Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Koja knjiga koju ste pročitali je najviše uticala na vas? Nije lako izabrati. Probali smo da izdvojimo 10 naslova koji su obeležili 20. vek, ali i oblikovali kasniju umetničku scenu.
Najviše američka priča od svih američkih priča, Ficdžeraldov roman slika portret američkog duha, američke volje za novim životom. Njegova kritika američkog sna živi i danas u modernom društvu. Ističući prazninu i moralno opadanje koje stoji iza fasade glamuroznih 20-ih, ruši sliku američkog sna kao dostižnog ideala, time podstičući diskusije o materijalizmu, nejednakosti i traganju za srećom i bogatstvom. Takođe, roman je svojom simbolikom i liričnom prozom uticao na generacije pisaca, dajući im vetar u leđa da eksperimentišu jezikom, temama i narativnim strukturama. „Veliki Getsbi“ služi i kao prikaz ere hedonizma i konzumerizma koji nam daje uvid u društvenu dinamiku tog perioda.
2. „Majstor i Margarita“ – Mihail Bulgakov
Ovaj monumentalni roman 20. veka smatra se klasikom moderne književnosti. Uvršten je u Mondov spisak 100 najboljih knjiga veka i uticao je na generacije ruskih i internacionalnih umetnika. Nastao u periodu socrealizma, roman nije poznat po sklonosti prema ovom pokretu, već naprotiv, po tome što se od njega udaljavao u vreme kada jedino književnost socrealizma nije podlegala cenzuri.
3. „Mali princ“ – Antoan de Sent Egziperi
Iako roman za decu, Egziperi je stvorio delo koje je značajno za čitaoce svih uzrasta. „Mali princ“ navodi na razmišljanje o prijateljstvu, ljubavi, gubitku i značenju. Njegove univerzalne teme pridobile su ljude svih generacija i kultura, ističući značaj empatije i razumevanja, kao i važnost mašte i radoznalosti. Sam Mali princ postao je simbol, poznat i voljen širom sveta. Neprekidna opčinjenost „Malim princom“dovela je do brojnih adaptacija romana, od radio-drama preko filmova i opera, pa sve do baleta i pozorišnih produkcija.
4. „1984 “– Džordž Orvel
Ova knjiga ne samo da se prodala u desetine miliona primeraka, ona se uvukla u svest čak i onih koji je nikada nisu pročitali. Orvelovi koncepti ostaju uticajni čak i nakon toliko decenija (zlo)upotebe. Priča je adaptirana za film, televiziju, radio, pozorište, operu i balet, a uticala je i na mnoge romane, drame, televizijske emisije, stripove, muziku, govore... Ljudi su proveli godine u zatvoru samo zato što su čitali „1984“. Danas je nemoguće pričati o propagandi, autoritarnoj politici ili izvrtanju istine a da se ne pomene ovaj kultni roman.
5. „Farenhajt 451“ – Rej Bredberi
„Farenhajt 451“ cenjen je već decenijama zbog teme protivljenja cenzuri i zbog svoje odbrane književnosti od zadiranja elektronskih medija. Intelektualci se smatraju odmetnicima. Televizija je zamenila porodicu. Vatrogasac sada spaljuje knjige umesto da štiti od požara. Knjige su zle jer teraju ljude da razmišljaju. Ove teme relevantne su i danas, pokazujući opasnost preterane cenzure i zanemarivanja realnosti u kojoj se nalazimo.
6. „Na putu“ – Džek Keruak
Američki klasik, portret 1950-ih, definisao je posleratne buntovnike, razočarane boeme, sve one koji su se zalagali za spontanost, za putovanje, a ne za odredište. „Na putu“ jeste oda slobodi, lutanju, svrsi. Ovaj roman imao je veliki uticaj na mnoge pisce, ali i muzičare, kao što su Bob Dilan, Džon Lenon, Džim Morison, Peti Smit, Brus Springstin... Romantizam Keruakovih reči i dalje mami čitaoce svojom slobodom, koja gotovo da može da se zgrabi.
7. „Ubiti pticu rugalicu“ – Harper Li
Ova priča postala je stalan izbor školske lektire širom sveta, ukazujući na problem rasizma i nepravde društva, koji su se pokazali kao vanvremenski elementi istorije. Ovo jeste bezvremeni roman o porodici koji nas podseća na to koliko može biti predrasuda, koliko štete one mogu da nanesu zajednici. Zalaže se za najosnovniju humanost kako bismo osigurali život na svetu koji je pravičan.
8. „Klanica pet“ –Kurt Vonegat
Antiratni roman koji opisuje rat kao tragediju toliko veliku da bi jedino mogao komedijom da se opiše. Vonegatov uticaj proizašao je iz jedinstvenog načina na koji je gledao svet i načina na koji je izražavao svoju viziju. Svojim pisanjem redefinisao je samo pisanje, stvarajući nove oblike izraza. Njegov pogled na svet otkrio je realnost sa kojom nisu svi bili spremni da se suoče. Zato je efekat njegovog života i rada trajan.
9. „Voljena“ – Toni Morison
„Voljena“ predstavlja neizbežnu, strašnu prošlost ropstva vraćenu da proganja sadašnjost. Autorka je posvetila svoju književnu karijeru borbi za jednakost, želeći da istorija ropstva ne bude prepuštena samo peru belaca. Pokazuje nam u kojoj meri je pojedincima neophodna podrška svojih zajednica kako bi preživeli. Ovo nije samo delo protesta, ovo je ozbiljan roman i umetničko delo koje zaslužuje najveće poštovanje.
Ističući majčinsku potrebu da zaštiti svoju decu od svih opasnosti, „Klub radosti i sreće“ prodao se u 275.000 primeraka po objavljivanju. Upravo zbog ovog uspeha izdavači su bili spremni da daju šansu knjigama azijsko-američkih autora. Ovo je omogućilo novim kinesko-američkim i japansko-američkim piscima da se zasluženo proguraju na književnu scenu. Iako romani Ejmi Tan imaju i za cilj da prikažu iskustvo Kineza u Americi, njena dela bave se i univerzalnim pitanjima koja važe za različite grupe ljudi.
Antoan de Sent Egziperi rođen je 29. juna 1900. godine u Lionu u Francuskoj. Rastao je u porodici sa petoro dece (on je bio treće). Iako je od detinjstva pokazivao sklonost ka pisanju ipak je prevagnula njegova želja da postane pilot. Ipak, čak i kada je profesionalno počeo da se bavi letenjem (od 1921. godine) nastavio je da piše. Njegove rukopise videli su poznati francuski pisci, među kojima je bio i Andre Žid, i podstakli su ga da nešto od toga objavi. Godine 1926. Izašao je njegov prvi roman Avijatičar. Nastavlja svoju letačku karijeru (1930. godine dobio je Orden legije časti za zasluge u civilnoj aero-anutici), ali i da objavljuje književne članke, priče i romane. Za vreme Drugog svetskog rata bio je pilot u okviru savezničkih snaga u borbama protiv nacističke Nemačke. Poginuo je u avionskoj nesreći 31. jula 1944. godine.
<p style="text-align: justify">Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana <em>More je moj brat</em> (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: <em>Grad i velegrad</em> (1950), <em>Na putu</em> (1957), <em>Ljudi iz podzemlja</em> (1958), <em>Darma lutalice</em> (1958), <em>Tristesa</em> (1960), <em>Usamljeni putnik</em> (1960), <em>Big Sur</em> (1960), <em>Žerarove vizije</em> (1963), <em>Anđeli Desolejšn Pika</em> (1965), <em>Satori u Parizu</em> (1966), <em>Kodijeve vizije</em> (1972), i nekoliko knjiga poezije poput <em>Meksiko Siti bluza</em> (1959) i <em>San Francisko bluza</em> (1983).</p>
<p style="text-align: justify">Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler; Motihari, 25. jun 1903 – London, 21. januar 1950) bio je engleski književnik. Stekao je slavu romanima, među kojima se posebno ističu „Životinjska farma“ i „1984“, kritikama, političkim i književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka.</p>
<p style="text-align: justify">Frensis Skot Ficdžerald (1896–1940) bio je američki pisac romana i kratkih priča čiji bi se književni rad mogao smatrati paradigmom <em>doba džez</em><em>a</em>, termina koji je sam stvorio. On je jedan od velikana američke književnosti dvadesetog veka, pripadnik briljantne, takozvane „izgubljene generacije“ zajedno sa Foknerom, Hemingvejem, Dos Pasosom i Tomasom Vulfom. Dvadesetih godina devetnaestog veka živeo je u Parizu. To je bio period proveden u boemskoj i književnoj atmosferi s naglašenom kosmopolitskom vizurom. <br />
<br />
Napisao je pet romana (poslednji je objavljen posthumno) i brojne kratke priče. Po romanima <em>Veliki Getsbi</em> i <em>Blaga je noć</em> snimljeni su filmovi.<br />
<br />
Foto: <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:F._Scott_Fitzgerald_circa_1923.jpg"><span class="ql-link-text">Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons</span></span></u></p>
<p style="text-align: justify">Harper Li (1926–2016) rođena je u Monrovilu u Alabami. Godine 1959. završila je rukopis svog bestseler romana <em>Ubiti pticu rugalicu</em>, ovenčanog Pulicerovom nagradom 1960. godine. Ubrzo nakon toga, pomogla je svom prijatelju Trumanu Kapoteu da napiše članak za <em>Njujorker</em>, koji će kasnije prerasti u njegovo remek-delo <em>In Cold Blood</em>. Godine 2007. odlikovana je Predsedničkom medaljom slobode za svoj doprinos književnosti. <br />
<br />
Nakon velikog i neočekivanog uspeha, Harper Li je odlučila da se povuče iz javnosti. <br />
<br />
<em>Ubiti pticu rugalicu</em> smatra se klasikom američke književnosti, po kojem je 1962. godine snimljen istoimeni kultni film.</p>
<p style="text-align: justify">Kurt Vonegat, rođen kao Kurt Vonegat Mlađi (1922, Indijanopolis – 2007, Njujork), američki je pisac poznat po satiričnim i crnohumornim romanima. U karijeri dugoj preko pedeset godina objavio je četrnaest romana, tri zbirke kratkih priča, pet drama i pet publicističkih dela. Pohađao je Univerzitet Kornel do januara 1943. kad je otišao u američku vojsku. U jeku Drugog svetskog rata Nemci su ga zarobili tokom Ardenske ofanzive. Interniran u Drezden, preživeo je savezničko bombardovanje u klanici u kojoj je bio zatvoren. Njegov proboj na američku i svetsku književnu scenu predstavlja šesti po redu, komercijalno najuspešniji roman <em>Klanica pet</em> (1969). „Drezdenski zločin, sumanuto skup i pažljivo isplaniran, pokazao se toliko besmislenim da je na kraju samo jedna osoba na zemlji imala neke koristi od toga. Ja sam ta osoba. Napisao sam ovu knjigu od koje sam zaradio toliko novca i stekao ime, kakvo god da je... Sve u svemu, dobio sam dva-tri dolara za svaku žrtvu. Odličan posao.“</p>
<p style="text-align: justify">Mihail Bulgakov rođen je 3. (15) maja 1891, u Kijevu, od oca Afanasija Ivanoviča Bulgakova (1859–1907), profesora Kijevske duhovne akademije, i majke Varvare Mihajlovne (1869–1922). Bio je prvo dete u porodici, uslediće još šestoro. Godine 1909. završava Prvu kijevsku gimnaziju i upisuje se na Medicinski fakultet Kijevskog univerziteta.<br />
<br />
U prvi brak stupio je godine 1913, sa Tatjanom Lapom (1892–1982). Diplomirao je 31. oktobra 1916. Prvo radno mesto bilo mu je u selu Nikoljskom u Smoljenskoj guberniji, zatim je radio kao lekar u Vjazmi. Tokom Prvog svetskog rata Bulgakov radi kao lekar – najpre u takozvanoj prifrontovskoj zoni, a kasnije u rezervi.<br />
<br />
U decembru 1917. prvi put dolazi u Moskvu i boravi kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara N. M. Pokrovskog (koji će biti prototip profesora Preobraženskog iz pripovetke „Pseće srce“). U proleće 1918. vraća se u Kijev, gde započinje svoju privatnu praksu kao lekar venerolog.<br />
<br />
U vreme Građanskog rata, u februaru 1919, Bulgakov je mobilisan kao vojni lekar, da bi se sredinom oktobra vratio u Kijev i tokom uličnih borbi prišao (nema podataka da li dobrovoljno ili zato što je zarobljen) Oružanim snagama Juga Rusije i postao vojni lekar Trećeg kozačkog puka. Izvesno vreme provodi u Čečeniji i na Vladikavkazu sa kozačkim jedinicama.<br />
<br />
Vladikavkasko pozorište u leto i jesen 1920. stavlja na repertoar prve njegove komade: <em>Samoodbrana</em> i <em>Braća Turbin</em>. U periodu od 1922–1926. Bulgakov u <em>Sireni</em> objavljuje više od 120 reportaža, eseja i feljtona. Piše prozna dela <em>Đavolijada</em>, <em>Kobna jaja</em>, <em>Pseće srce</em>, i drame <em>Zojkin stan</em>, <em>Purpurno ostrvo</em>, <em>Beg/Trka</em>, <em>Adam i Eva</em>, <em>Blaženstvo</em>, <em>Ivan Vasiljevič</em>, <em>Aleksandar Puškin</em> i druge. Nijednoj drami nije odobreno izvođenje.<br />
<br />
Godine 1923. pisac započinje rad na romanu <em>Bela garda</em>. Postaje član Sveruskog saveza pisaca. Naredne, 1924. godine, upoznaje Ljubov Jevgenijevnu Belozersku (1898–1987), koja se upravo vratila iz inostranstva i koja mu uskoro postaje žena.<br />
<br />
Veoma je značajno da se godine 1926. u Moskovskom umetničkom akademskom teatru (MHAT) s velikim uspehom daje njegova pozorišna predstava <em>Dani Turbinih</em>. Dozvola za njeno izvođenje, najpre izdata na godinu dana, nekoliko puta je produžavana, jer se dopala Staljinu. Istovremeno, u sovjetskoj štampi traje intenzivna, oštra kritika stvaralaštva Mihaila Bulgakova.<br />
<br />
Bulgakov i njegova druga supruga Ljubov Jevgenjevna godine 1928. odlaze na Kavkaz i obilaze Tiflis (Tbilisi), Batumi, Zeleni rt, Vladikavkaz… Iste godine beleži začetke romana kome će davati niz naslova sve do konačnog: <em>Majstor i Margarita</em>. Na tom romanu, koji smatra zavetnim delom na zalasku života, radiće oko dvanaest godina. Posle mnogih varijanata (osam redakcija), završiće ga 1939, ali ne sasvim: do same smrti diktiraće izmene i dopune svojoj trećoj supruzi – Jeleni Sergejevnoj Šilovskoj, koju je upoznao 1929. i koja će, predano radeći na ispravkama, romanu dati konačan oblik, ali na objavljivanje će ovaj roman čekati čitavih 26 godina.<br />
<br />
Godine 1929. skidaju se s repertoara svi njegovi komadi, te i naredne godine prestaje objavljivanje Bulgakovljevih dela. Upućuje pismo i Vladi SSSR, s molbom da odluči o njegovoj sudbini – ili da mu dozvoli da emigrira, ili da mu da mogućnost za rad u MHAT-u. Uskoro mu telefonira Staljin, savetujući da napiše molbu da ga prime u MHAT. Od 1930. do 1936. radi u MHAT-u kao asistent reditelja. <br />
<br />
Godine 1936, posle članka u <em>Pravdi</em>, Bulgakov je napustio MHAT i počeo da radi u Boljšom teatru kao libretista i prevodilac. Tokom 1937. radio je na libretu <em>Minjin i Požarski</em> i <em>Petar Prvi</em>.<br />
<br />
Godine 1939. pisac radi na libretu <em>Rašel</em>, kao i na drami o Staljinu (<em>Batumi</em>). Dramu je odobrio sâm Staljin, ali, uprkos očekivanjima autora, bila je zabranjena i za štampu i za izvođenje. U aprilu i maju pisac čita prijateljima roman <em>Majstor i Margarita</em> u celosti. U septembru mu se zdravlje dramatično pogoršava, gubi vid, lekari konstatuju hipertoničnu nefrosklerozu, čije znake je i sam već prepoznavao. Počinje da diktira supruzi Jeleni poslednje izmene za roman <em>Majstor i Margarita</em>.<br />
<br />
Desetog marta 1940. prestaje da kuca srce Mihaila Afanasjeviča Bulgakova; sledećeg dana održana je komemoracija u zdanju Saveza sovjetskih pisaca. Pre komemoracije moskovski skulptor S. D. Merkurov sa lica Bulgakova skida posmrtnu masku. Bulgakov je sahranjen na Novodevičjem groblju. Na njegovom grobu, prema želji njegove supruge J. S. Bulgakove, postavljen je kamen, nazvan „golgota“, koji je ranije ležao na grobu N. V. Gogolja.</p>
<p style="text-align: justify">Rej Bredberi (1920–2012) objavio je oko 500 pripovedaka, romana, komada i pesama od dvadesete godine života, kada se njegova prva priča pojavila u <em>Čudnim bajkama</em>. Nekoliko godina pisao je za <em>Alfred Hičkok predstavlja</em> i <em>Zonu sumraka</em>, a 1953. uradio je scenario za film <em>Mobi Dik</em> u režiji Džona Hjustona. Producirao je dva svoja komada, napisao dva mjuzikla, dve kantate za svemirsko doba, u saradnji s Lalom Šifrinom i Džerijem Goldsmitom, i sarađivao na animiranom filmu <em>Ikar Mongolfje Rajt</em>, koji je 1962. nominovan za Oskara. <br />
<br />
Gospodin Bredberi bio je idejni konsultant za paviljon Sjedinjenih Država na Svetskoj izložbi u Njujorku 1963, pomagao je pri planiranju putanja turističkih vožnji kroz Diznivorld, a bio je i konsultant za urbano građevinarstvo i brzi transport. Kad su astronauti jedne od misija Apolo sleteli na Mesec, jednu lunarnu formaciju nazvali su Maslačkov krater, u čast Bredberijevog romana <em>Maslačkovo vino</em>. Po njegovom romanu <em>Nešto nam se zlo privlači</em> snimljen je zapažen igrani film, a njegov sopstveni kablovski televizijski serijal, <em>Priče Reja Bredberija</em>, bio je nominovan za 19 nagrada u kategoriji kablovske televizije, od čega je osvojio sedam.<br />
<br />
Foto: Tom Victor</p>
<p style="text-align: justify">Američka književnica Toni Morison (1931-2019) bila je jedna je od najznačajnijih savremenih američkih stvaralaca. Ona je prva crna autorka koja je ovenčana Nobelovom nagradom, koju je dobila 1993. godine. Švedska akademija je hvalila njen jezički stil i „vizionarsku snagu“.<br />
<br />
Čuvena po svojoj posvećenosti temi rasnih predrasuda u SAD, Toni Morison je neumorno pripovedala o njoj sa istom dozom besa i saosećanja.<br />
<br />
Među mnogim priznanjima kojima je ovenčana je i Pulicerova nagrada iz 1988. godine za roman „Voljena“, a 2012. dobila je Medalju za slobodu od svog prijatelja i bivšeg predsednika Baraka Obame. Pre nego što je započela spisateljsku karijeru, Morisonova je dugi niz godina radila kao urednica u čuvenoj izdavačkoj kući Rendom Haus, i zaslužna je sa promovisanje crnačke literature. Nakon karijere u izdavaštvu, predavala je na brojnim čuvenim univerzitetima kao što su Jejl i Prinston. <br />
<br />
Napisala je jedanaest romana, od kojih su najpoznatiji <em>Voljena </em>i <em>Pesma Solomonova</em>.<br />
<br />
Pohvale kritičara su uvek bile jednoglasne: „Ona poseduje besprekoran osećaj za emocionalni detalj. Možemo je slobodno nazvati najsvesnijim lirskim piscem današnjice.“<em> The Philadelphia Inquirer</em><br />
</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
