Uzbudljiv non-fikšen: Stefan Talti, „Crna ruka“
Istorija najveće iznuđivačke organizacije u dobroj meri je nefikcionalni roman o Džozefu Petrosinu, Italo-Amerikancu koji se najviše potrudio da spreči dejstvo svojih zemljaka iz „Crne ruke“ (it. Mano nera). Početkom prethodnog veka, ovaj prijatelj tadašnjeg predsednika Amerike Teodora Ruzvelta uspeo je da oformi posebnu detektivsku jedinicu u njujorškoj policiji. Primarna misija njegovog Italijanskog odreda biće da stane na put kidnapovanjima zbog novca koje su pripadnici Mano nere praktikovali i nad svojim prosečno integrisanim zemljacima i njihovom decom, ali i nad drugim mafijašima i bogatunima poput operskog pevača Enrika Karuza, te dobrostojećim Amerikancima poput Rokfelera i bivšim premijerom Austrougarske, grofom Ištvanom Tisom. Posle početnih uspeha, Petrosino je maštao da sa svojim policijskim odsekom uništi tajnu iznuđivačku organizaciju koja je posebnu štetu nanosila ipak Italijanima, i kao žrtvama iznude, i kvareći njihov imidž u Sjedinjenim Državama. Tim pre što su ogranci „Crne ruke“ počeli da niču širom SAD.
U borbi protiv tajnog društva, italijanskom Šerloku Holmsu na ruku su išli i ozbiljna i senzacionalistička štampa koja je u njegovoj objavi rata sopstvenim zemljacima našla privlačan materijal za obradu. Tako su pred javnošću podignute stvarne razmere snage odreda. Petrosinu se desilo ono što se obično dogodi svakom ko se uzda u medije – da se oni u jednom trenutku, praktično, okrenu protiv njega. Najpre su zahvaljujući štampi pripadnici italijanskog odreda postali toliko poznati da im je to smetalo u suzbijanju „Crne ruke“. U trenucima kada je u gotovo svakom većem gradu u SAD postojala organizacija koja se branila od tajnog društva, a Petrosino bio na službenom putu za Italiju, komesar Njujorške policije dao je intervju kojim je raskrinkao plan svog kolege. Moćnih ljudi kojima je Petrosino pomrsio konce bilo je dovoljno i u SAD i u Italiji, da organizuju njegovu likvidaciju. Ipak, ono što je započeo nije bilo uzalud: njegovi nastavljači su uspeli da sasvim neutrališu „Crnu ruku“ a još više od sto godina nakon njegove smrti, povodi da Petrosino bude pomenut su učestali. Ovaj uzbudljivi nefikcionalni roman čini jedan od najlepših mogućih povoda za to.
Autor: Domagoj Petrović
U borbi protiv tajnog društva, italijanskom Šerloku Holmsu na ruku su išli i ozbiljna i senzacionalistička štampa koja je u njegovoj objavi rata sopstvenim zemljacima našla privlačan materijal za obradu. Tako su pred javnošću podignute stvarne razmere snage odreda. Petrosinu se desilo ono što se obično dogodi svakom ko se uzda u medije – da se oni u jednom trenutku, praktično, okrenu protiv njega. Najpre su zahvaljujući štampi pripadnici italijanskog odreda postali toliko poznati da im je to smetalo u suzbijanju „Crne ruke“. U trenucima kada je u gotovo svakom većem gradu u SAD postojala organizacija koja se branila od tajnog društva, a Petrosino bio na službenom putu za Italiju, komesar Njujorške policije dao je intervju kojim je raskrinkao plan svog kolege. Moćnih ljudi kojima je Petrosino pomrsio konce bilo je dovoljno i u SAD i u Italiji, da organizuju njegovu likvidaciju. Ipak, ono što je započeo nije bilo uzalud: njegovi nastavljači su uspeli da sasvim neutrališu „Crnu ruku“ a još više od sto godina nakon njegove smrti, povodi da Petrosino bude pomenut su učestali. Ovaj uzbudljivi nefikcionalni roman čini jedan od najlepših mogućih povoda za to.
Autor: Domagoj Petrović
