Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
U večitoj igri svetla i tame, dan i noć nisu samo vremenske odrednice već i metafore za različita životna stanja, emocije i razmišljanja. U ovom izboru donosimo po pet knjiga koje odišu svetlom dana i pet koje se utapaju u senke noći. Bez obzira na to da li više uživate u jutarnjoj bistrini uma ili ponoćnoj tišini i spokoju, ove priče će vas zadržati budnima – u oba sveta.
U romanu „Dan“ Majkl Kaningem prati jednu porodicu tokom tri važna dana: pre pandemije, u njenom jeku i godinu dana kasnije. Prikazom svakodnevice autor osvetljava promene u međuljudskim odnosima i ličnim osećanjima. Ova intimna priča o vremenu, ljubavi i gubitku nosi Kaningemov prepoznatljiv, melanholičan ton.
„Da je duži bio dan“ – Momčilo Petrović
Kroz priču o beogradskom kapetanu Ozne koji istražuje ubistva 1945. godine, Petrović vešto spaja žanrovske odrednice trilera i istorijskih romana. Grad u tranziciji postaje pozornica za lične i političke dileme, gde dan simboliše razotkrivanje istine. Autentična atmosfera i slojevitost likova čine ovaj roman snažnim prikazom posleratnog Beograda.
„Jedan dan“ – Dejvid Nikols
Ova bezvremena priča prati Emu i Dekstera kroz 20 godina, osvetljavajući svake godine isti dan – 15. jul. Nikols izuzetno precizno oslikava protok vremena, propuštene prilike i snagu svakodnevnih trenutaka. Roman je osvojio čitaoce širom sveta, a one najvatrenije i ekranizacijom koja se od pretprošle godine emituje na Netfliksu.
„Sutra je novi dan“ – Margaret Mičel
U središtu ovog klasika nalazi se lik Skarlet O’Hare, junakinje koja prkosi svim očekivanjima u ratom razorenom američkom Jugu. Margaret Mičel stvorila je jedno od najpoznatijih dela južnjačke gotike, gde sutrašnji dan simbolizuje borbu i upornost. Klasična rečenica „Sutra je novi dan“ ostaje večita poruka nade koju pamte sve generacije.
„Dan u životu balegara, papkara, tebe i tvojih drugara!“ – Majk Barfild
Ova duhovita i edukativna knjiga vodi decu kroz jedan dan iz perspektive različitih bića (ali i ne-bića) – od balegara do čoveka. Uz prezabavne ilustracije i zanimljive činjenice, mališani će svašta naučiti iz biologije i još pokojih nauka. Idealna je za radoznalce (svih starosnih dobi) koji žele da nauče nešto novo a da se pritom zaista dobro zabave.
U ovoj zbirci priča Dragoslav Mihailović donosi slike života onih koji su na margini – običnih ljudi i njihovih svakodnevnih borbi. Noć ovde nije samo vreme radnje već i simbol tišine, tuge i dostojanstva. Lirski i jednostavan, Mihailovićev stil podseća nas na nevidljive slojeve društva. Pored antologijskih priča, u ovom izdanju vas prvi put čeka i Genadije Zadvorski. „Moravska noć“ – Peter Handke
Jedan pisac, koji je odlučio da se sa književne scene povuče na brod usidren na Moravi, sedmorici prijatelja pripoveda o svom životu, putovanjima i ličnim zabludama. Handke kroz metaforu reke i noći oslikava introspektivan svet pun filozofskih preispitivanja. Ovo delo kontroverznog nobelovca poziva promišljanje o protoku vremena, jeziku i sećanju. „Sama u noći“ – Trejsi Sijera
Glavna junakinja suočava se traumom iz prošlosti, ali po koju cenu? Postavlja se i pitanje da li je i koliko sam narator pouzdan. Trejsi Sijera piše napet, psihološki triler sa elementima gotike i porodične drame. Noć u ovom romanu nosi opasnost, ali i snagu da se istina konačno izgovori. Ova košmarna priča prodrmaće vas do srži. „Bele noći / Jadni ljudi“ – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Ovo izdanje donosi novelu i prvi roman u kojima Dostojevski (iz mlađanih dana) s nežnošću piše o usamljenima, zabludelima i zaljubljenima. U „Belim noćima“ jedan sanjar doživljava kratku ljubavnu ekstazu, dok u „Jadnim ljudima“ razotkriva bolne težnje za povezanošću svojih junaka. Noć u ovim delima nije „ruska“ i hladna – već protkana nadom. „Sidro na dnu noći“ – Milan Dabović
Milan Dabović poetično oslikava svet savremene dece, svet nesigurnosti u kom pokušavamo da pronađemo uporište. Lirska proza i egzistencijalne teme dominiraju romanom, u kojem se pod plaštom noći razotkriva da ljubav i mudrost uvek mogu obasjati i najuporniju tminu. Ovaj savršen roman za tinejdžere govori o unutrašnjoj borbi, osami i potrebi da se ostane svoj.
Bez obzira na to da li ste jutarnja ili noćna ptica, ovaj izbor nudi priče koje će vas inspirisati, zabaviti i podstaći na razmišljanje. Uživajte u čitanju i pripremite spiskove za letnju Noć knjige!
<p style="text-align: justify">Dejvid Nikols je rođen 1966. godine u Engleskoj. Godine 1985. započeo je studije engleske književnosti i drame na Univerzitetu u Bristolu. <br />
<br />
Nakon studija je želeo da se bavi glumom i otišao je na Američku muzičku i dramsku akademiju u Njujorku, a 1991. godine vratio se u London. <br />
<br />
Tri godine je igrao manje uloge u Kraljevskom nacionalnom teatru i u tom periodu počeo da čita scenarije za radio i televiziju, a potom prihvatio posao istraživača i odobravao scenarije za radio BBC. Bio je i urednik scenarija za televizijske i produkcijske kuće. <br />
<br />
Autor je knjige <em>Jedan dan</em> po kojoj je snimljen istoimeni film. Roman je doživeo neverovatan međunarodni uspeh i dobio je brojne nagrade. Preveden je na četrdeset jezika.<br />
<br />
Živi u Londonu sa partnerkom Hanom i dvoje dece.<br />
<br />
Foto: Joss Barratt/Stay Still Ltd<a target="_blank" href="http://www.davidnichollswriter.com/"><strong><br type="_moz" />
</strong></a></p>
<p style="text-align: justify">Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. <br />
<br />
Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u <em>Ježevom kalendaru</em>. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu <em>Letopis Matice srpske</em>. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom <em>Frede, laku noć</em>, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u <em>Letopisu</em>, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman <em>Kad su cvetale tikve</em>. Treća knjiga, <em>Petrijin venac</em>, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“. Roman <em>Čizmaši</em> objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. <br />
<br />
Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu <em>Kad su cvetale tikve</em>, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji. <br />
<br />
Godine 1990. počeo je da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova <em>Goli otok</em> (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine).<br />
<br />
Objavio je još publicistička dela i naučne studije <em>Kratka istorija satiranja</em> (1999),<em> Crveno i plavo</em> (2001), <em>Vreme za povratak</em> (2006), <em>Majstorsko pismo</em> (2007), kao i drame<em> Kad su cvetale tikve</em>, <em>Protuve piju čaj</em>, <em>Skupljač</em> i <em>Uvođenje u posao</em>. U polemičkim tekstovima, izjavama i intervjuima osuđivao je dve državne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam.<br />
<br />
Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. „Laguna“ je objavila njegova sabrana književna dela u 12 knjiga. Osim pomenutih, dobio je Kočićevu nagradu za životno delo, „Račansku povelju“ za celokupno književno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka <em>Preživljavanje</em>, i mnoga druga književna priznanja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine.<br />
<br />
Dragoslav Mihailović je preminuo 12. marta 2023. godine u Beogradu.</p>
<p style="text-align: justify">Fjodor Mihailovič Dostojevski je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi. Preminuo je 9. februara, 1881. godine u Sankt Peterburgu. Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti, ali je svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti ne samo obeležio epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su snažno uticali na tokove evropske književnosti. </p>
<p style="text-align: justify">Majk Barfild je pisac, pesnik, glumac, kompozitor i crtač. Radio je za mnoge te-ve i radio serijale (između ostalog, pisao je pitanja i za kviz <em>Ko hoće da bude milioner</em>). Autor je mnogih humorističkih knjiga, knjiga iz popularne nauke i pesama za decu. </p>
<p style="text-align: justify">Majkl Kaningem (1952, Sinsinati, Ohajo) objavio je romane <em>Dom na kraju sveta</em> (1990), <em>Meso i krv</em> (1995), <em>Sati </em>(1998), <em>Besplatni dani</em> (2005), <em>Dok ne padne noć</em> (2010), <em>Snežna kraljica</em> (2014) i <em>Dan </em>(2024). Za roman <em>Sati </em>dobio je Pulicerovu nagradu i Nagradu PEN/Fokner. Živi u Njujorku i profesor je na Univerzitetu Jejl. <br />
<br />
Foto: Richard Phibbs</p>
Margaret Mičel rođena je 1900. u Atlanti, u irskoj katoličkoj porodici. Posvećena pisanju od ranog detinjstva, pokušala je da se posveti novinarstvu, ali je 1926. zbog povrede morala da odustane od tog posla. Dok se oporavljala, započela je roman Prohujalo sa vihorom, koji je do 1929. najvećim delom napisala. Roman je konačno završila 1935, kada je dobila za njega avans. Objavljen sledeće godine, za prvih šest meseci je dosegao milionski tiraž i doneo joj 1937. Pulicerovu nagradu, da bi nakon snimanja kultnog istoimenog filma postalo najčitanija knjiga u Americi posle Biblije. Prezauzeta zahtevima koje joj je donela popularnost, kao i ratnim aktivnostima, Margaret Mičel nije stigla da ostvari nijednu drugu književnu zamisao. Nakon smrti 1949, po njenoj želji, svi njeni rukopisi su spaljeni.
<p style="text-align: justify">Milan Dabović je rođen 1992. u Ivanjici. Završio Učiteljski fakultet u Beogradu. Radi kao učitelj. Izdao je tri zbirke pesama: „Zalazak“ (2013), „Na raskršću“ (2014) i „Mimohod“ (2019). „Sidro na dnu noći“ je njegov prvi roman. </p>
<p style="text-align: justify"><p class="MsoNormal">Momčilo Petrović (1959) novinar, dobitnik brojnih priznanja za reportaže objavljivane u dnevnim i nedeljnim listovima. Autor knjige intervjua <em>Pitao sam Albance šta žele… a oni su rekli: republiku, ako može</em> (1996), zbirke priča <em>Bensedinska godina</em> (2003), romansirane biografije <em>Gavrilo Princip, jedna besmrtna mladost</em> (2014). Objavio je i knjigu o slavskim običajima i svecima poštovanim u Srbiji <em>Koju slavu slaviš</em> (2020), kao i knjige priča <em>Zanimljiva istorija Srba u 147 priča</em> (2021), <em>Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba </em>(2022), <em>Srce crnog goluba</em> (2023). </p>
Foto: Dado Đilas</p>
<p style="text-align: justify">Trejsi Sijera je rođena i odrasla na planini Kolorado. Trenutno živi u Novoj Engleskoj u kući iz kolonijalnog stila, a po zanimanju je advokatica. Slobodno vreme voli da provodi sa porodicom.<br />
<br />
Foto: Alyssa Fortin</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
