Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Postoji velika razlika u tome kada završite sa čitanjem knjige i pomislite „Dobra je to knjiga“ i „To je đavolski dobra knjižurina“. Na to značajno mogu uticati poslednje rečenice koje se u njima nalaze. Neke od njih lako zaboravimo, dok druge sadrže životne poruke koje će nam ostati duboko u sećanju, dugoooo nakon čitanja. Podsećamo vas na neke najnezaboravnije rečenice koje se nalaze na kraju naših omiljenih knjiga.
„Stvorenja su spolja gledala najpre svinje pa ljude, onda ljude pa svinje, i ponovo svinje pa ljude: ali već im je bilo nemoguće da jedne razlikuju od drugih.“
<p style="text-align: justify">Alfred Kubin bio je austrijski slikar prve polovine 20. veka. Tokom duge i plodne karijere izradio je više od 20.000 crteža, ilustrovao preko sto pede¬set knjiga i objavio nekoliko književnih dela – eseje, priče, autobiografske tekstove i jedan roman. Jedno od tih knji¬ževnih ostvarenja sada se prvi put nalazi pred srpskim čita¬ocima. </p>
<p style="text-align: justify">Danijel Kiz (9. avgust 1927, Bruklin, Njujork – 15. jun 2014, Vest Palm Bič, Florida) napisao je klasik naučne fantastike <em>Cveće za Aldžernona</em>, za koji je dobio prestižne nagrade <em>Hugo </em>i <em>Nebula</em>. Roman je pretočen u film <em>Čarli </em>(1968), a zatim i u mjuzikl, pozorišni komad, radio-dramu i moderni plesni komad. Pre nego što se posvetio pisanju, Kiz je kratko studirao medicinu i bio član Američke mornarice. Diplomirao je psihologiju (1950) i završio master studije engleske i američke književnosti (1961). Posle uspeha njegovog romana <em>Cveće za Aldžernona</em> predavao je engleski i kreativno pisanje na Državnom univerzitetu Vejn u Detroitu (1961–1966) i Univerzitetu u Ohaju (1966–2000). Kiz je bio počasni član Udruženja pisaca naučne fantastike.<br />
<br />
Foto: Aurea Keyes</p>
<p style="text-align: justify">Dejvid Van rođen je na Aleutskim ostrvima, a detinjstvo je proveo u Kečikanu, na Aljasci. Dvanaest godina nijedan agent nije želeo da ponudi izdavačima njegovu prvu knjigu „Legendu o samoubistvu“, zato je odlučio da se otisne na more. Postao je kapetan i brodograditelj.<br />
<br />
Kada je objavljena, „Legenda o samoubistvu“ osvojila je jedanaest nagrada, među kojima su: <em>Prix Medicis Etranger</em> u Francuskoj za najbolji strani roman, <em>Premi Llibreter</em> u Španiji, opet za najbolji strani roman, <em>Grace Paley Prize</em>, <em>California Book Award</em> i <em>L’Express</em> nagradu čitalaca u Francuskoj. Prevedena na više od dvadeset jezika, „Legenda o samoubistvu“ postala je međunarodni bestseler i u jedanaest zemalja nalazila se na listi najprodavanijih naslova. Bila je izabrana za <em>Njujorkerov</em> i <em>Tajmsov</em> književni klub, na nemačkom radiju (<em>North German</em> radio) pročitana je u potpunosti, a francuska producenta kuća <em>Haut et Court</em> planira filmsku adaptaciju. Dejvid je bio nominovan za <em>Sunday Times Short Story Award</em>, <em>Story Prize</em> i druge nagrade. <br />
<br />
Njegov roman „Caribou Island“ (2011) takođe je međunarodni bestseler, preveden na šesnaest jezika, i u devet država se našao na listi najprodavanijih naslova. Bio je nominovan za <em>Flaherty-Dunnan First Novel Prize</em> i <em>International IMPAC Dublin Literary Award</em>, a oskarovac Bil Gutentag režiraće adaptaciju. Tokom dve nedelje, čitanje romana je bio deo redovnog programa na BBC-u, izabran je za <em>Samlerens Boglub</em> u Danskoj, a ušao je u uži izbor za <em>Prix du Roman Fnac</em> i <em>Prix Lire & Virgin</em>, pritom osvojivši nekoliko nagrada u Francuskoj. <br />
<br />
Sa romanom „Dirt“ (2012), osvojio je $50.000 <em>St. Francis Collage Literary Prize</em> 2013. godine. Roman je preveden na dvanaest jezika, nominovan za <em>International IMPAC Dublin Literary Award</em>, bio je finalista za nagradu u Francuskoj, našao se na osam <em>Best Books of the Year </em>lista u pet zemalja, bio je najprodavanija knjiga u Francuskoj i planira se ekranizacija.<br />
<br />
Roman „Jarčeva planina“, objavljen u septembru 2013, bio je među četiri najbolja romana u izboru <em>California Book Award in Fiction</em> 2013, nominovan je za <em>Chautauqua Prize</em>, <em>San Francisko Chronicle</em> ga je preporučio za najbolju knjigu godine i preveden je na jedanaest jezika.<br />
<br />
„Aquarium“, objavljen u martu 2015, bio je u trci za <em>Dublin Literary Award</em>, našao se u izboru urednika <em>New York Times Book Review</em>, <em>Kirkus</em> ga je proglasio najboljom knjigom u 2015, na <em>Amazonu</em> je proglašen za knjigu meseca i potom za najbolju knjigu u rasponu od šest meseci, <em>Observer</em> ga je proglasio za <em>Most Eagerly Awaited Fiction </em>za 2015, Rodri Tomas, producent Ang Liovog filma „Billy Lynn’s Long Halftime Walk“, izabrao ga je za ekranizaciju. <br />
<br />
Njegov roman „Bright Air Black“ (mart 2017) čitaoci u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Australiji i Novom Zelandu dočekali su sa oduševljenjem. <br />
<br />
U martu 2019. objavljen je njegov najnoviji roman „Halibut On the Moon“.<br />
<br />
Takođe je napisao još dva romana, „Komodo and Woman“ i „Desiring“, a njegova zbirka kratkih priča „The Higher Blue“ biće objavljena 2020. godine.<br />
<br />
Dejvid Van je autor više memoara: „A Mile Down: The True Story of a Disastrous Career at a Sea“ (2005), „Last Day On Earth: A Portrait of the NIU School Shooter“ (2011) (za koji je dobio nagrade <em>AWP Nonfiction Prize</em> i <em>PEN CENTER USA</em> <em>2012 Literary Awards</em>) i „Crocodile: Memoirs from a Mexican Drug-Running port“ (2015. samo na španskom).<br />
<br />
<em>BBC</em>, <em>NOVA</em>, <em>National Geographic</em>, <em>CNN</em>, <em>E! Entertainemnt</em> snimali su dokumentarne filmove o njemu. Pisao je tekstove za <em>Atlantic Monthly</em>, <em>Esquire</em>, <em>Outside</em>, <em>Men’s Health</em>, <em>Men’s Journal</em>, <em>The Sunday Times</em>, <em>The Observer</em>, <em>The Guardian</em>, <em>The Sunday Telegraph</em>, <em>The Financial Times</em>, <em>The New Statesman</em>, <em>Elle UK</em>, <em>Esquire UK</em>, <em>Esquire Russia</em>, <em>National Geographic Adventure</em>, <em>Writer’s Digest</em>, <em>McSweeney’s</em>, i druge magazine i novine.<br />
<br />
Podučavao je na Stanfordu, Kornelu, FSU-u, USF-u, ima diplome sa Standofrda i Kornela, i trenutno radi kao profesor na Univerzitetu u Vorviku (Engleska) i počasni je profesor na Univerzitetu u Franš-Konteu (Francuska).</p>
<p style="text-align: justify">Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler; Motihari, 25. jun 1903 – London, 21. januar 1950) bio je engleski književnik. Stekao je slavu romanima, među kojima se posebno ističu „Životinjska farma“ i „1984“, kritikama, političkim i književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka.</p>
<p style="text-align: justify">Frensis Skot Ficdžerald (1896–1940) bio je američki pisac romana i kratkih priča čiji bi se književni rad mogao smatrati paradigmom <em>doba džez</em><em>a</em>, termina koji je sam stvorio. On je jedan od velikana američke književnosti dvadesetog veka, pripadnik briljantne, takozvane „izgubljene generacije“ zajedno sa Foknerom, Hemingvejem, Dos Pasosom i Tomasom Vulfom. Dvadesetih godina devetnaestog veka živeo je u Parizu. To je bio period proveden u boemskoj i književnoj atmosferi s naglašenom kosmopolitskom vizurom. <br />
<br />
Napisao je pet romana (poslednji je objavljen posthumno) i brojne kratke priče. Po romanima <em>Veliki Getsbi</em> i <em>Blaga je noć</em> snimljeni su filmovi.<br />
<br />
Foto: <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:F._Scott_Fitzgerald_circa_1923.jpg"><span class="ql-link-text">Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons</span></span></u></p>
<p style="text-align: justify">Fjodor Mihailovič Dostojevski je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi. Preminuo je 9. februara, 1881. godine u Sankt Peterburgu. Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti, ali je svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti ne samo obeležio epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su snažno uticali na tokove evropske književnosti. </p>
<p style="text-align: justify">Haled Hoseini je rođen 1965. godine u Kabulu, u Avganistanu. Njegov otac bio je diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova Avganistana, a njegova majka je predavala farsi i istoriju u velikoj srednjoj školi u Kabulu. Ministarstvo spoljnih poslova šalje njegovu porodicu 1970. godine u Teheran, gde je njegov otac radio u avganistanskoj ambasadi.<br />
<br />
U Teheranu su živeli do 1973, kada su se vratili u Kabul. Jula 1973, u noći kada je rođen najmlađi Hoseinijev brat, zbačen je avganistanski kralj Zahir Šah u državnom udaru, koji je bez krvi organizovao kraljev rođak Daud Kan. U to vreme, Hoseini je išao u četvrti razred, i već je bio otkrio književnost i bio očaran brojnim knjigama koje je čitao.<br />
<br />
Avganistansko Ministarstvo spoljnih poslova 1976. godine još jednom premešta Hoseinijevu porodicu, ovog puta u Pariz. Bili su spremni da se vrate u Kabul 1980, ali je do tada Avganistan već doživeo krvavi komunistički prevrat i invaziju sovjetske vojske. Hoseinijevi su tražili i dobil politički azil od Sjedinjenih Američkih Država. Hoseinijeva porodica se u septembru 1980. preselila u San Hoze u Kaliforniji. Njegov otac je radio nekoliko poslova istovremeno i uspeo je da obezbedi svojoj porodici život bez socijalne pomoći. Haled Hoseini je maturirao 1984. i upisao se na Univerzitet Santa Klara, gde je diplomirao na osnovnim studijama iz biologije 1988. godine. Sledeće godine upisao se na medicinski fakultet „San Dijego“ Kalifornijskog univerziteta, gde je 1993. diplomirao. Završio je stažiranje u bolnici „Sidar-Sinaj“ u Los Anđelesu i 1996. započeo bavljenje internom medicinom. Međutim, njegova prva ljubav uvek je bilo pisanje.<br />
<br />
Hoseini ima žive, nežne i lepe uspomene na mirnodopsku presovjetsku eru Avganistana, kao i na svoja lična iskustva sa avganistanskim Hazarima (plemena u Avganistanu, Pakistanu i Iranu). Jedan Hazar posebno je imao uticaja na malog Haleda – bio je to tridesetogodišnjak po imenu Husein Kan, koji je radio za Hoseinijeve dok su živeli u Iranu. Kada je Haled bio u trećem razredu, učio je Kana da čita i piše. Iako je njegov odnos sa Huseinom Kanom bio kratkotrajan i više zvaničan, Haled se uvek sećao topline i privrženosti koja se razvila među njima – to je odnos koji se odrazio u njegovom prvom romanu „Lovac na zmajeve“ (Laguna, 2006).<br />
<br />
U maju 2007. godine objavio je drugi roman „Hiljadu čudesnih sunaca“ (Laguna, 2008). Obe knjige prodate su u preko 10 miliona primeraka u SAD i više od 38 miliona primeraka širom sveta.<br />
<br />
Hoseini je 2006. imenovan za ambasadora dobre volje UNHCR-a, Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija. Nadahnut putovanjem u Avganistan u svojstvu ambasadora UNHCR-a osnovao je neprofitnu Fondaciju Haled Hoseini za humanitarnu pomoć Avganistancima. Živi u severnoj Kaliforniji.<br />
<br />
Za više informacija o Haledu Hoseiniju posetite sledeće veb-sajtove: www.khaledhosseini.com i www.khaledhosseinifoundation.org.<br />
<br />
Foto: Elena Seibert</p>
<p style="text-align: justify">Markus Zusak je objavio pet knjiga među kojima je i svetski bestseler „Kradljivica knjiga“, koja je bila na listi najprodavajih knjiga Njujork Tajmsa više od deset godina, a prevedena je na preko četrdeset jezika – čime je Zusak postao jedan od najuspešnijih australijskih autora.<br />
<br />
Do današnjeg dana, Zusak je držao prvo mesto među autorima najprodavanijih romana na sajtovima Amazon.com, Amazon.co.uk, na listi Njujork Tajmsa, ali je među bestseler piscima i u Južnoj Americi, Evropi i Aziji.<br />
<br />
Svi romani ovog autora („The Underdog“, „Fighting Ruben Wolfe“, „When Dogs Cry“, koja nosi naslov i „Getting the Girl“), uključujući i dva prevedena na srpski jezik „Glasnik“ i „Kradljivica knjiga“ dobili su mnoga priznanja počev od književnih nagrada, do nagrada i priznanja publike i knjižara.<br />
<br />
Roman „Kradljivica knjiga“, 2013. godine je dobio i svoju filmsku verziju, u režiji dobitnika Emi nagrade, Brajana Persivala (za seriju „Dauntonska opatija“). Film je sniman u Berlinu u produkciji „Twentieth Century Fox“. U glavnim ulogama se pojavljuju, dobitnik Oskara, Džefri Raš i jedna od nominovanih za Oskara, Emili Votson, a u ulozi Lizel Memindžer – Sofi Nelis.<br />
<br />
Zusak je 2014. godine dobio nagradu Američkog udruženja bibliotekara „Margaret Edvards“ za čitav svoj dosadašnji opus, od romana „The Underdog“ do romana „Kradljivica knjiga“.<br />
<br />
Dugo očekivani novi roman ovog autora „Bridge of Clay“, trebalo bi da bude objavljen u oktobru 2018. u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji, nakon čega će uslediti izdanja na drugim jezicima.<br />
<br />
Markus Zusak je odrastao u Sidneju, u Australiji, gde i danas živi sa suprugom i dvoje dece.</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
