Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Ako mislite da je filozofija suviše ozbiljna za primenu u svakodnevnom životu, možda je vreme da promenite stav. Knjige koje smo za vas pripremili dokazuju da filozofske ideje mogu biti i te kako zanimljive, pa čak i zabavne! Bilo da tragate za odgovorima na večita pitanja ili samo želite da razmrdate moždane vijuge, ove naslove ćete pročitati u jednom dahu.
Šta bi Kant, Niče ili Aristotel rekli o modernim problemima? Ijan Olasov kroz ovu knjigu nudi filozofske uvide u teme koje nas svakodnevno muče, kao i odgovore na naizgled kompleksna pitanja za koja niste ni znali da vam treba odgovor. Pred vama je zbirka pitanja postavljenih na filozofskim događajima koje je autor organizovao, a odgovori su prilagođeni tako da budu i poučni i zabavni. Ovo delo je idealno za svakoga ko želi da pažljivije sagleda i izgradi obazriviji i promišljeniji odnos prema svakodnevici.
Ova sjajna knjiga, koja se već uveliko nalazi na našoj top-listi publicistike, istražuje značaj komunikacije u savremenom dobu. Pored toga, nudi praktične smernice za unapređenje veština izražavanja, slušanja i povezivanja, u cilju boljeg razumevanja sebe i drugih. Kroz filozofski okvir autorka naglašava ključnu ulogu postavljanja pravih pitanja u procesu građenja smislenih odnosa. Kroz jedinstveni holistički pristup komunikaciji ubrzajte proces adaptacije i učenja, a time i snalaženja u različitim socijalnim okruženjima.
Ako želite da razumete kako funkcionišu vlast i moć, Makijavelijev „Vladalac“ je nezaobilazno štivo. Ovo klasično delo političke filozofije, na raskršću srednjovekovne metafizike i empirijske misli, simbolizuje prelaz u modernu politiku, fokusirajući se na realnost, umesto na idealizam. Knjiga je i danas relevantna, nudeći fascinantan i pragmatičan uvid u odnos moći i ljudske prirode, i najvažnije – nije samo vodič za politiku već i poziv na promišljanje o etici, strategiji i ljudskom ponašanju.
Šta se dešava kada ideologije postanu snažnije od ljudske slobode? Autor kroz ovu knjigu istražuje kako totalitarni režimi utiču na umove i duše pojedinaca, ali i osvetljava intelektualne i moralne kompromise koje ljudi čine pod pritiskom autoritarnih ideologija. Iako se fokusira na vreme hladnog rata, ova knjiga je univerzalna u svojoj poruci o borbi između slobode i represije. Miloš piše sa dubokom empatijom i preciznošću, pozivajući čitaoce da promišljaju o sopstvenim vrednostima i otpornosti duha.
Ovaj sažeti priručnik se bavi antičkom filozofijom, njenim poreklom, osnovnim principima, temama i značajem za savremeni svet. Počevši od 6. veka p. n. e. pa sve do pada Rimskog i Vizantijskog carstva, antička filozofija istražuje univerzalne probleme poput sukoba razuma i emocija, prirode znanja i društvenog poretka. Autorka ispituje kako se antička filozofija razvijala i prilagođavala kroz vekove, otkrivajući njenu trajnu vrednost i doprinos zapadnoj tradiciji koja ističe značaj razuma.
Kako razlikovati dobro i zlo? Kroz dvadeset poglavlja ugledni istoričar filozofije istražuje evoluciju percepcije đavola, počevši od njegovih biblijskih korena i srednjovekovne demonologije, preko povezanosti sa seksualnošću i progonom veštica, pa sve do modernih teoloških interpretacija. Od duboke ukorenjenosti u svakodnevicu srednjevekovnih ljudi, pa sve do njegove savremene manifestacije, Flaš pruža uvid u temeljnu istoriju koncepta đavola kroz evropsku kulturu i misao.
U ovoj provokativnoj analizi sveta na ivici katastrofe autor redefiniše apokalipsu ne kao „kraj sveta“, već kao „otkrovenje“. Horvat povezuje pretnje poput klimatske krize, nuklearne opasnosti i pandemije kovida 19 sa virusima kapitalizma i fašizma, ukazujući na njihovu zajedničku odgovornost za ugrožavanje budućnosti čovečanstva. Ova knjiga je istovremeno filozofski manifest i hitan poziv na akciju. Njena poruka je jasna: ako želimo budućnost, moramo se sada za nju boriti, pre nego što bude prekasno.
Ako želite svakodnevnu dozu inspiracije i mudrosti, ova knjiga je kao stvorena za vas. Autori nam donose 366 drevnih filozofskih ideja, od kojih je svaka propraćena komentarom i praktičnim savetom kako je primeniti u modernom životu. Misli Marka Aurelija, Epikteta i Seneke postaju vodiči za suočavanje sa izazovima, bilo da je reč o stresu na poslu, donošenju teških odluka ili odnosima s ljudima. Bez obzira na to da li ste početnik ili već poznajete principe stoicizma, ovo delo nudi jednostavnu, ali duboku poruku: ne možete kontrolisati sve što vam se događa, ali možete kontrolisati svoj odgovor na to.
Uz ovih 7(+) knjiga, od kojih svaka nudi priliku da promućkate glavom i preispitate sopstvene stavove, filozofija nikada nije bila pristupačnija – i zabavnija! Koju ćete prvu pročitati?
<p style="text-align: justify">Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.<br />
<br />
Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku.<br />
<br />
Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.<br />
<br />
U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.</p>
<p style="text-align: justify">Džulija Enas (1954) britanska filozofkinja koja predaje u Americi, na Univerzitetu Arizona. Osnovala je časopis <em>Oxford Studies in Ancient Philosophy</em>. Član je Američke akademija nauka i umetnosti od 1992, kao i Američkog filozofskog društva od 2013. godine.</p>
<p style="text-align: justify">Ijan Olasov je na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Njujorku i predaje na Bruklin koledžu. Svira instrumente, uživa u muzici, voli da kuva vegansku hranu i rado će vam pričuvati kućnog ljubimca.</p>
<p style="text-align: justify">Kurt Flaš je najznačajniji nemački istoričar srednjovekovne filozofije. Rođen je 1930. godine u Majncu. Za svoje delo dobio je između ostalog Nagradu Sigmunda Frojda za naučnu prozu, Nagradu Hane Arent i Nagradu Jozefa Brajtbaha.</p>
<p style="text-align: justify">Italijanski politički filozof Nikolo Makijaveli (1469–1527) rođen je u porodici gradskog notara. Prilično obrazovan, iako nije spadao u velike intelektualce, već kao mlad postaje sekretar Firentinske Republike. Nikada nije bio ambasador, budući da je to bio zadatak rezervisan za članove najuglednijih porodica. Makijaveli je, pre svega, bio čovek za misije koje zahtevaju diskreciju ili čak tajnost, gde mora da dobije informacije i dešifruje namere vođa koje sreće. Tako je dva puta bio u poseti nemačkom caru, četiri puta na francuskom dvoru, dva puta u Rimu, a odlazi i raznim italijanskim velikašima u pohode. U tri navrata boravi kod Čezara Bordžije, koji na njega ostavlja snažan utisak. Ovi susreti sa vodećim ličnostima, pružaju mu mogućnost proučavanja političkih prilika.<br />
<br />
S padom Firentinske republike 1512. godine moćna italijanska plemićka porodica Mediči dolazi na vlast. Makijaveli se nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima, ali je otpušten a onda i optužen za saučesništvo u neuspeloj zaveri protiv Medičijevih i završava u pritvoru i na mukama. Nakon što je pušten na slobodu, on se povlači na svoje imanje nadomak Firence i posvećuje se pisanju.<br />
<br />
Tada nastaju njegova dela <em>Vladalac </em>(1513), <em>Rasprava o prvoj dekadi Tita Livija</em> (1513), <em>Veština ratovanja</em> (1521), ali strastveno piše i pesme, priče i drame (od kojih je najpoznatija <em>Mandragora </em>koja je izvođena na sceni), koje izražavaju njegovu tugu zbog nesrećne sudbine, ljutnju i satirični duh.<br />
<br />
Makijaveli nikada nije bio istinski dobrodošao nazad u politiku, a kada je Firentinska Republika ponovo uspostavljena 1527. godine, bio je predmet velikih sumnji. Umro je kasnije te godine, ogorčen i isključen iz firentinskog društva kojem je posvetio svoj život.<br />
<br />
Foto: <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="iStock / Nastasic" data-value="https://www.istockphoto.com/vector/niccolo-machiavelli-gm1354853004-429495274?clarity=false"><span class="ql-link-text">iStock / Nastasic</span></span></u></p>
<p style="text-align: justify">Rajan Holidej je izuzetno uspešan autor i marketinški stručnjak poznat po knjigama poput <em>The Obstacle Is the Way</em> i <em>Ego Is the Enemy</em>. Kao pristalica stoičke škole mišljenja, Holidej koristi drevne principe za inspiraciju i praktične smernice u današnjem svetu.<br />
<br />
Foto: Dawson Carroll</p>
<p style="text-align: justify">Srećko Horvat (1983, Osijek), hrvatski filozof i politički aktivista, bio je jedan je od osnivača Subversive Festivala u Zagrebu, zajedno s Janisom Varufakisom osnovao je DiEM25 (Pokret za demokratizaciju Europe), te niz godina vodi Filozofski teatar u Hrvatskom narodnom kazalištu, koji je gostovao u Narodnom pozorištu u Beogradu i Bitefu. Dugi niz godina sarađuje s BITEF festivalom. Prvi put u žižu interesovanja javnosti došao je zahvaljujući uverljivo argumentovanoj knjizi <em>Protiv političke korektnosti</em>, koja je 2007. izašla u „Biblioteci XX vek“ Ivana Čolovića. Otad je napisao više od petnaest knjiga, prevedenih na petnaest jezika, te se svojim delovanjem profilisao u jednog od važnijih intelektualaca u Evropi. Tekstovi su mu objavljivani u <em>Gardijanu</em>, <em>Njujork tajmsu</em>, <em>Špiglu </em>i drugim vodećim svetskim medijima. U Laguni su osim <em>Posle apokalipse</em> (2021), objavljene njegove knjige <em>Šta Evropa želi</em> (zajedno sa Slavojem Žižekom) i <em>Radikalnost ljubavi</em>.</p>
<p style="text-align: justify">Stiven Henslman je poznati pisac, izdavač i prevodilac. Njegova duboka strast prema klasičnoj literaturi i filozofiji čini ga savršenim partnerom na ovom projektu.<br />
<br />
Foto: Julia Serebrinsky</p>
<p style="text-align: justify">Zorica Tomić je univerzitetski profesor, filozof, koji se bavi komunikologijom i kulturologijom.<br />
<br />
Na temelju holističkog pristupa komunikaciji prof.Tomić je kreirala <em>MapTer</em> – jedinstveni sistem/protokol za veštinu vođenja komunikacije.<br />
<br />
Do sada je objavila više knjiga na temu komunikacije i uticaja savremene kulture na nju: <em>Preživeti haos</em>, <em>Šta stvarno želiš?: principi holističke komunikacije</em>, <em>Knjiga o ćutanju</em>, <em>Razumevanje i nesporazumi</em>, <em>News Age</em>, <em>Poljubac u doba kuliranja</em>, <em>Muški svet</em>, <em>Komunikacija i javnost</em>, <em>Kulturni identitet i politike identiteta</em>).<br />
<br />
Živi i radi u Beogradu.<br />
<br />
Foto: Nebojša Babić</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
