Laguna - Bukmarker - 20 književnih likova na sajtovima za upoznavanje…

Aleksandar Dima Otac

Aleksandar Dima Otac (1802–1870) bio je detence od četiri godine kada je izgubio oca, generala mešovitog porekla i živopisne sudbine. Prve korake u umetnosti načinio je u ranim dvadesetim, kada je počeo da se okušava u pisanju vodvilji i melodrama. Paralelno sa tim, bio je sekretar Vojvode od Orleana, koji je 1830. godine postao kralj Luj-Filip I, takozvani Kralj-građanin. Prvi Dimin pozorišni komad – Henri VIII i njegov dvor, kao i nešto kasniji Napoleon ili Antonije – biće odlično prihvaćeni, i označiti početak slavne teatarske karijere. Dimin opus, osim dramskih tekstova, memoarske proze i romana, sadrži i istorijske knjige, knjige za decu – poput adaptacije Hofmanovog Krcka Oraščića, novinske članke o kulturnim i političkim temama, putopise sa mnogih putovanja, kao i jednu kulinarsku knjigu, kombinaciju kuvara i gurmanske enciklopedije. Dima je, ipak, ostao upamćen pre svega kao autor istorijsko-avanturističkih romana, koje počinje da piše i objavljuje 1837, s namerom da oživi najvažnije periode francuske istorije. Roman o trojici musketara koji brane čast kraljice Ane od Austrije od kardinala Rišeljea, smešten u prvu polovinu 17. veka, stekao je takvu popularnost da je Dima odmah dodao još dva nastavka – Dvadeset godina posle i Vikont od Bragelona. U to vreme piše i dugu i složenu pripovest Grof Monte Kristo. Osim ovih najpopularnijih dela, Dima niže cikluse romana vezane za dinastiju Valoa, od kojih su najpoznatiji Kraljica Margo, Kraljičina ogrlica i Vitez od Mezon Ruža, Mariju Antoanetu, Luja XV, Robina Huda – Kralj lopova, kao i niz zasebnih romana. Iza Aleksandra Dime Oca je ostalo 1200 tomova, odnosno oko 100.000 strana potpisanih njegovim imenom. Foto: <span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Alphonse Liébert / Public Domain / Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Alexandre_Dumas_-_photographie_Alphonse_Li%C3%A9bert.jpg">Alphonse Liébert / Public Domain / Wikimedia Commons

Više o autoru

Bret Iston Elis

Bret Iston Elis je rođen 1964. u mestu Šerman Ouks u San Fernando dolini, gde je i odrastao. Otac Robert Martin Elis je bio preduzimač, a majka Dejl Elis, domaćica. Bret je odrastao u stabilnoj i imućnoj porodici. Roditelji su mu se razveli 1982. godine.  Elis ima još dve sestre. Ranih osamdesetih glavni predmet njegovih interesovanja bila je muzika. Kao student koledža Benington svirao je klavijature u nekoliko lokalnih new wave bendova, da bi kasnije pod uticajem Hemingvejeve proze počeo da se razvija kao pisac. Prema sopstvenom priznanju, muzika (i popularna kultura uopšte) će i dalje ostati važan faktor u njegovom stvaranju: na pitanje o bitnim uticajima, Iston Elis u jednom intervjuu odgovara &bdquo;Books, movies, TV and, of course, rock and roll." Prvi roman, Manje od nule, Iston Elis objavljuje sa 23 godine. Za roman Američki psiho, izdavačka kuća Simon and Schuster unapred daje Elisu 300.000 dolara, ali biva prinuđena da odustane od izdavanja posle pritisaka više ženskih organizacija i žena zaposlenih u samoj izdavačkoj kući. Roman kasnije objavljuje izdavač Vintage. Pored ova dva, Elis je autor i romana Pravila privlačnosti (1987), Glamurama (1998), Lunar park (2004), Kraljevski apartmani (2010) i zbirke priča Doušnici (1994). Ovaj pisac nikada nije krio svoju seksualnu orijentaciju živeći kao biseksualac veći deo svog života. Godine 2004. neočekivano i iznenada je preminuo njegov najbolji prijatelj i životni partner Majkl Vejd Keplan. Bret Iston Elis danas živi u Njujorku i Ričmondu, u američkoj saveznoj državi Virdžinija. Foto: Casey Nelson

Više o autoru

Dafne di Morije

Dafne di Morije (1907–1989), engleska spisateljica, rođena je u Londonu u umetničkoj porodici (otac joj je bio glumac i upravnik pozorišta, a pradeda karikaturista). Školovala se u rodnom gradu i u Parizu. Još od najranijeg detinjstva pokazivala je ljubav prema književnosti, a prvu knjigu objavila je 1931. Napisala je brojne romane i kratke priče, biografije i drame, a proslavila se upravo ovim romanom. Remek-delo Dafne di Morije, roman koji ju je proslavio, jednostavna je priča o ljubavi i mržnji, ljubomori i prevari. Čitaoci i kritičari Rebeku često porede sa Džejn Ejr Šarlot Bronte. Pre nego što je Alfred Hičkok po ovom romanu snimio film, Orson Vels napravio je njegovu radio-dramatizaciju. Rebeka je i danas najčitanije delo proslavljene spisateljice.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Rebeka
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
999,00RSD
Članska cena i do:
719,28RSD

Džejn Ostin

Engleska književnica Džejn Ostin (1775 – 1817) bila je mlađa ćerka i sedmo dete potomstva koje je brojalo šest dečaka i dve devojčice. Majka Kasandra Li poticala je iz bogate i obrazovane porodice, koja imala aristokratska srodstva. Oba roditelja su se dičila veoma dobrim obrazovanjem, pa su sklonost ka učenju preneli i na decu, zajedno sa ljubavlju prema poeziji i umetnosti. Kuća Ostinovih bila je podsticajno okruženje za rano pokazani spisateljski talenat mlade Džejn, a porodične i prijateljske veze sa posedničkom vlastelom i klerom vodile su je do obližnjih gradića, do Bata, tadašnje mondenske banje, i do Londona – što je okruženje u koje su upisani junakinje i junaci njenih romana. Sestre Ostin su se nekoliko godina formalno obrazovale u Opatijskoj školi u Redingu, da bi se konačno potkraj 1786. vratile kući, gde su ih neformalno podučavali roditelji i starija braća, a ponajviše su učile same. Džejn je cenila potkovan um, ali nije mnogo držala do formalnog obrazovanja: u njenim romanima se jasno stavlja do znanja da ni najbolje škole od osobe tupe ili nezainteresovane neće napraviti učenog čoveka (niti ženu). Od desete-jedanaeste godine Džejn piše maštovita i duhovita dela, mahom parodije, kojima zabavlja porodicu. Ti mladalački radovi – docnije objavljeni kao Juvenilije – imitiraju prave knjige, a uredno su prepisani u sveske i opremljeni posvetama. Već u to vreme nastaju skice tri romana koja bi trebalo da budu više od porodične zabave – jedan od njih, nedovršeni Ketrin ili Senica, prerašće u Nortengersku opatiju. Nakon očeve smrti koja je sestre Ostin ostavila u nezavidnoj finansijskoj situaciji, Džejn počinje život prave profesionalne spisateljice i prijanja na prekrajanje, prepravljanje, dopisivanje i preoblikovanje već započetih rukopisa – Razuma i osećajnosti, Prvih utisaka, koji će postati Gordost i predrasuda, te Suzane i Nortengerske opatije, koji su praktično već bili završeni i ranije. Dok stare rukopise priprema za izdavanje, novi romani, već začeti u spisateljskoj imaginaciji, polako sazrevaju: Mejnsfild park, Ema i Pod tuđim uticajem. Poslednji roman – Senditon – u kojem se bavi projektom banjskog lečilišta i prilično brutalno podsmeva hipohondriji, ostao je nedopisan usled bolesti, tokom koje je trpela veliku patnju. Smrt ju je zatekla u Vinčesteru u julu 1817. godine, gde je poslata na lečenje, pa je sahranjena u tamošnjoj katedrali.

Više o autoru

Džoana Haris

Džoana Haris je rođena u Barnsliju u Engleskoj. Studirala je na Univerzitetu Kembridž. Petnaest godina je radila kao predavač. Njene knjige objavljene su u preko četrdeset zemalja sveta i osvojile su mnogobrojne međunarodne nagrade. Napisala je nekoliko romana za odrasle među kojima je najpoznatiji Čokolada po kojem je snimljen istoimeni film. Rune su njen prvi roman za mlađe čitaoce. Džoana živi sa suprugom. Basista je u grupi u kojoj svira još od srednje škole.

Više o autoru

Džordž R. R. Martin

Džordž Martin je rođen 1948. u Nju Džerziju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Nortvestern. Nekoliko sledećih godina radio je u administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Sve ostalo je legenda: za svoj literarni rad Džordž R. R. Martin dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko nagrada Nebula i Hugo. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju i supervizor. Martin danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku. Potpredsednik je Američkog udruženja SF pisaca. Foto: Copyright Fevre River Packet Company

Više o autoru

Emili Bronte

Rođena u Torntonu blizu Bredforda 1818, bila je peto dete i četvrta ćerka Patrika Brontea, Irca poreklom, sveštenika anglikanske crkve i Marije Branvel, ćerke imućnog kornvolskog trgovca. Sestre Šarlota (1816–1855) i En (1820–1849) bile su takođe spisateljice, a brat Branvel (1817–1848) pisao je i slikao, sa značajno manje žara i dara od sestara. Emili će kao dete na tri meseca napustiti dom da bi pohađala školu za svešteničke kćeri u Kauen Bridžu, no budući da je epidemija tifusa u školi – koja je odnela i živote najstarijih sestara – učenice vratila domovima, njeno dalje obrazovanje biće sprovođeno kod kuće, pod roditeljskim nadzorom. Početkom 1826. otac donosi deci komplet vojnika-igračaka; igrajući se njima fascinirana deca izmišljaju afričko kraljevstvo Angriju, kojoj će En i Emili docnije dodati pacifičko kraljevstvo Gondal: do kraja života sestre i brat će pisati pesme i ispredati priče o ovim kraljevstvima. Uz to će Emili početi da piše lirsku poeziju, a kad se ispostavi da i ostale sestre to u potaji čine, skupiće svoje radove u omanju knjigu koja će biti objavljena 1846, pod muškim pseudonimima – Kurer, Elis i Ekton Bel. Orkanski visovi izlaze u decembru 1847. godine. Roman je uglavnom ignorisan, a retke kritike ne pokazuju razumevanje: zamerena mu je brutalnost, nasilnost, haotičnost i nerazumljivost. Emili umire 1848. godine ne dočekavši prve pozitivne kritike svog jedinog romana, ne sluteći slavu, pohvale i uticaj koji donose potonje decenije. Danas su Orkanski visovi, gotovo u potpunom kritičarskom saglasju, viđeni kao jedan od najoriginalnijih i najzačudnijih romana napisanih na engleskom jeziku.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Orkanski visovi
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
1.099,00RSD
Članska cena i do:
791,28RSD

F. Skot Ficdžerald

Frensis Skot Ficdžerald (1896–1940) bio je američki pisac romana i kratkih priča čiji bi se književni rad mogao smatrati paradigmom doba džeza, termina koji je sam stvorio. On je jedan od velikana američke književnosti dvadesetog veka, pripadnik briljantne, takozvane &bdquo;izgubljene generacije“ zajedno sa Foknerom, Hemingvejem, Dos Pasosom i Tomasom Vulfom. Dvadesetih godina devetnaestog veka živeo je u Parizu. To je bio period proveden u boemskoj i književnoj atmosferi s naglašenom kosmopolitskom vizurom. Napisao je pet romana (poslednji je objavljen posthumno) i brojne kratke priče. Po romanima Veliki Getsbi i Blaga je noć snimljeni su filmovi. Foto: <span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:F._Scott_Fitzgerald_circa_1923.jpg">Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons

Više o autoru

Fredrik Bakman

Fredrik Bakman (rođen 1981) započeo je karijeru kao jedan od najpoznatijih švedskih blogera i kolumnista. Debitovao je u književnosti 2012. godine, kada je objavio međunarodni fenomen Čovek po imenu Uve. Neobično smešni, dirljivi i mudri, Bakmanovi romani su odiseje običnih ljudi i zadivljujuće priče o svakodnevnoj hrabrosti. Fredrik Bakman je dosad napisao pet romana – svi su dobili pohvale kritike i postali međunarodni bestseleri – i jedno delo iz oblasti publicistike. Romani su mu prodati u dvanaest miliona primeraka širom sveta. Čovek po imenu Uve je preveden na četrdeset četiri jezika i nalazi se na petom mestu u Velikoj Britaniji po broju prodatih primeraka u 2016. godini, a 2017. ova priča o dopadljivom džangrizalu slavi godišnjicu kako se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa.   Švedski film koji je snimljen po ovom romanu nominovan je za Oskara 2017. za najbolji strani film. Foto: Henric Lindsten

Više o autoru

Helen Filding

Helen Filding je britanska spisateljica, scenaristkinja i novinarka, najpoznatija kao kreatorka junakinje Bridžet Džouns. Radnja Heleninog prvog romana bila je smeštena u izbeglički kamp u Africi, a lik Bridžit je počela da stvara kroz anonimne kolumne koje je objavljivala u novinama Independent. Kolumne su postale neočekivani hit, što je dovelo do četiri romana o Bridžet Džouns i tri filmske adaptacije, dok je četvrti film, Bridžet Džouns: Luda za njim, trenutno u fazi snimanja u Londonu. Romani su prevedeni na više od 40 jezika, a knjige i filmovi postali su međunarodni bestseleri i bioskopski hitovi. Helen Filding je nastavila da piše za britanske novine i da radi na dokumentarcima, uključujući dokumentarni film Gde je glad oružje (Where Hunger is a Weapon) za Tems TV, o ratu u Južnom Sudanu. Godine 2024. Njujork Tajms je odabrao Dnevnik Bridžet Džouns kao jedan od dvadeset i dva najkomičnija romana od objavljivanja Kvake 22, dok je 2016. emisija Woman’s Hour na Bi-Bi-Si-ju izabrala Bridžet Džouns kao jednu od sedam žena koje su najviše uticale na žensku kulturu u poslednjih sedam decenija – iako Bridžet zapravo nije stvarna osoba. Foto: Romy Curran

Više o autoru

Lav Tolstoj

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910), ruski grof, književnik i mislilac, jedan od najvećih svetskih romanopisaca. I po ocu i po majci poticao je iz vrlo starih i uglednih plemićkih porodica. Poput drugih isuviše umnih i darovitih ljudi, Lav Tolstoj odustaje od institucionalnog školovanja. Svoje obrazovanje će nastaviti, po metodu Rusoa, samostalno i svestrano. Njegova znanja bila su ogromna i raznovrsna: govorio je i poznavao 17 jezika, uključujući hebrejski, starogrčki, latinski i staroslovenski; uspešno se bavio muzikom, mestralno svirao klavir i komponovao; upražjnavao je mnoge sportove i bio strastan lovac; izučavao je filozofiju, istoriju i pedagogiju; osnovao nekoliko škola za kmetovsku decu gde je i predavao; samostalno se bavio proljoprivredom, i kao Ljevin, zajedno sa svojim seljacima obrađivao zemlju; jedno vreme je službovao u vojsci iz koje se demobiliše u činu poručnika. Od 1847. pa do kraja života prilježno vodi dnevnik, na čijim prvim stranicama, sledeći primer Bendžamina Franklina, propisuje sebi ciljeve i zadatke, a zatim u tananom i strogom samopresipitivanju odmerava njihove rezultate. Sve dok nije stupio u vojnu službu 1851, Tolstoj u velikim ruskim gradovima živi prilično raspusnim životom, prepušta se kocki i pijankama, posećuje bordele, ali i nastavlja sa učenjem, te započinje rad na više pripovedaka i romana. Među njima je i Detinjstvo, prvi deo zamišljene romansirane autobiografije (Detinjstvo. Dečaštvo. Mladost celovito objavljene 1859) čija će pojava 1852. izazvati nepodeljeno oduševljenje kod publike. Oficirsku službu Lav Tolstoj je obavljao nepunih pet godina, boraveći neko vreme na Kavkazu (iskustva iz tog perioda inspirisala su npr. Kavkaske priče i Hadži Murata), posle čega se priključuje ruskoj vojsci u Krimskom ratu. Pošto se po neslavnom završetku vojevanja, definitivno odrekao vojne službe, Tolstoj u više navrata, tokom 1856, 1859, 1860. i 1861. godine, putuje po zapadnoj Evropi, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Italiji i drugde. Put u Pariz učvršćuje njegovo prijateljstvo sa Ivanom Turgenjevom, koji ga je povezao sa Gistavom Floberom. Kasnije se, u Briselu se upoznao i sa Pjer-Žozefom Prudonom, a u Londonu sa Čarlsom Dikensom. Tolstoj je septembra 1862. stupio u brak sa Sofijom Andrejevnom Bers, gotovo upola mlađom od njega (njemu je 34, a njoj 18 godina), sa kojom je izrodio 13 dece, 9 sinova i 4 ćerke. Od tada Tolstoj sa porodicom uglavnom živi u Jasnoj Poljani, i uz mnoge domaće poslove i dobrotvornu deltnost, najveći deo svog vremena posvećuje pisanju. U narednim decenijama nastaju romani Rat i mir (1863-1869), Ana Karenjina (1873-1877), Vaskrsenje (1889-1899), niz antologijskih pripovedaka. Pred kraj života Tolstoj beži od svoje supruge, i na nekoj maloj ruskoj seoskoj železničkoj stanici Astopov, završava svoj veoma buran život krajem 1910. godine zbog upale pluća. Veliki deo njegovih ostvarenja dugo će ostati u rukopisu, a nešto će biti objavljeno tek posle piščeve smrti. Tolstojeva sabrana dela, čije je objavljivanje započeto još za njegovog života, obuhvatala su 90 tomova, a kritičko izdanje koje se još uvek priprema trebalo bi da sadrži 150 tomova. Njegova ostvarenja prevedena su na gotovo sve evropske jezike (do kraja XX veka biće preveden na 114 različitih jezika). Više puta biva predložen za Nobelovu nagradu i za književnost i za mir, ali se svojom odlukom posle 1905. odriče svake dalje kandidature. 1903. izabran je za inostranog člana Srpske kraljevske akademije, pored ruske jedine takve institucije u svetu koja ga je pozvala u svoje članstvo.

Više o autoru

Luiza Mej Olkot

Američka autorka Luiza Mej Olkot rođena je 29. novembra 1832. godine u Džermantaunu u Pensilvaniji, kao druga od četiri ćerke u porodici Olkot. Njen otac Ejmos Bronson Olkot bio je transcendentalista i učitelj, a majka Abigejl Mej, poznatija kao Abi, socijalna radnica. Porodica se 1834. godine preselila u Boston, gde je Luizin otac osnovao eksperimentalnu školu i pridružio se transcendentalističkom klubu sa R. V. Emersonom i H. D. Torom. Transcendentalizam kao idealistički pokret u američkoj književnosti i filozofiji sredine XIX veka donosio je romantičarski i mistički individualizam i, delujući više kao društveni pokret nego filozofska škola, odigrao bitnu ulogu u intelektualnom životu Amerike. Priča o porodici Olkot delom je i priča o transcendentalizmu. Novi stavovi o obrazovanju i metodama odgajanja dece oblikovali su Luizinu svest, nagoneći je da u svemu teži savršenstvu. Olkoti se 1840. godine sele u prirodu i dve godine žive u eksperimentalnom selu Frutlend, zasnovanom na principima utopijske komune. Ovakve odluke dovele su porodicu do krajnjeg siromaštva. Međutim, Luiza odlučuje da izvuče porodicu iz siromaštva a sebe učini slavnom, te počinje da objavljuje prvo pesme, potom priče, a kasnije i romane. Porodica se 1858. godine preselila na imanje Očard haus, kuću okruženu jabučarom, koja i danas postoji kao nacionalni spomenik u znak sećanja na slavnu književnicu. Luiza Mej Olkot preminula je 1888. godine u Bostonu, a sahranjena je u Konkordu pored Emersona, Hortona i Toroa na proplanku poznatom kao Greben pisaca. Luiza Mej Olkot je čitav život posvetila svojoj porodici iako je oduvek želela da putuje i upozna svet. Umesto toga, njene knjige i dan-danas obilaze svet. Za časopis Atlantik mantli (Atlantic Monthly) počela je da piše 1860. godine. Nakon učešća u Američkom građanskom ratu 1863. godine objavljuje Skice iz bolnice (Hospital Sketches), a godinu dana kasnije i roman Raspoloženja (Moods). Sredinom šezdesetih godina XIX veka Luiza Mej Olkot pisala je popularne trilere, građene na senzacionalističkim pričama punim strasti i srčane borbe poput romana Polinina strast i kazna (Pauline’s Passion and Punishment, 1862). Knjiga Moderni Mefistofel (A Modern Mephistopheles, 1875) napisana je u potpuno drugačijem stilu, a spisateljica se u njemu bavi ozbiljnim filozofskim temama i preispitivanjem mračne strane čovekove prirode. Međutim, proslavila ju je sasvim drugačija vrsta književnosti. Na nagovor izdavača Tomasa Najlsa, koji je želeo da objavi &bdquo;žensku priču“, napisala je Male žene (Little Women), roman o četiri sestre. Knjiga je štampana 1868. godine i odmah je postala bestseler. Čitava Amerika bila je očarana pričom, pa je Luiza Mej Olkot napisala i njen nastavak – Dobre žene (Good Wives), koji je objavljen 1869. godine. Kasnije su usledili nastavci: Dečaci (Little Men, 1871) i Deca gospođe Džo (Jo’s Boys, 1886). Svi nastavci naišli su na izuzetno dobar prijem kod čitalaca i kritike, a roman Male žene spada u najvoljenije knjige svih vremena jer dotiče srca čitalaca različitih uzrasta. Foto: Wikimedia Commons

Više o autoru

Margaret Atvud

Margaret Atvud rođena je 1939. u Otavi. Zahvaljujući obrazovanim roditeljima, već sa četiri godine je naučila da čita i piše. Pod njihovim uticajem (Atvudova je osnovno obrazovanje stekla u roditeljskoj kući) postala je posvećena čitanju i razvila je snažno interesovanje za pisanje. Već u srednjoj školi objavljivala je pesme, međutim presudnu ulogu u njenom literarnom razvoju odigrao je Nortrop Fraj, profesor engleskog jezika na koledžu koji je Atvudova pohađala. Tada istaknuti književni kritičar, Fraj je isticao vrednosti zanemarene kanadske književnosti, a u Margaret Atvud je prepoznao pisca koji tu književnost može podići na još viši nivo. Podrška koju je imala u profesoru, ubrzo je rezultirala zbirkom pesama Double Persephone, da bi po diplomiranju objavila još jednu, The Circle Game, dobivši ovaj put za zbirku najznačajnije kanadsko književno priznanje, Governor's General Award. Time je otpočela serija nagrada koje će ova književnica dobijati tokom narednih trideset i više godina, potvrđujući da je jedan od najvećih autora svog vremena. Među nagradama su i neke od najprestižnijih koje se dodeljuju u književnom svetu poput Bukerove, Welsh Arts International i drugih, za romane Sluškinjina priča, Mačje oko i Slepi ubica. Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija. Radeći kao urednik u jednoj izdavačkoj kući, Margaret Atvud se bavila i književnom kritikom. Iza ovog angažovanja ostalo je vrhunsko delo iz oblasti esejistike nazvano Opstanak, svojevrstan pogled na rad književnog urednika. Margaret Atvud trenutno živi u Torontu. Foto: © Luis Mora

Više o autoru

Margaret Mičel

Margaret Mičel rođena je 1900. u Atlanti, u irskoj katoličkoj porodici. Posvećena pisanju od ranog detinjstva, pokušala je da se posveti novinarstvu, ali je 1926. zbog povrede morala da odustane od tog posla. Dok se oporavljala, započela je roman Prohujalo sa vihorom, koji je do 1929. najvećim delom napisala. Roman je konačno završila 1935, kada je dobila za njega avans. Objavljen sledeće godine, za prvih šest meseci je dosegao milionski tiraž i doneo joj 1937. Pulicerovu nagradu, da bi nakon snimanja kultnog istoimenog filma postalo najčitanija knjiga u Americi posle Biblije. Prezauzeta zahtevima koje joj je donela popularnost, kao i ratnim aktivnostima, Margaret Mičel nije stigla da ostvari nijednu drugu književnu zamisao. Nakon smrti 1949, po njenoj želji, svi njeni rukopisi su spaljeni.

Više o autoru

Mario Puzo

Mario Puzo je rođen u Njujorku gde je, po završetku vojne službe u Drugom svetskom ratu, pohađao Njujoršku školu za socijalna istraživanja kao i Univerzitet Kolumbija.   Njegov najprodavaniji roman Kum pojavio se nakon romana koje su kritičari veoma dobro ocenili: Tamna ArenaSrećni hodočasnik (1965). Godine 1978, izdao je roman Budale umiru, posle koga slede: Sicilijanac, Četvrti Kenedi (1991) i Poslednji Don (1996), koji je postao međunarodni bestseler kao i jedna od najgledanijih televizijskih mini-serija u 1997. godini.   Mario Puzo je takođe napisao mnoge scenarije za filmove, kao što su Zemljotres, Supermen, sva tri Kuma, za koje je dobio dve nagrade Oskar koje dodeljuje filmska akademija. Poslednje tri godine svog života proveo je pišući svoj poslednji roman o Mafiji - Zakon ćutanja. Umro je jula 1999. godine, u svojoj kući na Long Ajlendu u Njujorku, u sedamdeset osmoj godini. Foto: Bernard Gotfryd / Library of Congress<a href="https://www.loc.gov/item/2020732708/" target="_blank"></a>

Više o autoru

Meri Šeli

Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu Odbrana prava žena (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana Frankenštajn. Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana Frankenštajn. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine. Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu Frankenštajn (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman Valperga (1823), apokaliptički roman Poslednji čovek (1826), kao i njena dva poslednja romana Lodor (1835) i Fokner (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Frankenštajn ili Moderni Prometej
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
799,00RSD
Članska cena i do:
575,28RSD

Šarlota Bronte

Šarlota Bronte (1816–1855) rođena je u selu Torntonu u zapadnom Jorkširu u Engleskoj. Otac Patrik Bronte bio je poreklom Irac. Završio je klasične nauke na Univerzitetu u Kejmbridžu, a zatim je 1807. godine proizveden u sveštenika anglikanske crkve. Majka je umrla kada je Šarloti bilo pet godina. Šarlota, njene četiri sestre i brat nastavili su da žive sa ocem i veoma religioznom tetkom i vaspitavani su u duhu anglikanstva. Ubrzo su četiri starije sestre, Šarlota, Emili, Elizabet i Marija poslate u školu za žensku decu sveštenika Kauen bridž, u kojoj dve sestre Elizabet i Marija umiru od tuberkuloze. Šarlota i Emili se nakon toga vraćaju kući. Narednih nekoliko godina o njihovom obrazovanju stara se otac. Kada je Šarloti bilo četrnaest godina, upisuje se u školu Rou hed. Posle svega godinu dana Šarlota se vraća kući kako bi podučavala sestre Emili i En. Pet godina kasnije, 1835. godine Šarlota se vraća u školu Rou hed, u kojoj radi kao nastavnica do 1838. godine. Posle iskustva u školi neko nekoliko godina radi kao guvernanta, da bi se ponovo vratila kući u Havort. Godine 1842. sa sesetrom Emili putuje u Brisel, gde drži časove engleskog jezika, dok Emili predaje muziku. Već posle nekoliko meseci sestre su prinuđene da se vrate u Englesku zbog smrti tetke. Međutim, Šarlota se vraća u Brisel 1843. godine i tu provodi još godinu dana baveći se raznim poslovima podučavanja. Šarlota je svoj briselski period opisala u romanima Vilet i Profesor. Mada je roman Profesor napisan i ponuđen izdavačima pre ostalih, objavljen je tek posthumno. Profesionalni kniževni život Šarlota Bronte započela je objavljivanjem poezije. Pisala je duge narativne pesme i dramske monologe u skladu sa vladajućim poetskim manirom svog vremena. U maju 1846. godine zajedno sa sestrama Emili i En o sopstvenom trošku izdala je zbirku poezije. Knjiga, međutim, nije imala uspeha. Štampana je pod pseudonimima Kurer, Elis i Ekton Bel, koji su označavali imena sestara Šarlote, Emili i En. Već sledeće godine Šarlota, a zatim i njene sestre objavljuju debitantske romane. Najpre Šarlota Džejn Ejr, a zatim i Emili Orkanske visove, pa onda i En Agnes Grej. Njihovi romani spadaju danas u najpoznatija dela viktorijanske i svetske književnosti. Prvi objavljeni roman doneo je Šarloti Bronte veliku popularnost i ona nastavlja da piše romane. Pisanje romana Širli prekinuo je niz tragičnih događaja u porodici Bronte – umire brat i obe sestre, ali Šarlota ipak završava roman i objavljuje ga u maju 1849. Godine 1853. izlazi poslednji od romana koji su objavljeni za Šarlotinog života Vilet. Romani su hvaljeni od viktorijanske kritike zbog pronicljivih zapažanja i refleksija o društvu, a često i osporavani zbog neumornog traganja za načinima izražavanja ženskog glasa i iskustva sveta. Ipak, nijedan nije doživeo uspeh Džejn Ejr. Roman Profesor objavljen je nakon Šarlotine smrti (1857). Šarlota Bronte udala se u leto 1954. godine za sveštenika Artura Bela Nikolsa. Umrla je nekoliko meseci kasnije u toku prve trudnoće, u martu 1855. godine. – Aleksandra V. Jovanović

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Džejn Ejr
Cena:
1.099,00RSD
Članska cena i do:
791,28RSD

Tejlor Dženkins Rid

Tejlor Dženkins Rid je autorka The Seven Husbands of Evelyn Hugo, One True Loves, Maybe in Anoher Life, After I Do i Forever, Interrupted. Živi u Los Anđelesu sa suprugom, njihovom ćerkom i psom. Foto: Goodreads / CC BY 2.5 / Wikimedia Commons

Više o autoru

Vilijam Šekspir

Vilijam Šekspir (1564–1616), najveći engleski dramski pisac. Opus njegovog dela čini 38 drama, 154 soneta i dve narativne poeme. O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, pouzdano se zna da je Vilijam kršten 26. aprila 1564, da se 1582. G. oženio se Anom Hatavej i da su 6 meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a 2 godine potom blizance Džudit i Hamneta. Krajem osamdesetih godina 16. v. je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine &bdquo;Ljudi lorda Čemberlena“, čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća družina u Londonu. Biografi najčešće dele njegovo stvaralaštvo na tri perioda: rani, srednji i pozni. (Rani period: Romeo i Julija, sva tri dela istorijske drame Henri IV, Tit Andronik, Mletački trgovac, Ričard II, San letnje noći, Uzaludni ljubavni trud, Dva plemića iz Verone, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad, Mnogo vike ni oko čega, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć; srednji: Otelo, Kralj Lir i Magbet, ali i Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin, Ravnom merom, Sve je dobro što se dobro svrši, pozni: Bura, Zimska bajka, Simbelin i Perkile.) Šekspir je proveo poslednjih pet godina života u Stratfordu kao bogat čovek. Umro je 23. aprila 1616. godine i sahranjen je u Crkvi Svetog Trojstva u Stratfordu. 1623. godine Šekspirovi drugovi i dugogodišnji članovi glumačke družine objavili su njegova sabrana dela u knjizi danas poznatoj pod nazivom Prvi folio u kojoj su drame grupisane po vrstama – komedije, istorijske drame i tragedije. Pažljivim proučavanjem samih drama ustanovljena je približna hronologija Šekspirovih dela.

Više o autoru

Virdžinija Vulf

Rođena u privilegovanoj porodici 25. januara 1882. godine, Virdžinija Vulf (1882 – 1941) odrasla je u privilegovanoj porodici uticajnih intelektualaca. Tokom studija na Ženskom odeljenju Kraljevskog koledža u Londonu zbližila se sa članovima Blumsberi grupe intelektualaca i umetnika, i među njima je upoznala svog supruga Leonarda Vulfa. Par je osnovao 1917. godine izdavačku kuću Hogart pres u okviru koje su objavljivaloi dela Sigmunda Frojda, Ketrin Mensfild i T. S. Eliota, kao i svoja. Prvi roman Izlet na pučinu objavila je 1915. godine, potom roman Noć i dan (1919), i zbirku pripovedaka Ponedeljak i utorak (1921). Tek romanom Jakobova soba (1922) njen književni izraz nagoveštava udaljavanje od tradicionalne romaneskne forme. Njen četvrti roman, Gospođa Dalovej (1925) kritika je dočekala sa oduševljenjem; hipnotička priča u kojoj se prepliću unutrašnji monolozi otvorila je pitanja feminizma, mentalne bolesti i homoseksualnosti. Roman Ka svetioniku (1928) doživeo je novi uspeh kod kritike zbog tehnike toka svesti. Iste godine pojavljuje se i roman Orlando, koji joj je doneo novi talas popularnosti. Romanom Talasi (1931), koji bi se pre mogao nazvati poemom u prozi, Vulf je na izvanredan način pomerila granice narativa. Do kraja života je objavila još dva romana Godine (1937) i Između činova (1941), a zapaženi su bili i njeni eseji sabrani u zbirci Obični čitalac. Izrazito osetljiva, sklona depresiji i nervnom rastrojstvu, Virdžinija Vulf je celog života patila od nervnih kriza. Bila je svesna svoje bolesti, koja je kulminirala samoubistvom 1941. godine kada se utopila u reci.

Više o autoru

20 književnih likova na sajtovima za upoznavanje…

Gospođa Dalovej

Hamlet

Grof Monte Kristo – II tom

Grof Monte Kristo – I tom

Sutra je novi dan – I tom

Sutra je novi dan – II tom

Gordost i predrasuda

Orkanski visovi

Kum

Džejn Ejr

20 književnih likova na sajtovima za upoznavanje…

Gospođa Dalovej

Hamlet

Grof Monte Kristo – II tom

Grof Monte Kristo – I tom

Sutra je novi dan – I tom

Sutra je novi dan – II tom

Gordost i predrasuda

Orkanski visovi

Kum

Džejn Ejr

Grof Monte Kristo – II tom

Grof Monte Kristo – I tom

Krhotine

Američki psiho

Pravila privlačnosti

Rebeka

Mensfild park

Nortengerska opatija

Gordost i predrasuda

Breskve za oca Fransisa

Crvene cipele

Svetlost runa

Gozba za vrane – ilustrovano izdanje

Zmajev uzlet – prvi tom (ilustrovano izdanje)

Oluja mačeva – ilustrovano izdanje

Orkanski visovi

Komplet – Kratka proza

Umrla bih za tebe: izgubljene pripovetke

Veliki Getsbi

Slika s morem

Pobednici

Mi protiv vas

Bridžet Džouns – Luda za njim

Beba Bridžet Džouns

Bridžet Džouns – Na ivici razuma

Rat i mir II

Rat i mir I

Ana Karenjina

Mali ljudi / Džoini dečaci

Male žene / Dobre supruge

Proročica

Goruća pitanja

Život pre čoveka

Sutra je novi dan – I tom

Sutra je novi dan – II tom

Poslednji don

Sicilijanac

Kum

Frankenštajn ili Moderni Prometej

Džejn Ejr

Kari Soto se vratila

Malibu u plamenu

Sedam muževa Evelin Hjugo

Hamlet

Romeo i Julija

Četiri tragedije: Romeo i Julija, Hamlet, Magbet, Kralj Lir

Talasi

Gospođa Dalovej