13 romana sa važnim životnim lekcijama
Lav Tolstoj je napisao da „svi misle kako promeniti svet, a niko ne misli kako promeniti sebe“. Čitanje je etička potraga, a načitan čitalac je dobro potkovan pojedinac.
Od mnogih darova koje nam knjige pružaju, možda je najvažnije što nam daruju sposobnost da se identifikujemo i saosećamo sa neznancima koji imaju drugačiji životni put – čak i ako su izmišljeni.
Od mnogih darova koje nam knjige pružaju, možda je najvažnije što nam daruju sposobnost da se identifikujemo i saosećamo sa neznancima koji imaju drugačiji životni put – čak i ako su izmišljeni.
Foto: Image by lookstudio on Freepik
Najefikasnije lekcije često su najsuptilnije, a mnogi romani postaju klasici jer njihove poruke odolevaju promenama standarda i ostaju sveže i inovativne kao i kada su prvi put napisane.
U nastavku slede životne mudrosti iz 13 omiljenih romana, koji sami po sebi ne služe isključivo za zabavu, već poboljšavaju i kvalitet života svima koji ih čitaju.
„Gospođa Bovari“ (1856)
Jedno od dela koja su oblikovala zapadnu književnost „Gospođa Bovari“ priča o običnoj ženi koja se, ugušena svojim buržoaskim načinom života, prepušta romantičnim fantazijama, završava se katastrofom. Gistav Flober je Emu Bovari zasnovao po svom liku, a i svaki čitalac može da uvidi poneku od sopstvenih slabosti koje se odražavaju u impulsivnoj heroini romana.
„Orlando“ (1928)
„Orlando“ je delo koje je bilo neverovatno ispred svog vremena. Virdžinija Vulf je još 1928. godine napisala priču o besmrtnom, androginom pesniku, a verovatno još uvek ni danas nismo u stanju da uhvatimo korak sa njenom inventivošću. Roman, koji je delimično i šifrovano ljubavno pismo upućeno Virdžinijinoj prijateljici Viti Sakvil-Vest, predstavlja rod kao fluidan i istoriju kao pitanje perspektive, još očarava čitaoce, dok se Orlando šetka elizabetanskim dvorovima i stupa u brak sa pomorskim kapetanom.
„Izgubljene iluzije“ (1837–1843)
Predstavljamo dokaz da što se stvari više menjaju – to više ostaju iste. „Izgubljene iluzije“ Onorea de Balzaka trodelna su vrtložna turneja francuskog romanopisca po salonima Pariza 19. veka, dok samouvaženi mladi pesnik iz provincije uči surove realnosti života uma u nemilosrdnoj društvenoj klimi metropole.
„Solomonova pesma“ (1977)
Prvo remek-delo Toni Morison „Solomonova pesma“ je priča o Mejkonu „Mlekadžiji“ Dedu Mlađem, njegovoj sestri Pilat i njegovom najboljem prijatelju Gitari, dok kreću u magičnorealističnu odiseju u mičigenskom Rast Beltu. Morisonova se spretno bavi građanskim pravima, nasleđem robova u Sjedinjenim državama i afroameričkom porodicom, praveći moderni mit biblijskih razmera.
„Zločin i kazna“ (1866)
Kada je reč o pitanjima moralnog rasuđivanja i zakona, ne postoji ništa bolje od „Zločina i kazne“, vanvremenske priče Fjodora Dostojevskog koja govori o nesrećnom ubici Raskoljnikovu, studentu koji bezrazložno ubija pre nego što postaje pometen filozofskom pričom o krivici, haosu i redu koja ostaje konačna reč u opasnostima nihilizma.
„Čovek praznih šaka“ (1974)
Veliki uspeh koji prevazilazi korene naučne fantastike, „Čovek praznih šaka“ predstavlja opservacije Ursule K. le Gvin o kolektivizmu i tržištu slobodnog kapitala iz doba Hladnog rata, koji su u romanu zamišljeni kao dve odvojene planete Uras i Anarres. Roman prati Ševeka, fizičara sa anarho-sindikalističke planete koji se bori sa hijerarhijskim vrednostima Urasa, otkrivajući u tom procesu protivrečnosti građanskog društva koje su dugo bile autorkina preokupacija.
„Kuga“ (1947)
Iako je „Stranac“ možda poznatije delo, filozofski roman „Kuga“ Alberta Kamija ima prednost kada je u pitanju izražavanje odgovornosti građana jednih prema drugima. Kroz priču o gradu negde na severnoafričkoj obali, opustošenom bubonskom kugom, roman prikazuje nezaboravan presek društva koje reaguje na krizu.
„Kindred“ (2008)
Genijalni spoj istorijske drame i naučne fantastike „Kindred“ je najpristupačnije delo Oktavije Batler, u kojem 26-godišnja Dejna, prebačena na plantažu pre rata, živi kao rob. Smeštena između dva sveta, Dejna je savršena metafora za narušen odnos između Amerike i njene istorije.
„Mobi Dik“ (1851)
Roman o kome se neprekidno priča, „Mobi Dik“ Hermana Melvila je originalni američki klasik, knjiga koja ima nešto važno da ponudi svakom čitaocu. Delom avanturistička priča, delom istraživanje prirode Boga, roman deluje duž dve ravni: kroz ambicioznog, predanog kapetana Ahaba i nedostižnog kita, čija je bitka večna i suštinski ljudska.
„Uspeh po svaku cenu“ (1952)
Jedan od velikih južnjačkih romana, „Uspeh po svaku cenu“ remek je delo Flaneri OʼKonor o potrazi za Bogom u grotesknoj i ukletoj Americi. Avanture Hejzel Mouts i neposlušnog čuvara zoološkog vrta Enoha Emerija (koji želi da postigne „uspeh po svaku cenu“ iz naslova) među propovednicima i prevarantima, nezaboravni su klasik 20. veka.
„Džejn Ejr“ (1847)
Neprikosnoveni roman „Džejn Ejr“ Šarlote Bronte, koji je umnogome odredio tok književnosti za sva vremena, suštinski je gotička priča o guvernanti iz Tornfilda, ljubavnoj vezi sa zavodljivim Ročesterom i tragičnoj prošlosti koja im oboma preti. Pročitajte „Džejn Ejr“ zarad snage njene buntovne heroine.
„Nevidljivi čovek“ (1952)
Veliki američki roman, ako tako nešto postoji, „Nevidljivi čovek“ ispituje američko crnačko iskustvo kao nijedan roman pre ili posle. Roman Ralfa Elisona spaja jug, Harlem, komunizam i svaki aspekt rase na način na koji čitalac ne može a da ne bude dirnut, bez obzira na poreklo.
„Ostaci dana“ (1989)
Kazuo Išiguro je napisao roman o engleskim manirima. „Ostaci dana“, priča o savršenom batleru Stivensu, koji postaje tihi posmatrač indiskrecije svog poslodavca, lorda Darlingtona, u Drugom svetskom ratu. Ovo remek-delo pokazuje cenu koje uzdržanost sa sobom nosi.
Autor: Dž. V. Mekormak
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Danijela Daničić Antić
