Vesna

Izuzetna knjiga, koja vas nece ostaviti ravnodusnim iako su teme izbeglistva, traganja za novim identitetima mnogo puta opisane.....Dragan Velikic znalački , lucidno i mudro slika likove recima koje su filigranski oblikovane.

Evgenija Anđelković

Dragan Velikić je pesnik koji piše romane. Njegova dela su prevedena na oko desetak evropskih jezika. Radnja ovog romana je smeštena u Beč devedesetih godina prošlog veka, u grad koga autor dobro poznaje jer je neko vreme živeo u njemu. Tema je sumorna-egzil, emigracija, život van zemlje koju poznaješ i voliš, kojoj pripadaš, inspirativna tema koju su obrađivali mnogi domaći (Crnjanski,Pekić,Kiš) i evropski pisci ( Remark,Berberova)... U toku XX veka je naša zemlja bila poprište mnogih sukoba, atentata, svetskih i građanskih ratova, mirovnih konferencija, spletkarenja, svedoci smo prekrajanja granica i stvaranja novih mapa. Teška je sudbina malih naroda, malih jezika,u vek smo na marginama kulturnih i bilo kakvih događanja, a gradovi podležu eroziji i raspadanju... Zbog političkih i istorijskih okolnosti, ljudi su nezadovoljni, apatični, razočarani, pa napuštaju svoje domove, svoju domovinu, svake godine sve manju, i odlaze u potrazi za nekom sigurnošću, nekom boljom stvarnošću na nekom drugom mestu... Tako Olga i Andrej pokušavaju da pronađu sami sebe, da nekako sklope kockice svog zajedničkog života, i emigriraju iz Beograda u Beč, u grad u koji je pre pola veka pobegao i njen ujak. Da, "sudbine se ponavljaju..." Teško se prilagođavaju novoj sredini, Austrijanci ih ne shvataju, neki Srbi ih osuđuju zbog odlaska. Da bi savladali izolaciju, bol i otuđenost, stvaraju neke svoje mikrokosmose u kojima se osećaju bezbedno... Paralelno s njihovom sudbinom pratimo život Džemsa Džojsa koji je početkom XX veka krenuo u dobrovoljno izgnanstvo iz svoje Irske u Pulu, Trst, Cirih, zajedno sa svojom devojkom, a kasnije i suprugom, Norom. Bio je umetnička duša, hteo je da širi vidike, bila mu je potrebna inspiracija, zato je napustio svoju domovinu... Otkud naslov romana "Severni zid"? Džojs je 1904-te godine krenuo u svoje dobrovoljno izgnanstvo iz Dablina, stanica se zvala "Severni zid". Gavrilo Princip, slučajni vinovnik istorije, umire na severnoj strani tamnice u Terezinu... I tu je nezaobilazna gospođa Marta Kopeans, koja umire na samom početku romana u sto sedmoj godini, u Beču, ali njen život obeležava ceo XX vek i na neki način povezuje njenu nećaku Ritu i sve ostale savremene aktere sa Džems Džojsom koga je davno upoznala u Puli, a u Trstu ugovorila sastanak duša "kroz stotinu godina"... Jer, "...samo nas radost zbog prolaznosti može učiniti pravim uživaocima života..." U romanu nailazimo na mnogo lepih misli, poznatih stvari iskristalisanih u jasne, poetske rečenice. Iako se radi o tmurnoj temi, posle čitanja ostajemo ispunjeniji, bogatiji, shvatamo da je život samo jedan, da nema reprizu i da ga zato trebamo proživeti što bolje umemo...

Tatjana

Ceo xx vek medju stranicama ove knjige. Kroz istoriju i zivot ljudi se oslikava i stvara slika o jednom razdoblju zivota. Vecita borba o pronalasku identiteta i borba da se ne poklekne idealima politike, ideologije. Pretoceno vreme pustosenja, seoba i emigracije u ovom romanu.

Mirko Vasić

Velikićevi romani su neprevaziđeni i divno ih je ponovo čitati. Veliki pisac, svakako. A konačno je dobio prave korice za svoje romane. Sve pohvale dizajneru.