5 načina za korišćenje dvojezičnih knjiga sa decom

Artur Konan Dojl

<p style="text-align: justify">Ovaj škotski pisac rođen u Edinburgu (1859&ndash;1930) bio je sin Iraca katolika. Studirao je medicinu pod pritiskom porodice, ali je posle uspeha priča o Šerloku Holmsu prestao njome da se bavi. Posvetio se pisanju istorijskih i naučnofantastičnih romana kao i knjiga o ratovima. Sva njegova dela zasenio je, međutim, uspeh avantura Šerloka Holmsa, koje su najpre objavljivane u nastavcima u časopisu <em>Strand</em> 1891, a potom su, 1892, sabrane u zbirku od dvanaest priča.<br /> <br /> Ovaj se lik već pojavio u njegovoj knjizi <em>Skerletna studija</em> (1887), ali je pisac uspeh postigao odabravši formu kratkih priča, u kojoj je mogao da skrene pažnju na izuzetne moći opažanja i zaključivanja ovog detektiva. Zbog velike popularnosti Artur Konan Dojl bio je primoran da nastavi da piše priče o njemu uprkos sopstvenim željama.</p>

Brem Stoker

<p style="text-align: justify">Ovaj irski pisac (1847, Dablin &ndash; 1912, London) tvorac je <em>Drakule</em>, romana strave i užasa objavljenog 1897, koga su proslavile filmske i pozorišne verzije. Stoker je detinjstvo proveo bolujući, u postelji, pa ga je majka zabavljala pričama o duhovima. Radio je kao državni činovnik, a kako je bio veliki ljubitelj pozorišta i književnosti, gledao je brojne predstave i pisao prikaze o njima za novine, a pisao je i kratke priče. Divio se glumcu Henriju Irvingu i sprijateljio se s njim, pa pošao s njim u London da vodi njegovo pozorište. Stoker je u <em>Drakuli</em> dao originalnu interpretaciju legende o vampirima jer je, iako je bio inspirisan narodnim pričama i drugim književnim ostvarenjima, svom junaku dao neodoljivu privlačnost i tako spojio strah od smrti sa žudnjom za besmrtnošću i ljubavi. &nbsp;</p>

Čarls Dikens

<p style="text-align: justify">Čarls Džon Hafam Dikens (7. februar 1812 &ndash; 9. jun 1870) bio je engleski književnik i kritičar društva. Stvorio je neke najpoznatije svetske književne likove i mnogi ga smatraju najvećim romanopiscem viktorijanskog doba. Njegova dela uživala su nezapamćenu popularnost još za njegovog života, a do dvadesetog veka kritičari i stručnjaci priznali su ga za književnog genija.<br /> <br /> Rođen u Portsmutu, Dikens je napustio školu i zaposlio se u fabrici kad mu je otac dospeo u dužnički zatvor. Iako nije imao zvaničnog obrazovanja, uređivao je jedan nedeljni časopis punih dvadeset godina, napisao je petnaest romana, pet novela, stotine pripovedaka i publicističkih članaka, često je držao predavanja i javna čitanja svojih dela, neumorno je pisao pisma i živahno je vodio kampanje za prava dece, obrazovanje i druge društvene reforme.<br /> <br /> Prvi književni uspeh Dikens je doživeo 1836. godine, kada je u nastavcima objavljen <em>Pikvikov klub</em>, književni fenomen svog vremena &ndash; uglavnom zahvaljujući uvođenju lika Sema Velera u četvrtom nastavku &ndash; što je podstaklo proizvodnju predmeta nadahnutih knjigom i nastanak drugih dela sa sličnom temom. Za nekoliko godina Dikens je stekao književnu slavu i u drugim zemljama i postao poznat po duhovitosti, satiričnosti i pažljivom posmatranju ličnosti i društva. Njegovi romani, koji su uglavnom&nbsp;izlazili u nedeljnim ili mesečnim nastavcima, prvi su objavljivani na ovaj način koji će postati preovlađujući u viktorijansko vreme. Napeti završeci nastavaka držali su čitaoce u neizvesnosti. Ovaj format omogućavao je Dikensu da procenjuje reakciju publike i često prilagođava zaplete i razvoj likova prema tim informacijama. Svoje zaplete gradio je vrlo brižljivo i često je u priče uplitao elemente savremenih događaja. Mnogobrojni nepismeni siromasi plaćali su po pola penija da im se pročita nova mesečna epizoda, što je stvaralo i nadahnjivalo novi stalež čitalaca.<br /> <br /> Dikensova novela <em>Božićna priča</em> iz 1843. godine i dalje je izuzetno popularna i neprestano nadahnjuje adaptacije u svim umetničkim žanrovima. <em>Oliver Tvist</em> i <em>Velika očekivanja</em> takođe su često adaptirani i, kao i mnogi njegovi romani, prizivaju slike ranoviktorijanskog Londona. Dikensov najpoznatiji istorijski roman je <em>Priča o dva grada</em> (odvija se u Londonu i Parizu) iz 1859. Kao najslavnija ličnost svog vremena, Dikens će u kasnijem razdoblju karijere, na zahtev javnosti, poći na turneje na kojima je čitao svoja dela.<br /> <br /> Osmog juna 1870. Dikens je pretrpeo moždani udar posle čitavog dana rada na romanu <em>Edvin Drud</em>. Sutradan je, ne došavši svesti, preminuo u svom seoskom domu Gadshil plejsu.</p>

Danijel Defo

<p style="text-align: justify">Daniel Defo (1660&ndash;1731)&nbsp;proslavljen je ponajvećma kao romanopisac &ndash; otac engleskog romana, ali je zapamćen i kao jedan od utemeljitelja engleskog novinarstva, esejista i izveštač, izdavač časopisa, trgovac, poslovni čovek, poznavalac ekonomije, politički aktivista, reformator, pamfletista, bankrot, osuđenik i njugejtski robijaš, putnik i putopisac, pesnik, satiričar, pa čak i dvostruki špijun.<br /> <br /> Defo je izdanak porodice Fo flamanskog porekla i protestantske veroispovesti. Otac Džejms bio je uspešan voskar, a neki podaci upućuju na to da se docnije prebacio na mesarski zanat. Plemićko &bdquo;de&ldquo; dodao je u svojim tridesetim godinama. S obzirom na versko opredeljenje, mladom Danijelu su kapije čuvenih engleskih univerziteta bile zaključane, pa je formalno obrazovanje sticao na protestantskoj akademiji gde je pripreman za prezbiterijanskog sveštenika, ali je od toga odustao i posvetio se onome što bismo mi danas zvali preduzetništvom.<br /> <br /> Dolazak torijevaca na vlast otežava život protestantima, a Defo 1702. godine anonimno objavljuje svoj satirični komentar situacije, pamflet <em>Najkraći postupak prema disidentima</em>, u kojem uzima perspektivu &bdquo;pravovernih&ldquo;, ironično razotkrivajući apsurd u osnovi obračuna. Autorstvo je, ipak, otkriveno, a Defou je sledovalo suđenje i osuda &ndash; stub srama i robijanje u Njugejtu, zloglasnom zatvoru iz kojeg potiče i glavna junakinja njegovog romana <em>Mol Flanders</em>. Iz zatvora će ga izbaviti &bdquo;dobrotvor&ldquo;, plativši jamstvo koje će pisca obavezati da bude torijevski špijun, uprkos svojim vigovskim ubeđenjima. Kada torijevci padnu s vlasti, Defo će kao tajni agent preći u suprotni tabor.<br /> <br /> Tokom vladavine Kraljice Ane Defo će svoje talente uposliti oko časopisa Revija (Review), koji će gotovo sam pisati i objavljivati čitavih devet godina; isprva izlazi kao nedeljnik, a potom tri puta sedmično. Defo piše o tekućim pitanjima, ekonomskim temama, religiji, običajima, zgodama iz života i poučnim pričama. Reč je o pionirskom poduhvatu u oblasti novinarstva, a žanrovski utire put novinskom eseju.<br /> <br /> Karijeru romanopisca otpočinje vrlo kasno &ndash; u svojoj pedesetdevetoj godini, fingiranom autobiografijom o brodolomniku koji na pustom ostrvu provodi više decenija, <em>Robinzon Kruso</em>. Za njim slede <em>Kapetan Singlton,</em> <em>Pukovnik Džek</em>, <em>Mol Flanders</em> i <em>Roksana</em>, kao i neobična polufikcionalna priča o Velikoj kugi, <em>Godine kuge</em>.<br /> <br /> Defoova ličnost, ideje i delo raznoliko su karakterisani tokom vremena, oprečna tumačenja neprekidno uspostavljana i podrivana. Uzdizan je kao principijelni promoter građanskih vrednosti, slobode govora i slobodnog tržišta, pa raskrinkavan kao preispoljni lažov, šarmantna bitanga, te kao bezdušni i srebroljubivi propagandista. Nesporno je, ipak, da je Defo jedan od rodonačelnika modernog engleskog romana kao god i novinskog eseja i reportaže, izuzetan prozaista, duhovit i prodoran glas političke poezije i satire, vispreni ekonomski i socijalni kritičar, širom sveta proslavljen kao stvaralac jednog modernog mita.</p>

Herman Melvil

<p style="text-align: justify">Rođen u Njujorku (1819&ndash;1891), imao je život prepun pustolovina. Prijavio se na kitolovac i plovio je južnim Pacifikom. Živeo je na Tahitiju i Havajima i bio u Američkoj mornarici. Godine 1844. prestao je da plovi i počeo da piše o svojim pomorskim iskustvima u raznim romanima: <em>Tajpi</em> (1846), <em>Omu</em> (1847), koji je pobrao velike uspehe, i svoje remek-delo <em>Mobi Dik</em> (1851). <br /> <br /> U ovom romanu Melvil se osvrće na zlo, otelovljeno u dva glavna lika: s jedne strane je kit, koji predstavlja zlo bez osećanja pošto uništava sve na šta naiđe, a s druge je kapetan Ahab, koji predstavlja uporno zlo, pošto ga njegova lična mržnja i glad za osvetom teraju da goni kita iako time izlaže opasnosti živote svojih ljudi.</p>

Mark Tven

<p style="text-align: justify">Američki pisac Mark Tven rođen je 1835. godine, u saveznoj državi Misuri, pod imenom Samjuel Langhorn Klemens. Detinjstvo je proveo u gradu Hanibalu na obali reke Misisipi. Nakon očeve smrti napušta školu i počinje da uči štamparski zanat, a zatim kormilarski posao kojim će se baviti sve do početka građanskog rata 1861. godine. Pseudonim Mark Tven nastao je upravo u danima kada je kao kormilar plovio Misisipijem, a ova fraza se odnosila na termin koji su brodari koristili za označavanje dubine reke bezbedne za plovidbu parobroda. <br /> <br /> U građanskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u konjici Konfederacije, radio je u rudniku srebra, a 1862. postaje novinski dopisnik i počinje da koristi pseudonim pod kojim će postati poznat. Pored brojnih književnih radova, Tven je ostao upamćen i kao jedan od najvećih američkih humorista. U njegova najpoznatija dela ubrajaju se: <em>Doživljaji Toma Sojera</em>, <em>Doživljaji Haklberija Fina</em>, <em>Jenki na dvoru kralja Artura</em> i <em>Kraljević i prosjak</em>. Osim po književnim delima, Tven je ostao upamćen i kao borac za ljudska prava i veliki poštovalac nauke i tehnologije. Bio je veliki prijatelj Nikole Tesle, u čijoj su laboratoriji provodili mnogo vremena.<br /> <br /> Umro je 21. aprila 1910. godine u Njujorku, tri godine nakon što je primio počasni doktorat Oksfordskog univerziteta.<br /> <br /> Foto: <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Mark Twain by A.F. Bradley, 1907 / Public domain / Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mark_Twain_by_AF_Bradley.jpg"><span class="ql-link-text">Mark Twain by A.F. Bradley, 1907 / Public domain / Wikimedia Commons</span></span></u></p>

Robert Luis Stivenson

<p style="text-align: justify">Robert Luis Stivenson rođen je u Edinburgu u Škotskoj 1850. Pisao je fantastične i avanturističke priče poput <em>Doktor Džekil i gospodin Hajd</em> i <em>Crna strela</em>, prema kojima su snimljeni filmovi i koji su prerađeni u priče za decu. Veoma cenjen, kako u svoje vreme tako i danas, izvršio je ogroman uticaj na pisce kao što su Borhes, Džozef Konrad i Grejem Grin. Stivenson je napisao <em>Ostrvo s blagom</em> kad je video da njegov nećak vodenim bojama slika mapu ostrva. Počeo je da smišlja imena za ostrvo: Ostrvo kostura, Brdo Durbin, dok naposletku nije, u gornjem desnom uglu stranice, napisao &bdquo;Ostrvo s blagom&ldquo;. Posle duge bolesti (&bdquo;četrnaest godina ni jednog jedinog dana nisam bio zdrav&ldquo;, napisao je), umro je na ostrvu Upolu u južnom Pacifiku, gde je u to doba živeo.</p>

Žil Vern

<p style="text-align: justify">Žil Vern (1828−1905) je francuski pisac koji je voleo nauku i putovanja. U svojim avanturističkim delima, spajao je to dvoje. Njegova knjiga <em>Pet nedelja u balon</em>u, objavljena je 1863. godine. Deset godina potom, napisao je <em>Put oko sveta za osamdeset dana</em>. Još jedno njegovo čudesno delo jeste roman <em>Dvadeset hiljada milja pod morem</em>.</p>