10 činjenica koje niste znali o „Ani Karenjini“

Roman „Ana Karenjina“ Lava Tolstoja je prvobitno izlazio u serijalu u časopisu Ruski glasnik, od 1875. do 1877. godine. Nakon sukoba sa urednikom časopisa oko političkih mišljenja iskazanih u poslednjem delu, Tolstoj je čitavu priču objavio kao roman godinu dana kasnije.

Većina ljudi zna čuvenu uvodnu rečenicu Tolstojevog tragičnog remek-dela: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.“ „Ana Karenjina“ kazuje priču o Aninoj skandaloznoj aferi sa grofom Vronskim – aferi koja će ishodovati Aninim progonom iz društva i naposletku samoubistvom. Tolstoj Aninu priču balansira paralelnim zapletom o Konstantinu Ljevinu, bogatom zemljoposedniku koji je delimično zasnovan i na samom autoru. Roman se bavi temama braka, vernosti, ljubomore, vere i razlike između života u gradu i na selu.

Od kada je objavljen, roman „Ana Karenjina“ se smatra za jedno od najboljih dela realističke fikcije. Pisac Vilijam Fokner ga je proglasio za najbolje delo ikada napisano, a postoji i bezbroj adaptacija: filmskih, serijskih, radijskih, baletskih, operskih i pozorišnih.

1. Tolstoj je inspiraciju za pisanje „Ane Karenjine“ pronašao u uvodnoj rečenici priče Aleksandra Puškina.

Marta 1873. godine Tolstoja je neočekivano inspirisala uvodna rečenica u zbirci priča ruskog pisca Aleksandra Puškina: „Gosti su se pripremali da krenu ka letnjikovcu.“ Tolstoj je rekao svojoj ženi: „Tako treba da pišemo! Neko drugi bi započeo opisujući goste ili sobe, ali on je odmah prešao na akciju.“ Te noći je počeo da piše „Anu Karenjinu“.

2. Kao inspiracija za zaplet „Ane Karenjine“ poslužila je priča žene iz stvarnog života.

Ana Stepanovna Pirogova je bila ljubavnica jednog Tolstojevog prijatelja. Kada je saznala da je ljubavnik zapostavlja zbog Nemice koja je bila guvernanta njegove dece, pobegla je i danima lutala po prirodi. Na kraju se bacila pod teretni voz. Sam Tolstoj je posmatrao njenu autopsiju narednog dana. Veoma ga je uznemirila priča ove žene i zato je odlučio da napiše svoj slavni roman.

3. Za lik Ane Karenjine je kao inspiracija poslužila i Marija Hartung, ćerka Aleksandra Puškina.

Tolstoj je upoznao Mariju Hartung na jednom balu i odmah ga je opčinila njena lepota. Pričali su čitavo veče, a Marija mu je pričala o svom ocu i o svojim stavovima o književnosti i umetnosti. Tolstoj se divio njenom prefinjenom ukusu i smelom razmišljanju. Navodno je većinu Aninih fizičkih osobina zasnovao na Mariji.

4. Smatra se da je lik Ljevina zasnovan na samom Tolstoju.

Jedan kritičar je Ljevina nazvao „manje-više autobiografskom skicom“ samog Tolstoja. Tolstoju je čak i žena rekla kako Ljevin predstavlja njega, bez talenta. Tolstoj i Ljevin dele dosta političkih stavova i filozofskih dilema, među kojima je i prezir prema organizovanoj religiji.

5. Tolstojevo udvaranje je poslužilo kao inspiracija za neke detalje odnosa između Ljevina i Kiti.

Tolstoj je svoju ženu Sofiju Bers zaprosio baš kao što je Ljevin u romanu zaprosio Kiti. Jedne noći Tolstoj i Sofija su za stolom sedeli jedno naspram drugog na nekom društvenom okupljanju. Tolstoj joj je na ubrusu napisao šifrovanu poruku, koju je ona navodno shvatila i odgovorila mu na isti način. Tolstoj i Bersova su se venčali 1862. godine, kada je njemu bilo 34, a njoj 18 godina.

6. U anketi među savremenim piscima, „Ana Karenjina“ je proglašena za najbolju knjigu svih vremena.

Istraživač Dž. P. Zejn je od 125 najpoznatijih britanskih i američkih pisaca tražio da mu navedu svojih deset najboljih knjiga beletristike svih vremena. Analizirao je rezultate i 2007. godine sačinio spisak najboljih knjiga svih vremena. „Ana Karenjina“ se našla na vrhu.

7. Tolstoj se sukobio sa urednikom časopisa zbog političkih stavova iznetih u poslednjem delu serijala.

Roman „Ana Karenjina“ je izvorno objavljen kao serijal u časopisu. Na poslednjih nekoliko stranica romana Tolstoj osuđuje tursko-srpsko-ruski rat. Uredniku časopisa je ovo bilo nepatriotsko ponašanje i odbio je da ga objavi. Tolstoj je odbio da išta menja i u časopisu je objavio samo sažetak kraja romana.

8. Iako je prvo napisao „Rat i mir“, Tolstoj je „Anu Karenjinu“ smatrao svojim prvim pravim romanom.

Tolstoj „Rat i mir“ uopšte nije smatrao romanom, nazivao ga je „većim od romana“ – jer je kombinovao tradicionalnu priču sa istorijskim činjenicama i filozofskim raspravama. U članku iz 1868. godine je objasnio: „To nije roman, još manje epska pesma, i još manje istorijska hronika. ’Rat i mir’ je ono što je pisac želeo i uspeo da iskaže, u obliku u kom ga je iskazao.“ Pre romana „Rat i mir“, Tolstoj je napisao tri autobiografska dela: „Detinjstvo“, „Dečaštvo“ i „Mladost“.

9. Kolege Fjodor Dostojevski i Vladimir Nabokov su se divili Tolstojevom romanu.

Dostojevski je „Anu Karenjinu“ nazvao „besprekornim umetničkim delom“, a Nabokov se divio „besprekornoj čaroliji Tolstojevog stila“. Književna dela Dostojevskog istražuju ljudsku psihologiju Rusa 19. veka, a među njegovim najboljim delima su „Zločin i kazna“ i „Braća Karamazovi“. Nabokovljeva „Lolita“ se često ubraja među najbolje – i najkontroverznije – romane 20. veka.

10. Tolstoj se iz korena promenio nakon „Ane Karenjine“ i prihvatio skup verovanja poznat kao „hrišćanski anarhizam“.

„Ana Karenjina“ se završava tako što Ljevin odluči da živi pravim hrišćanskim životom, a do istog zaključka je došao i Tolstoj. Nakon pisanja „Ane Karenjine“ odlučio je da se odrekne dotadašnjeg stila života i promoviše striktno hrišćansko bitisanje, koje nije imalo veze sa organizovanom religijom. Naposletku je objavio da će se odreći svih zemaljskih dobara i lutati svetom kao kaluđer. Nije daleko odmakao – zapatio je upalu pluća nedugo pošto je napustio dom. Umro je u 82. godini života.

Izvor: coursehero.com
Prevod: Đorđe Radusin