5 književnih preporuka: Šta smo čitali u decembru 2024. godine?

3. januar 2025.

Decembar su obeležili brojni naslovi koje smo s nestrpljenjem čekali da zaokružimo proteklu godinu – od publicistike (neispričane priče o šampionu NBA Nikoli Jokiću i neispričane istorije autora svetskog bestselera „Putevi svile“) do bajkovitih romana za sve generacije poput „Maca na recept“. Nije bilo nimalo lako probrati samo njih 5, ali evo šta je završilo na našoj konačnoj listi.

„Skrivena devojka“ – Lusinda Rajli

Mnogo pre nego što je postala autorka bestseler serijala Sedam sestara, Lusinda Rajli je pod pseudonimom napisala ovaj roman. Uz pomoć Harija Vitakera, Lusindinog sina, ovoj priči o porodici i moći sudbine udahnut je novi život, priči o tajnama koje su se gomilale u dve generacije i sada su spremne da se obruše na našu glavnu junakinju Liju. Dve narativne niti ispreplitaće proročanstvo iz njene prošlosti i sudbinu koju su joj odredile zvezde.

„Neksus“ – Juval Noa Harari

Čuveni izraelski istoričar, poznat po književnim hitovima „Homo deus“ i „Sapijens“, donosi nam istoriju naroda iz ugla informacionih mreža – važno i nezaobilazno štivo, korisno i preko potrebno za savremenog čoveka. Harari sagledava ljudsku istoriju da bi razmotrio kako je protok informacija oblikovao nas i naš svet. Jer priče su nas spajale, knjige širile naše ideje i mitologije, internet nam obećao beskrajno znanje. A šta će dalje uraditi veštačka inteligencija?

„Američka tragedija“ – Teodor Drajzer

Jedan od najvećih američkih romana, inspirisan istinitim događajem, donosi priču o usponu i padu ambicioznog mladića, rastrzanog između naklonosti prema dve veoma različite žene – i dve veoma različite vizije onoga što njegov život može postati. Ova fascinantna i impresivno detaljna studija karaktera i majstorski prikaz destruktivnih moći ambicije, pohlepe i ekonomske nejednakosti, prosto mora biti deo svake lične biblioteke.

„Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret“ – Džudi Blum

27021-boze-da-l-si-tu-ja-sam-margaret-dzudi-blum-v

Kultni roman Džudi Blum govori o devojčici na pragu puberteta koja se suočava sa raznim izazovima koje adolescentske godine donose: prve ljubavi, promena tela i kako prihvatiti novu sebe, prijatelji i školske zavrzlame. I za kraj, kako naći balans u novom tinejdžerskom svetu. Jednom kad upoznate Margaret, poželećete da upoznate i ostale tinejdž junakinje ove slavne autorke, poput Ketrin iz romana „Zauvek“ koju ćete uskoro moći da gledate i na Netfliksu.

„Dobro razmisli“ – Harlan Koben

A da misterijom zabiberi poslednji mesec ove godine, tu je najnovije ostvarenje Harlana Kobena. Majron Bolitar, bivši košarkaš, sada vodi agenciju za sportske zvezde. Kada FBI počne da se raspituje o Gregu Dauningu, kojeg su protekle tri godine svi smatrali mrtvim, otvara se sve više pitanja... Dok pratimo priču o seriji ubistava iz Majronove perspektive, uporedo su nam servirana i poglavlja ispričana iz perspektive ubice. Izuzetno uzbudljivo i napeto, savršeno za završnicu 2024!

P. S. Naredne nedelje očekuje vas presek celokupne godine na jednom mestu!

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Džudi Blum

Džudi Blum je provela detinjstvo u Elizabetu, u državi Nju Džerzi, smišljajući priče. To čini još uvek. Za svoje dvadeset tri knjige dobila je preko devedeset nagrada, a one najdraže dodelili su joj najmlađi čitaoci. Džudi kaže: &bdquo;Nisam nameravala da napišem još jednu knjigu o Piteru i Fadžu, ali moji čitaoci su to stalno tražili. Rekla sam im da ću, ako ikada budem imala dobru ideju, to i uraditi. Jednoga dana, dok sam se tuširala, sva mokra i nasapunjana, sinula mi je zamisao o Superfadžu. Volela bih da svaki put kad mi zatreba neka dobra ideja mogu samo da stanem pod tuš!“ Džudi Blum živi na ostrvima duž Istočne obale sa svojim mužem, Džordžom Kuperom. Imaju troje odrasle dece i jedno unuče. www.judyblume.com Foto: Elena Seibert

Više o autoru

Harlan Koben

Harlan Koben je prvi pisac trilera koji je osvojio tri najprestižnije nagrade u okviru žanra: Edgar, Šejmus i Entoni. Povodom jednog od Kobenovih romana list Čikago tribjun je autora opisao slikovitom frazom &bdquo;Rejmond Čendler sreće Bridžet Džons“, ciljajući na Kobenov dar da unese crtu duhovitog u trilerske zaplete. Godine 2000. je objavio roman Nikom ni reči, jedan od svojih najuspešnijih trilera, koji mu je doneo i nominaciju za nagradu Edgar, da bi se godinu dana kasnije pojavio Nestao zauvek, roman za koji Koben kaže: &bdquo;Želim da vam se svaka knjiga, a posebno ova, prišunja iza leđa, i na kraju vas udari po potiljku kad se tome ne nadate.“ Dosad je u svetu prodato preko sedamdeset miliona primeraka Kobenovih knjiga, prevedenih na četrdeset tri jezika. Živi u Ridžvudu u Nju Džerziju. Potencijalnim piscima poručuje sledeće: &bdquo;Pišite. Ne uzimajte časove pisanja. Ne slušajte me. Samo pišite. I brišite, puno brišite. Verovatno ne brišete dovoljno. Onda pišite ponovo. Onda opet. I opet.“ Foto: © Pip Cowley

Više o autoru

Juval Noa Harari

Juval Noa Harari rođen je u Haifi u Izraelu 1976. godine, a diplomirao je na Univerzitetu u Oksfordu 2002. godine. Profesor Harari je sručnjak za istoriju sveta, srednjovekovnu i vojnu istoriju. Trenutno je usmeren ka istraživanju sledećih makro-istorijskih pitanja: Koji je odnos između istorije i biologije? Kakva je suštinska razlika između Homo sapijensa i životinja? Postoji li pravda u istoriji? Ima li istorija svoj pravac? Da li ljudi postaju srećniji tokom istorije? Koje i kakve etičke dileme pred nas postavlja uspon tehnologije u 21. veku. Dobitnik je mnogih međunarodnih nagrada, a postao je poznat širom sveta nakon što je objavio knjigu Sapijens: Kratka istorija čovečanstva, koja je prevedena na više od 50 jezika. Dve godine kasnije, objavio je i knjigu Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice, koja je prodata u više od 4.000.000 primeraka i takođe prevedena na više od 50 jezika. U knjizi 21 Lekcija za 21. vek u kojoj se posle pogleda u prošlost u Sapijensu i zagledanosti u budućnost u Homo deusu zaustavlja u sadašnjem trenutku on daje odgovore na ključna pitanja: Šta nam se sad upravo događa? Koji su današnji najveći izazovi i izbori? Na šta bi trebalo da obratimo posebnu pažnju? 2024. Harari je objavio i knjigu Neksus: Kratka istorija informacionih mreža, od kamenog doba do veštačke inteligencije u kojoj je težište na izazovima koje će nove informacione mreže staviti pred nas.. Profesor Harari širom sveta drži predavanja na kojima predstavlja teme iz svojih knjiga i članaka, a redovno objavljuje u časopisima Guardian, Financial Times, The Times, Nature magazine i Wall Street Journal. Često volontira za mnoge humanitarne organizacije i obraća se publici na otvorenim predavanjima kojima svi mogu da prisustvuju.

Više o autoru

Lusinda Rajli

Lusinda Rajli je rođena 1965. godine u Irskoj i, nakon kratke glumačke karijere na filmu, televiziji i u pozorištu, napisala je svoj prvi roman u 24. godini. Njene knjige su prevedene na trideset sedam jezika i postigle su veliki uspeh širom sveta zbog snažnih emocija koje nadrastaju sudbine njenih junaka. Serijal &bdquo;Sedam sestara“ se posebno izdvojio i postao globalni fenomen stvorivši sopstveni žanr – a u toku su i planovi za adaptaciju romana u seriju od sedam sezona. Lusindine knjige su nominovane za brojne nagrade, uključujući Balcerelu u Italiji, The Lovely Books award u Nemačkoj i nagradu za romantični roman godine. Rajlijeva je 2020. godine dobila holandsku nagradu za platinasti roman jer je za godinu dana prodato preko 300 hiljada primeraka jednog romana – ovu nagradu je prethodno dobila Dž. K. Rouling za serijal o Hariju Poteru. U saradnji sa sinom Harijem Vitakerom razvila je i napisala serijal knjiga za decu pod nazivom &bdquo;The Guardian Angels“. Iako je četvoro dece odgajala uglavnom u Norfolku u Engleskoj, Lusinda je 2015. godine ispunila svoj san i kupila izolovano imanje u Vest Korku u Irskoj, mestu za koje je oduvek verovala da je njen duhovni dom – upravo tamo je napisala svojih poslednjih pet romana. Lusindi je 2017. godine dijagnostifikovan rak i umrla je 11. juna 2021. godine okružena porodicom. Foto: © Boris Breuer

Više o autoru

Teodor Drajzer

Teodor Drajzer (1871–1945) je bio prvi značajan američki pisac koji je potekao od useljenika u XIX veku, za razliku od onih iz XVII i XVIII. Rođen u Terehotu (Terre Haute), u državi Indijana, kao deveto od desetoro dece koja su ostala u životu. Otac im je bio Nemac, katolik, koji je došao u Ameriku da bi izbegao vojnu obavezu, a majka menonitkinja češkog porekla iz Pensilvanije. Za vreme Drajzerovog detinjstva i mladosti porodica je bila siromašna, a otac je tiranisao svoju decu, pa je to iskustvo bila dominantna tema njegovih romana, a nevolje njegove braće i sestara tokom odrastanja dali su mu dodatni materijal za građenje junaka. Srednju školu i studije pohađao je u Indijani. Bavio se raznim sitnim poslovima, kao i mnogi drugi dečaci, u Indijani i Čikagu, gde se porodica preselila kad mu je bilo šesnaest godina. Karijeru je započeo kao novinar u Čikagu 1892, a u Njujork je stigao 1894. gde je radio za nekoliko novinskih redakcija. Na prvom romanu Sestra Keri počinje da radi 1899, a kada je objavljen, 1900. godine, ali je bio bolje primljen u Engleskoj nego u Americi. U narednih deset godina s uspehom je uređivao ženske časopise, i objavio je trilogiju o američkom tajkunu, čiji je poslednji tom izdavač povukao iz prodaje prisiljen pretnjom Njujorškog društva za suzbijanje poroka, koje je usmerilo na Drajzera svoj prvi napad protiv smelih i originalnih knjiga. Uprkos mnogobrojnim neprijateljskim kritikama i neodobravanju javnosti, Drajzer se ustoličio kao značajan američki romanopisac. Godine 1925. objavio je Američku tragediju, svoje remek-delo zasnovano na stvarnom događaju, koje mu je donelo veliki uspeh. Nakon velike depresije krajem tridesetih godina, i putovanja u Sovjetski Savez, Drajzer se posvećuje društvenom angažmanu i sve manje piše. Godine 1930. bio je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je ona pripala Sinkleru Luisu. Pa ipak, ostvario je značajan uticaj na naredne generacije pisaca.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Američka tragedija
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
1.999,00RSD
Članska cena i do:
1.439,28RSD

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više