5 književnih preporuka: Šta smo čitali u martu 2024. godine

1. april 2024.

Stiglo je proleće, a sa njim i dela velikana najrazličitijih književnih žanrova u neočekivanom ruhu koje možete pronaći na našim policama. Od slavne autorke bestseler serijala Sedam sestaraLusinde Rajli stiže njen prvi, do sada neobjavljen krimić, dok majstor romantičnih komedija Sofi Kinsela donosi priču koja nije samo tra-la-la i puna humora, već se dotiče ozbiljnih tema. Tu je potom i zbirka pripovedaka češko-francuskog virtuoza Milana Kundere koje otkrivaju istine ljubavnog iskustva, kao i maestra pre svega španske, pa i svetske kinematografije Pedra Almodovara sa svojim fragmentiranim životopisom u istom formatu. Za kraj na sva zvona objavljujemo da nam je konačno izašlo reizdanje Gejmenovog savremenog klasika u novom ruhu koji smo svi jedva dočekali! Šta smo još mogli da poželimo?

„Ubistva u Flit hausu“ – Lusinda Rajli

Iz pera omiljene autorke porodičnih drama, čija se dela uvek nalaze na našim top-listama, stiže jedna veoma ozbiljna misterija koju krasi prepoznatljiv autorkin pripovedački dar. Londonska policijska inspektorka Džezmin Džez Hanter istražuje ubistva u internatu da bi otkrila slojeve mračnih tajni te institucije. Obilje zapleta, osvrta na prošle događaje i dašak romanse održavaju visoku napetost radnje i zasigurno će biti jedna od onih knjiga koju ćete s ponosom čuvati na svojim policama.

„Sagorela“ – Sofi Kinsela

Zabavna ljubavna priča sigurno nije nešto što bi vas iznenadilo od Sofi Kinsele, autorke čuvene Kupoholičarke. Međutim, u najnovijem delu, kraljica romantičnih komedija dodatno se poigrava i savremenim poimanjem psihološke i emocionalne dobrobiti. Čuvena po svojim uverljivim likovima i izuzetnom pripovedačkom daru, neće vas razočarati pričom o Saši i Finu koji su, lečeći svako svoje boljke, primorani da uspostave komunikaciju i razgovaraju – o svemu.

„Smešne ljubavi“ – Milan Kundera

Istinski majstor književnosti Milan Kundera u knjizi priča „Smešne ljubavi“ uklanja iz ljubavi i seksa ozbiljnost, u koju su obično prerušeni. Situacije se razvijaju iz nesporazuma ili iz umeća obmane i pretvaranja, na kojima se zasniva erotska igra. Ali obmana, koja počinje kao šala, kasnije otkriva da samoobmana upravlja svakim aspektom života. Kunderine ljubavne priče nisu samo zabavne, one istovremeno otkrivaju često brutalne i poražavajuće istine ljubavnog iskustva.

„Poslednji san“ – Pedro Almodovar

Pred vama je zbirka priča proslavljenog režisera koja na književni način, a u potpuno Almodovarovom stilu krije i njegovu autobiografiju. Dvanaest pripovedaka obuhvataju različita razdoblja od kraja šezdesetih pa sve do danas, i pored toga što daju uvid u evoluciju Almodovara kao umetnika, one su i odraz njegovih intimnih opsesija. Svi oni koji vole Almodovarove filmove i njegov filmski izraz, uživaće u književnom prvencu čuvenog španskog filmskog stvaraoca.

„Anansijevi momci“ – Nil Gejmen

Iako smo ovaj roman odavno objavili, došlo je vreme da ga ponovo predstavimo novim čitalačkim naraštajima u novom, sjajnom ruhu, za čije sjajne korice je zadužena dizajnerka Marija Vasović. Iako se „Anansijevi momci“ naslanjaju na Gejmenov roman „Američki bogovi“, mogu se čitati kao zasebno delo. Svaki ljubitelj fantastike uživaće u novom izdanju najzrelijeg i najboljeg romana iz pera nagrađivanog pisca ili, što bi rekli u recenziji, „priči koja stavlja tačku na sve priče“!

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Lusinda Rajli

Lusinda Rajli je rođena 1965. godine u Irskoj i, nakon kratke glumačke karijere na filmu, televiziji i u pozorištu, napisala je svoj prvi roman u 24. godini. Njene knjige su prevedene na trideset sedam jezika i postigle su veliki uspeh širom sveta zbog snažnih emocija koje nadrastaju sudbine njenih junaka. Serijal &bdquo;Sedam sestara“ se posebno izdvojio i postao globalni fenomen stvorivši sopstveni žanr – a u toku su i planovi za adaptaciju romana u seriju od sedam sezona. Lusindine knjige su nominovane za brojne nagrade, uključujući Balcerelu u Italiji, The Lovely Books award u Nemačkoj i nagradu za romantični roman godine. Rajlijeva je 2020. godine dobila holandsku nagradu za platinasti roman jer je za godinu dana prodato preko 300 hiljada primeraka jednog romana – ovu nagradu je prethodno dobila Dž. K. Rouling za serijal o Hariju Poteru. U saradnji sa sinom Harijem Vitakerom razvila je i napisala serijal knjiga za decu pod nazivom &bdquo;The Guardian Angels“. Iako je četvoro dece odgajala uglavnom u Norfolku u Engleskoj, Lusinda je 2015. godine ispunila svoj san i kupila izolovano imanje u Vest Korku u Irskoj, mestu za koje je oduvek verovala da je njen duhovni dom – upravo tamo je napisala svojih poslednjih pet romana. Lusindi je 2017. godine dijagnostifikovan rak i umrla je 11. juna 2021. godine okružena porodicom. Foto: © Boris Breuer

Više o autoru

Milan Kundera

Milan Kundera (1929–2023) rođen je u Brnu. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To će iskustvo značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju – i kod nas poznatu FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Na FAMU je Kundera kao asistent i docent predavao svetsku književnost. Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa kod nas dobro poznatim filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških Literarnih novina. Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman Šala i zbirka pripovedaka Smešne ljubavi – ugledale svetlo dana u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka. Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo. Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Njegove pripovetke i romani biće u toku tih dvadeset godina objavljivani na češkom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavačkoj kući Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Biće prevođene širom sveta u velikim tiražima. Pisac slavan u čitavom svetu bio je u isto vreme zabranjen i prećutan u svojoj domovini. U toku tih dugih dvadeset godina Milan Kundera u Francuskoj pronalazi svoju novu, drugu domovinu. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlučno odbija etiketu &bdquo;disident“ koju mu novinari nastoje prišiti. Svakako da je u njegovom slučaju &bdquo;kulturna asimilacija“ bila značajan deo i njegove književne poetike. Na češkom jeziku objavio je romane: Šala (1967), Život je drugde (1973), Oproštajni valcer (1973), Knjiga smeha i zaborava (1978), Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) i Besmrtnost (1990); zbirku pripovedaka Smešne ljubavi (1968) i dramu Žak i njegov gospodar (1971). Na francuskom jeziku objavio je romane: Usporavanje (1995), Identitet (1997), Neznanje (2000) i Praznik beznačajnosti (2013); kao i knjige eseja: Umetnost romana (1986), Iznevereni testamenti (1993), Zavesa (2005) i Susret (2009).

Više o autoru

Nil Gejmen

Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već &bdquo;kraljica noći“ ("I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn`t a hooker, that in fact she was a lady of the evening.", Los Angeles Times, 2001). Do tada, Gejmen je već stekao zavidnu reputaciju kao autor scenarija za strip serijal Sendmen, kao i za niz underground stripova za koje je dobio više nagrada. 1995. okončao je rad na Sendmenu počeo rad na pravim proznim delima, što je rezultiralo sa nekoliko zbirki priča i Zvezdanom prašinom, nekom vrstom bajke za odrasle. Sledila je saradnja sa Teri Pračetom na Dobrim predskazanjima, serija Nikadođija (futuristička priča o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretočio u TV seriju), kao i Gejmenovo viđenje dečije fantastike u Koralini, koju mnogi porede sa Luisovom Alisom u zemlji čuda. Godine 2001. objavljeni su Američki bogovi, roman za koji je Gejmen dobio jednu od najprestižnijih nagrada u žanru, nagradu Brem Stoker udruženja horor pisaca. Pored ovoga, Gejmen je kreator scenarija za japanski animirani film Princeza Mononoke, kao i scenarija za filmove koji tek treba da budu snimljeni po njegovim romanima i pričama. 1999. oživeo je serijal Sendmen. Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je Sendmen kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Ejmos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko Sendmen izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove: &bdquo;A da li si razmišljao o poslu računovođe?“ Foto © Kyle Bice

Više o autoru

Pedro Almodovar

Pedro Almodovar španski je filmski reditelj, scenarista i producent. Njegove filmove karakterišu izuzetno složene priče, elementi pop kulture, popularna muzika, satirični humor, a najviše se bavi temama kao što su želja, strast, porodica i lični identitet. Almodovar je svetsku slavu stekao filmovima Visoke potpetice, Loše vaspitanje, Sve o mojoj majci, Vrati se. Ova ostvarenja su ga učinila najslavnijim španskim rediteljem svoje generacije i jednim od najistaknutijih figura evropskog filma. Foto: Nico Bustos

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Poslednji san
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
999,00RSD
Članska cena i do:
719,28RSD

Sofi Kinsela

Medlin Vikam, koja se potpisuje pseudonimom Sofi Kinsela, rođena je 12. decembra 1969. Sofi je njeno srednje ime, a Kinsela majčino prezime. Prijatelji i porodica je zovu Medi. Ova autorka je, pre nego što će se posvetiti književnosti, radila kao novinar prateći sektor tržišta i finansija. Na prvi pogled, tu se nazire veza sa tematikom i, prevashodno, naslovima romana koji će joj doneti punu afirmaciju: Tajni svet snova jedne kupoholičarke, Kupoholičarka u inostranstvu, Kupoholičarka staje na ludi kamen, Kupoholičarka i sestra, Kupoholičarka i beba, Mini kupoholičarka, Kupoholičarka u Holivodu, Kupoholičarka spasava stvar i Božić kod kupoholičarke. Romani Umeš li da čuvaš tajnu?, Bogomdana domaćica, Sećaš me se?, Devojka iz dvadesetih, Imam tvoj broj, Prva bračna noć, Iznenadi me! i Dugujem ti predstavljaju tematski iskorak iz ljupkog Kinselinog kupoholičarskog ambijenta, iskorak koji nipošto neće razočarati one koji su njeno pisanje zavoleli čitajući pomenute knjige. Potraga za Odri je njen prvi roman za tinejdžere, a Mama Vila i ja serijal knjiga za decu. Prodato je više od 50 miliona primeraka njenih knjiga u svetu. Sofi Kinsela ima tri sina: Fredija, Huga i Oskara. Suprug joj je nastavnik i predaje latinski jezik u osnovnoj školi. Preminula je 10. decembra 2025. godine u 55. godini života. Za više informacija o autorki posetite njen veb-sajt: www.sophiekinsella.co.uk.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više