Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Najbolje knjige ostaju u sećanju dugo nakon što ih pročitate. A neke od njih čak mogu da promene vaš pogled na svet!
Foto: AI
Sastavili smo listu od 10 takvih naslova, a inspiraciju smo pronašli u Amazonovoj listi 100 knjiga koje treba pročitati tokom života, preporukama korisnika sajta Goodreads, ali i među našim omiljenim knjigama.
Politika, istorija i ljudska priroda toliko su pronicljivo prikazani u ovim knjigama da su lako izdržale zub vremena. Sledeći put kada budete tražili kvalitetno štivo, razmislite o nekoj od naših preporuka!
Prvi put objavljen 1949. godine, Orvelov prikaz jezive budućnosti i danas ostaje bezvremeno štivo. Upravo je u ovom romanu nastala ideja o Velikom bratu, a njegovi prikazi restriktivne vlasti i dalje deluju jednako pronicljivo kao i pre više od sedam decenija. Orvel čitaocima predstavlja potresnu viziju sveta koja fascinira od prve do poslednje stranice.
Remek-delo naučne fantastike, koje decenijama izaziva snažne emocije kod čitalaca, priča je o mišu i čoveku čija je inteligencija veštačkim putem privremeno i tragično uvećana. Čarli je izabran da učestvuje u neobičnom eksperimentu, koji je prethodno isproban samo na životinjama. Nakon što pristane da bude među prvima, nepredviđene posledice eksperimenta otkriće njegovu tragičnu sudbinu.
U gotskom klasiku o stradanju jednog nesrećnog stvorenja upoznajemo doktora Viktora Frankenštajna, koji u potrazi za tajnom života stvara i oživljava čudovište, da bi se naposletku užasnuo sopstvene tvorevine. Usamljeno i odbačeno, stvorenje se okreće protiv svog tvorca, a čitaoci kroz ovu potresnu priču otkrivaju opasnosti nekontrolisane naučne ambicije i granice ljudskog rasuđivanja.
„Proces“ – Franc Kafka
Napisan 1914. godine, a objavljen 1925. godine, godinu dana nakon Kafkine smrti, „Proces“ ispreda zastrašujuću priču o Jozefu K, bankarskom službeniku koji je uhapšen i mora da se odbrani od optužbe o kojoj ne zna skoro ništa. Iako je Kafka nameravao da ova priča nakon njegove smrti bude spaljena, njegov prijatelj Maks Brod je bio odlučan u tome da je objavi, spasivši ovo remek-delo od zaborava.
Jedno od najvećih antiratnih dela prikazuje bombardovanje Drezdena očima Bilija Pilgrima, čoveka koga su oteli vanzemaljci. Knjiga prikazuje različite faze njegovog života, odražavajući traume koje je glavni junak, ali i sam autor, doživeo kao ratni zarobljenik. Uprkos tome što je zasnovano na tragičnom istorijskom događaju, pred vama je veoma dirljivo, a time i još moćnije književno delo.
„Farenhajt 451“ – Rej Bredberi
Ovaj zastrašujuće proročanski roman prikazuje distopijsku budućnost u kojoj su knjige zabranjene, a vatrogasci ih spaljuju. Glavni junak Montag živi jednolično sve dok ne upozna mladu Klaris i život mu se ne okrene naglavačke. Napeta radnja i snažni likovi uvlače čitaoce u mračni svet u kom knjiga više nema i postavljaju pitanja o slobodi, znanju i ljudskosti.
Ovaj posthumno objavljen roman (jedanaest godina nakon Tulovog samoubistva) prati Ignacija Ž. Rajlija, tridesetogodišnjeg ekscentrika iz Nju Orleansa koji živi s majkom i susreće živopisne likove Francuskog kvarta dok očajnički traži posao. Spoj farse, satire, komičnih situacija i melanholične atmosfere romanu je osigurao Pulicerovu nagradu za književnost 1981. godine.
„Alhemičar“ – Paulo Koeljo
Iz pera jednog od najpopularnijih pisaca na svetu proistekla je inspirativna priča o andaluzijskom pastiru koji kreće na put kako bi pronašao skriveno blago da bi usput otkrio bogatstvo mnogo veće od materijalnog – onog u nama samima. U ovoj očaravajućoj paraboli o životu i snovima Koeljo pokazuje kako praćenje sopstvenog puta može dovesti do samospoznaje i velikih čuda.
Vajldov filozofski roman prvobitno je 1890. objavljen kao priča u nastavcima u Lipinkotovom mesečniku. Urednici su, smatrajući je neprikladnom, uklonili oko 500 reči. Vajld je kao odgovor na cenzuru revidirao i proširio tekst, da bi ga naposletku objavio kao roman: priču o čoveku, koji prodaje svoju dušu zarad večne mladosti i lepote –skandaloznu, ali i snažnog i trajnog odjeka.
„Životinjska farma“ – Džordž Orvel
Orvelova briljantna politička satira o revolucijama, iskvarenim idealima i klasnim sukobima inspirisana je erom Staljinove vladavine. Ubrzo nakon što se životinje pobune i preuzmu vlast od ljudskih gospodara, počinju da shvataju kako sloboda ne donosi očekivane promene. Iza jednostavne priče krije se ozbiljna i oštra politička kritika koja i dan-danas ima istu težinu, ako ne i veću.
<p style="text-align: justify">Danijel Kiz (9. avgust 1927, Bruklin, Njujork – 15. jun 2014, Vest Palm Bič, Florida) napisao je klasik naučne fantastike <em>Cveće za Aldžernona</em>, za koji je dobio prestižne nagrade <em>Hugo </em>i <em>Nebula</em>. Roman je pretočen u film <em>Čarli </em>(1968), a zatim i u mjuzikl, pozorišni komad, radio-dramu i moderni plesni komad. Pre nego što se posvetio pisanju, Kiz je kratko studirao medicinu i bio član Američke mornarice. Diplomirao je psihologiju (1950) i završio master studije engleske i američke književnosti (1961). Posle uspeha njegovog romana <em>Cveće za Aldžernona</em> predavao je engleski i kreativno pisanje na Državnom univerzitetu Vejn u Detroitu (1961–1966) i Univerzitetu u Ohaju (1966–2000). Kiz je bio počasni član Udruženja pisaca naučne fantastike.<br />
<br />
Foto: Aurea Keyes</p>
<p style="text-align: justify">Džon Kenedi Tul (1937, Nju Orleans, Luizijana – 1969, Biloksi, Misisipi) diplomirao je engleski jezik i književnost na Univerzitetu Kolumbija i predavao na Koledžu Hanter u Njujorku i Dominikanskom koledžu u Nju Orleansu. Napisao je dva romana <em>Neonsku Bibliju</em> i <em>Zaveru budala</em>, koji su posthumno objavljeni. Nakon što su dva izdavača odbili da objave <em>Zaveru</em>, Tul već duboko načet depresijom i manijom gonjenja izvršava samoubistvo u 31. godini života. Nekoliko godina potom, Tulova majka je donela rukopis <em>Zavere budala</em> romanopiscu Vokeru Persiju, koji je pomogao izdavanju ove knjige ovenčane 1981. Pulicerovom nagradom za književnost. </p>
<p style="text-align: justify">Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler; Motihari, 25. jun 1903 – London, 21. januar 1950) bio je engleski književnik. Stekao je slavu romanima, među kojima se posebno ističu „Životinjska farma“ i „1984“, kritikama, političkim i književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka.</p>
<p style="text-align: justify">Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u Pragu a umro 3. juna 1924. u Beču. Spada u red najznačajnijih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. Presudni uticaj na recepciju Kafkinih dela imao je Maks Brod, Kafkin intimni prijatelj koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i objavio njegova dela. Za života je Franc Kafka ostao poznat samo užem krugu čitalaca. Istina, krugu kome su pripadali Tomas Man, Herman Hese, Alfred Deblin, Rajner Marija Rilke, Robert Muzil, Kurt Tuholski... Odmah po završetku Drugog svetskog rata Kafkina dela su preko Amerike vraćena u Nemačku, gde su prihvaćena kao ravnopravna sa delima Tomasa Mana ili Bertolda Brehta. Kafkina poularnost u tim godinama bila je veoma velika. <br />
<br />
Kafka je imao nekoliko ljubavnih veza u životu, dva raskinute veridbe, ali se nikada nije oženio. 1920. godine upoznao je Milenu Jesensku, koja je prevela neka od njegovih dela na češki, i postao blizak sa njom. Sa Dorom Diamant se upoznao 1923. i to je bila njegova poslednaj ljubav. Dora je između 1923-1924. na Kafkin zahtev spalila jedan deo njegovih spisa.<br />
<br />
Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: „Presuda“, „Preobražaj“, „U kažnjeničkoj koloniji“, „Seoski lekar“ i „Umetnik u gladovanju“. Tek posthumno su objavljeni romani „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“.</p>
<p style="text-align: justify">Kurt Vonegat, rođen kao Kurt Vonegat Mlađi (1922, Indijanopolis – 2007, Njujork), američki je pisac poznat po satiričnim i crnohumornim romanima. U karijeri dugoj preko pedeset godina objavio je četrnaest romana, tri zbirke kratkih priča, pet drama i pet publicističkih dela. Pohađao je Univerzitet Kornel do januara 1943. kad je otišao u američku vojsku. U jeku Drugog svetskog rata Nemci su ga zarobili tokom Ardenske ofanzive. Interniran u Drezden, preživeo je savezničko bombardovanje u klanici u kojoj je bio zatvoren. Njegov proboj na američku i svetsku književnu scenu predstavlja šesti po redu, komercijalno najuspešniji roman <em>Klanica pet</em> (1969). „Drezdenski zločin, sumanuto skup i pažljivo isplaniran, pokazao se toliko besmislenim da je na kraju samo jedna osoba na zemlji imala neke koristi od toga. Ja sam ta osoba. Napisao sam ovu knjigu od koje sam zaradio toliko novca i stekao ime, kakvo god da je... Sve u svemu, dobio sam dva-tri dolara za svaku žrtvu. Odličan posao.“</p>
<p style="text-align: justify">Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu <em>Odbrana prava žena</em> (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana <em>Frankenštajn</em>.<br />
<br />
Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana <em>Frankenštajn</em>. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine.<br />
<br />
Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu <em>Frankenštajn</em> (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman <em>Valperga</em> (1823), apokaliptički roman <em>Poslednji čovek</em> (1826), kao i njena dva poslednja romana <em>Lodor</em> (1835) i <em>Fokner</em> (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana <em>Frankenštajn ili moderni Prometej</em> (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.</p>
<p style="text-align: justify">Oskar Fingal O’Flaherti Vils Vajld rođen je 16. oktobra 1854. godine u Dablinu u znamenitoj porodici irskih intelektualaca. Erudicija, elokvencija i ekscentričnost po kojima je Oskar Vajld kroz život i istoriju postao prepoznatljiv umnogome su poticale iz kuće. <br />
<br />
Diplomiravši na univerzitetu Triniti u Dablinu, Oskar Vajld je nastavio studije na koledžu Modlen u Oksfordu. Redovno je pisao umetničku kritiku i 1881. godine objavio debitantsku zbirku poezije pod nenametljivim naslovom Pesme (Poems).<br />
<br />
Početkom 1882. godine Vajld se otisnuo preko Atlantika i upustio u jednogodišnju turneju po Severnoj Americi, gde je kao samoproklamovani „apostol esteticizma“ držao nesvakidašnja predavanja o savremenoj poeziji i uređivanju enterijera. Do kraja turneje, Vajld je stasao u dendija koji pleni ličnom filozofijom i u umetnika spremnog da krene put književnog ostvarenja.<br />
<br />
Po povratku iz Sjedinjenih Država, Vajld se oženio Konstancom Lojd. Skućivši se u Čelziju, mladi bračni par je uskoro dobio dva sina. Krajem 1886. godine Vajld se prihvatio uređivanja magazina <em>Ženski svet</em> (<em>The Woman’s World</em>), u kom je nastojao da afirmiše ženske umetničke i društveno-političke poduhvate. Sredinom 1888. godine, Vajld je objavio <em>Srećnog kraljevića i druge bajke</em>, zbirku romansiranih alegorijskih priča koje je pripovedao svojim sinovima.<br />
<br />
<em>Srećni kraljević </em>obeležio je početak najplodnijeg spisateljskog perioda u Vajldovoj karijeri. Usledile su još dve zbirke kratke proze, iz kojih su se izdvojile humorističke misterije „Zločin lorda Artura Sevila“ i „Kantervilski duh“. U istom razdoblju nastala je i pripovetka „Portret gospodina V. H.“, koja kroz intrigu i romansu fabulira književno-istorijske polemike o identitetu mladića kom je Šekspir posvetio svoje sonete. Zbirka <em>Namere</em> iz 1891. godine objedinila je Vajldove eseje i platonističke dijaloge. Vanredan primer Vajldove esejističke proze je „Duša čoveka u socijalizmu“, nadahnuta društveno-politička rasprava koja priziva utopijsku viziju socijalističkog uređenja kroz individualnu ostvarenost svakog građanina ponaosob. Vajldov jedini roman <em>Slika Dorijana Greja</em> predstavljao je krunu ovog perioda. U februaru 1895. godine postavljena je farsična komedija <em>Važno je zvati se Ernest </em>(<em>The Importance of Being Earnest</em>), koja se ispostavila kao Vajldov poslednji scenski podvig i remek-delo engleske drame.<br />
<br />
Vajldova ljubavna veza sa kapricioznim lordom Alfredom Daglasom imala je za ishod tri skandalozna suđenja u proleće 1895. Doživotno osramoćen i slomljenog zdravlja, Vajld se po puštanju na slobodu sklonio u kontinentalnu Evropu, gde je pod lažnim imenom proveo ostatak života kao izgnanik. <br />
<br />
Skrhan porazima i poniženjima, umro je u Parizu 30. novembra 1900. godine, ne dočekavši novi vek u kom će njegov legat doživeti preporod.</p>
<p style="text-align: justify">Život Paula Koelja ostaje glavni izvor inspiracije za njegove knjige. Izazivao je smrt, izbegao je ludilo, borio se s drogom, trpeo torturu, eksperimentisao s magijom i alhemijom, studirao filozofiju i teologiju, nezasito čitao, izgubio i povratio veru i iskusio bol i radost ljubavi. Tragajući za svojim mestom u svetu, pronašao je odgovore na izazove sa kojima se svako suočava. On veruje da u sebi imamo snagu koja je potrebna da pronađemo svoju sudbinu.<br />
<br />
Njegove knjige su prevedene na 89 jezika i prodate u više od 320 miliona primeraka u više od 170 zemalja. Njegov roman <em>Alhemičar </em>(1988) prodat je u više od 120 miliona primeraka i inspirisao je najrazličitije ljude, od Malale Jusafzai do pevača Farela Vilijamsa.<br />
<br />
Član je Brazilske književne akademije i dobitnik Nacionalnog ordena Legije časti. Imenovan je za glasnika mira Ujedinjenih nacija 2007. godine.<br />
<br />
paulocoelhoblog.com<br />
<br />
Foto: Xavier Gonzalez</p>
<p style="text-align: justify">Rej Bredberi (1920–2012) objavio je oko 500 pripovedaka, romana, komada i pesama od dvadesete godine života, kada se njegova prva priča pojavila u <em>Čudnim bajkama</em>. Nekoliko godina pisao je za <em>Alfred Hičkok predstavlja</em> i <em>Zonu sumraka</em>, a 1953. uradio je scenario za film <em>Mobi Dik</em> u režiji Džona Hjustona. Producirao je dva svoja komada, napisao dva mjuzikla, dve kantate za svemirsko doba, u saradnji s Lalom Šifrinom i Džerijem Goldsmitom, i sarađivao na animiranom filmu <em>Ikar Mongolfje Rajt</em>, koji je 1962. nominovan za Oskara. <br />
<br />
Gospodin Bredberi bio je idejni konsultant za paviljon Sjedinjenih Država na Svetskoj izložbi u Njujorku 1963, pomagao je pri planiranju putanja turističkih vožnji kroz Diznivorld, a bio je i konsultant za urbano građevinarstvo i brzi transport. Kad su astronauti jedne od misija Apolo sleteli na Mesec, jednu lunarnu formaciju nazvali su Maslačkov krater, u čast Bredberijevog romana <em>Maslačkovo vino</em>. Po njegovom romanu <em>Nešto nam se zlo privlači</em> snimljen je zapažen igrani film, a njegov sopstveni kablovski televizijski serijal, <em>Priče Reja Bredberija</em>, bio je nominovan za 19 nagrada u kategoriji kablovske televizije, od čega je osvojio sedam.<br />
<br />
Foto: Tom Victor</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
