Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Februar je mesec posvećen ljubavi, a knjige su sjajan način da je iskažete. Bilo da volite klasike, savremenu prozu, uzbudljive i napete priče ili ste okoreli ljubitelj fantastike, slede preporuke koje će zadovoljiti ukus svakog knjigoljupca.
„Sutra je novi dan“ – Margaret Mičel
U novom dvotomnom ruhu nezaboravna priča o ljubavi i gubitku podjednako je moderna kao u trenutku svog nastanka. Radnja romana po kojem je snimljen film „Prohujalo sa vihorom“ odvija se tokom američkog građanskog rata i kroz lik očaravajuće Skarlet O’Hare oslikava tragediju koja je zadesila plantažerske porodice na američkom Jugu. Pred vama je novi prevod (sa pogovorom prevodioca) veličanstvenog istorijskog romana ovenčanog Pulicerovom nagradom, koji i dan-danas osvaja srca ljubitelja američke književnosti.
„Oteti Zapad“ – Milan Kundera
Kunderina zbirka eseja, koja je objavljena tik pred autorovu smrt, nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima. Dva eseja predstavljena u zbirci, koja su se na srpskom jeziku pojavila prošlog meseca u našem izdanju, više su nego značajna za razumevanje savremenih političkih prilika u Evropi – ne samo kao istorijski dokument, već i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici.
„Povratak kući“ – Kejt Morton
Uživali ste u „Kući u Rivertonu“ i „Časovničarevoj kći“? Spremite se da sklopite deliće misteriozne slagalice koja nam stiže iz pera majstora za preplitanje tokova radnji – Kejt Morton. Mali grad, zagonetno ubistvo i porodične tajne centralni su motivi sjajne priče koja obuhvata dva kontinenta i tri generacije, i preispituje snagu ljubavi. Šta bismo uradili za one koje volimo, kako se branimo lažima i šta znači povratak korenima – otkrijte u najnovijem romanu Kejt Morton, za koji su i kritika i čitaoci složni da je najbolji do sada.
„Senka bogova“ – Džon Gvin
Ljubitelji fantastike koji vole malo krvavije priče, vežite pojas! Pred vama je novi dragulj među serijalima epske fantastike nadahnut nordijskom mitologijom i krcat mitovima, magijom i osvetom! Stoleća su prošla otkad su se bogovi borili i međusobno se istrebili. Ostale su samo njihove kosti, koje daju ogromnu moć onima dovoljno hrabrim da za njima tragaju. Dok šapati rata odjekuju po zemlji Vigrid, sudbina stupa koracima troje ratnika koji će kroz tri podjednako upečatljiva zapleta oblikovati sudbinu sveta koji ponovo pada pod senku bogova.
Od omiljenog pisca noar krimića Jua Nesbea stiže nova, mračna horor priča, roman sa potpuno novim junacima! „Kuća noći“ govori o neprilagođenom dečaku koji je svedok nestanka školskog drugara. Niko mu ne veruje, osim dražesne autsajderke iz odeljenja. Ona ga nagovara da prati tragove koji policiju ne zanimaju. Ali da li je glavni junak istovremeno i pouzdan pripovedač? Saznajte u ludački uzbudljivoj priči koju je iznedrio majstor napetosti a koji je i ovoga puta ovladao svetom ljudske psihe. Jezivo i zabavno – nikako ne propustite!
<p style="text-align: justify">Džon Gvin živi u Istočnom Saseksu sa suprugom, četvoro dece i tri psa. Njegov roman prvenac <em>Zloba </em>dobio je nagradu „Jutarnja zvezda Dejvida Gemela“ 2012. godine.</p>
<p style="text-align: justify">Ju Nesbe je jedan od najpopularnijih svetskih pisaca kriminalističkih romana. <em>Oklopno srce</em>, <em>Solomonovo slovo</em>, <em>Policija</em>, <em>Sin</em> i <em>Žeđ</em>, roman iz serijala o Hariju Huleu, bestseleri su <em>Sandej tajmsa</em>. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu.</p>
<p style="text-align: justify">Kejt Morton je odrasla u planinama jugoistočnog Kvinslenda, a sada živi u Brizbejnu. Diplomirala je dramsku umetnost i englesku književnost, a specijalizovala se za tragediju 19. veka i savremeni gotski roman. Svi njeni romani su osvojili nagradu <em>Australijske industrije knjiga</em> za roman godine u mešovitom žanru.</p>
Margaret Mičel rođena je 1900. u Atlanti, u irskoj katoličkoj porodici. Posvećena pisanju od ranog detinjstva, pokušala je da se posveti novinarstvu, ali je 1926. zbog povrede morala da odustane od tog posla. Dok se oporavljala, započela je roman Prohujalo sa vihorom, koji je do 1929. najvećim delom napisala. Roman je konačno završila 1935, kada je dobila za njega avans. Objavljen sledeće godine, za prvih šest meseci je dosegao milionski tiraž i doneo joj 1937. Pulicerovu nagradu, da bi nakon snimanja kultnog istoimenog filma postalo najčitanija knjiga u Americi posle Biblije. Prezauzeta zahtevima koje joj je donela popularnost, kao i ratnim aktivnostima, Margaret Mičel nije stigla da ostvari nijednu drugu književnu zamisao. Nakon smrti 1949, po njenoj želji, svi njeni rukopisi su spaljeni.
<p style="text-align: justify">Milan Kundera (1929–2023) rođen je u Brnu. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To će iskustvo značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju – i kod nas poznatu FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Na FAMU je Kundera kao asistent i docent predavao svetsku književnost. <br />
<br />
Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa kod nas dobro poznatim filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških <em>Literarnih novina</em>. Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman <em>Šala</em> i zbirka pripovedaka <em>Smešne ljubavi</em> – ugledale svetlo dana u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka. <br />
<br />
Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo. <br />
<br />
Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Njegove pripovetke i romani biće u toku tih dvadeset godina objavljivani na češkom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavačkoj kući Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Biće prevođene širom sveta u velikim tiražima. Pisac slavan u čitavom svetu bio je u isto vreme zabranjen i prećutan u svojoj domovini.<br />
<br />
U toku tih dugih dvadeset godina Milan Kundera u Francuskoj pronalazi svoju novu, drugu domovinu. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlučno odbija etiketu „disident“ koju mu novinari nastoje prišiti. Svakako da je u njegovom slučaju „kulturna asimilacija“ bila značajan deo i njegove književne poetike. <br />
<br />
Na češkom jeziku objavio je romane: <em>Šala</em> (1967), <em>Život je drugde</em> (1973), <em>Oproštajni valcer</em> (1973), <em>Knjiga smeha i zaborava</em> (1978), <em>Nepodnošljiva lakoća postojanja</em> (1984) i <em>Besmrtnost</em> (1990); zbirku pripovedaka <em>Smešne ljubavi</em> (1968) i dramu <em>Žak i njegov gospodar </em>(1971).<br />
<br />
Na francuskom jeziku objavio je romane: <em>Usporavanje</em> (1995), <em>Identitet</em> (1997), <em>Neznanje</em> (2000) i <em>Praznik beznačajnosti</em> (2013); kao i knjige eseja: <em>Umetnost romana</em> (1986), <em>Iznevereni testamenti</em> (1993), <em>Zavesa</em> (2005) i <em>Susret</em> (2009).</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
