5 književnih preporuka: Šta smo čitali u novembru 2024. godine

2. decembar 2024.

Sajam knjiga je za nama, ali nam zato predstoji zimska Noć knjige! Još nije kasno da počnete da spremate spiskove i pripremite novogodišnje poklone za svoje najmilije (ali i za sebe). A knjige koje smo čitali u prethodnom mesecu mogu da budu prvi korak u tome!

„Sedmo pitanje“ – Ričard Flanagan

Svaku kućnu biblioteku najbolje je oplemeniti knjigama koje su pokupile prestižne književne nagrade, pa zašto to onda ne bi bila ova Bukerom ovenčana priča o haosu koji sami stvaramo i lančanoj reakciji koja iz njega proizlazi? Porodična saga isprepletana istorijskim dešavanjima, od ljubavne zgode između H. Dž. Velsa i Rebeke Vest preko bombardovanja Hirošime, kroz efekat leptira predstavlja svojevrsni lament nad svime što je izgubljeno, i jedna je od najneobičnijih meomarskih knjiga koju ćete ikada pročitati.

„Sve što nikad nismo izgovorili“ – Sloun Harlou

26841-sve-sto-nikad-nismo-izgovorili-sloun-harlou-v

Ova uzbudljiva i mračna ljubavna priča, prožeta elementima misterije, savršena je za sve ljubitelje Kolin Huver i hitova koje lansira #BookTok! Ela, koja je izgubila svoju najbolju prijateljicu Hejli u saobraćajnoj nesreći, uplešće se u mrežu složenih emocija nakon što utehu pronađe u društvu jedine osobe koja zna kroz šta prolazi – Hejlinom momku Sojeru. Da li će Hejlin dnevnik pomoći Eli da razmrsi svoja osećanja prema Sojeru i odagna joj osećaj krivice ili ne, saznajte u ovom fascinantnom psihološkom trileru.

Ilustrovano izdanje „Nordijske mitologije“ – Nil Gejmen

Sa epskim ilustracijama Livaja Pinfolda, dobitnika Medalje Grinavej, uronite (možda čak i ponovo) u čaroban svet Nila Gejmena koji na vrstan način prenosi nordijske mitove i stihijski, duhovito i neodoljivo oživljava pred nama svetove iz davnina, svetovi koji predstavljaju kamen temeljac naše stvaralačke kulture, od fantazijske književnosti do superherojskih franšiza. Od svitanja sveta do sumraka bogova, otkrijte ovaj moderni klasik u novom ruhu koje krase neponovljive ilustracije.

„Pod srpom i čekićem i druge priče“ – Ivan Aleksejevič Bunjin

26841-pod-srpom-i-cekicem-i-druge-price-ivan-aleksejevic-bunjin-v

Uronite u klasik prvog ruskog pisca ovenčanog Nobelovom nagradom kog po prirodi emocija koje izaziva porede sa Prustom. Objedinivši najbolje tradicije ruske književnosti 19. veka – Puškinovu jasnost, Tolstojevu prirodnost i Čehovljevu sažetost – sa književnim ukusom nastupajućeg „srebrnog veka“ ruske književnosti, Bunjin je pravi predstavnik moderne na prelomu dva veka i dve epohe. Ovim izborom, koji žanrovski i tematski uokviruje „Rusiju na izmaku“, obuhvaćene su kratke priče nastale najvećim delom posle 1920, objavljivane u ruskim časopisima u emigraciji i njegovim zagraničnim zbirkama priča i zapisa.

„Konklava“ – Robert Heris

Novoobnovljenom interesovanju za sjajnu knjigu Roberta Herisa zasigurno je doprinela ekranizacija u kojoj glavne uloge tumače Rejf Fajns, Stenli Tuči i Izabela Roselini. Papa je mrtav – mora se sazvati konklava i izabrati novi. Ovoga puta njih sto osamnaest kardinala, sa svih strana sveta, u najvećoj tajnosti biraju novog poglavara Katoličke crkve i međusobno ukrštaju sopstvene ambicije i surevnjivosti. Nijedan spisak do kraja godine ne sme ostati bez ovog uzbudljivog trilera o vlastoljublju i političkim intrigama koji zasigurno nećete ispustiti iz ruku.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Ivan Aleksejevič Bunjin

Ivan Aleksejevič Bunjin (1870–1953), rođen je u Voronježu, na Donu, u porodici siromašnog ruskog plemića. Detinjstvo i mladost proveo je u porodičnom letnjikovcu u Orlovskoj guberniji. Njegovi preci, između ostalih, bili su srednjevekovni dvorski peharnik Kozma Leontijev, Leontije i Petar, graveri, jedna od prvih ruskih pesnikinja Ana Bunjina (na prelazu iz 18. u 19. vek) i otac ruskog romantizma Vasilij Žukovski (1783–1852). Prvu pripovetku objavio je 1887, u časopisu Rodina. Za prevod Pesme o Hijavati Henrija Longfeloua i zbirku pesama Listopad dobio je 1909. godine Puškinovu nagradu; iste godine izabran je za člana Ruske imperatorske akademije. Po dolasku boljševika na vlast, živeo jedno vreme u Moskvi i Odesi i pred nastupom Crvene armije evakuisao se 1920. iz Odese za Konstantinopolj, i preko Sofije i Beograda emigrirao u Francusku. Naselio se prvo u Parizu, a zatim u provansalskom gradiću Grasu, u departmanu Primorski Alpi. Bio je prvi ruski pisac koji je, 1933. godine, primio Nobelovu nagradu za književnost. Objavio je šest zbirki pesama između 1891. i 1907. godine, zatim autobiografski roman Život Arsenjeva (1939), novele Selo (1909), Suvodol (1912) i Mitjina ljubav (1924), sedamnaest zbirki priča od kojih su najpoznatije Antonovke (1900), Gospodin iz San Franciska (1916), Čangovi snovi (1918), Jerihonska ruža (1924), Sunčanica (1927), Senka ptice (1931), Tavne aleje (1946), S proleća, u Judeji (1953), te uspomene, priče i dnevnike Prokleti dani (1926) i Pod srpom i čekićem (1950). Umro je u nemaštini, samoći i izolaciji u Parizu 8. novembra 1953. godine.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Pod srpom i čekićem i druge priče
Cena:
899,00RSD
Članska cena i do:
647,28RSD

Livaj Pinfold

Livaj Pinfold crta sopstvene maštarije otkako zna za sebe. Dobitnik je prestižnih nagrada CILIP Kejt Grinavej Medal za slikovnicu Crni pas i Amnesti CILIP Honor za Pesmu s nekog drugog sveta, iz pera A. F. Harolda. Rodio se u oblasti Forest of Din u Engleskoj, a sada živi u Kvinslendu, u Australiji.  Foto © Carly Tia

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Nordijska mitologija – ilustrovano izdanje
Cena:
2.899,00RSD
Članska cena i do:
2.087,28RSD

Nil Gejmen

Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već &bdquo;kraljica noći“ ("I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn`t a hooker, that in fact she was a lady of the evening.", Los Angeles Times, 2001). Do tada, Gejmen je već stekao zavidnu reputaciju kao autor scenarija za strip serijal Sendmen, kao i za niz underground stripova za koje je dobio više nagrada. 1995. okončao je rad na Sendmenu počeo rad na pravim proznim delima, što je rezultiralo sa nekoliko zbirki priča i Zvezdanom prašinom, nekom vrstom bajke za odrasle. Sledila je saradnja sa Teri Pračetom na Dobrim predskazanjima, serija Nikadođija (futuristička priča o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretočio u TV seriju), kao i Gejmenovo viđenje dečije fantastike u Koralini, koju mnogi porede sa Luisovom Alisom u zemlji čuda. Godine 2001. objavljeni su Američki bogovi, roman za koji je Gejmen dobio jednu od najprestižnijih nagrada u žanru, nagradu Brem Stoker udruženja horor pisaca. Pored ovoga, Gejmen je kreator scenarija za japanski animirani film Princeza Mononoke, kao i scenarija za filmove koji tek treba da budu snimljeni po njegovim romanima i pričama. 1999. oživeo je serijal Sendmen. Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je Sendmen kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Ejmos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko Sendmen izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove: &bdquo;A da li si razmišljao o poslu računovođe?“ Foto © Kyle Bice

Više o autoru

Ričard Flanagan

Ričard Flanagan je rođen 1961. godine u Tasmaniji u Australiji. Njegovi romani su objavljeni u trideset osam zemalja. Flanagan je dobio brojne nagrade i počasti za svoje romane, uključujući i Bukerovu nagradu za roman Uska staza ka dalekom severu.   Foto: Joel Saget

Više o autoru

Robert Heris

Robert Heris (1957) nekadašnji je novinar BBC-ja i slavni engleski romanopisac istorijskih romana. Već je svojim prvim romanom – Otadžbina – pobudio ogromno interesovanje čitalaca u svetu, a zatim su usledili i bestseleri Enigma, Arhangelsk, Pompeja, trilogija Ciceron (Imperijum, Lustrum, Diktator), Duh, Oficir i špijun, Konklava, Minhen i Drugi san. Mnogi njegovi romani su ekranizovani. Njegova dela su prevedena na trideset sedam jezika i prodata u više od deset miliona primeraka. Živi na selu u zapadnom Berkširu u Engleskoj sa suprugom Džil Hornbi.

Više o autoru

Sloun Harlou

Sloun Harlou je od malih nogu pokazivala interesovanje za pisanje. Sve što nikad nismo rekli je njen debitantski roman. Živi u Džordžiji sa crnom mačkom po imenu Pabu, a jedan od glavnih životnih ciljeva joj je da pojede što više sladoleda od ubea.  Foto: J. Kerchkof

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više