„Sveska s receptima“: kad ljubav nađe put do pravih vrednosti u životu
„Sveska s receptima“ je istovremeno roman o ljubavi prema kulinarskoj profesiji, knjiga o odrastanju bez majke, meditacija o podučavanju i deljenju. Ali je i retki omaž zaposlenima u kuhinji. Gospodin Anri drži restoran u varoši na istoku Francuske, gde se smestio po povratku iz Alžirskog rata. Ona je profesorka književnosti u gimnaziji; on je ondašnji kuvar. Stalno uz šporet na ugalj, njegov svet su lisnate rolnice, bifteci s vlašcem, žablji bataci. Ima samo jednu opsesiju: da spreči Žilijena, svog sina koji je odrastao u tom restoranu, da postane kuvar. Anri ne želi taj pseći život za svoje dete, život u kojem se neprekidno radi i služi do kasno u noć. Sve to tek da biste preživeli.
Sveska s receptima u kožnom povezu poslužiće kao glavna nit priče. Uspomena na srećna vremena kad je nedeljom cela porodica uživala u ostrigama, salati od pomorandže i toplom briošu. Takođe je simbol nesporazuma koji rastu između dva sveta: sveta knjiga, čitanja i reči s jedne strane, sveta tepsija, mirisa zagorele masti i brujanja frižidera s druge strane. I najzad, u ovu svesku je otac, koji se razboleo pošto je celog života pušio žitan bez filtera, pristao da zapiše svoje recepte i trikove. Da nije nje, sin verovatno ne bi uspeo da razmrsi mrežu očevih tajni i pronađe svoj poziv.
Zahvaljujući svojim reportažama u Liberasionu, Žaki Diran istražuje kulinarski posao koji rijaliti programi pokušavaju da gurnu u elitizam i takmičenje.
Budući da se drže u tajnosti, prave vrednosti profesije – kultura učenja, razmene i prenošenja znanja – potpuno su nestale. Baš kao i oni šefovi kuhinje koji imaju toliko toga da kažu, ali ne nalaze prave reči zbog skromnosti, zbog stida što nisu visokoobrazovani. Da se ne bi našao na nekoj fabričkoj traci ili gradilištu noseći džakove cementa, Anri želi da Žilijen izabere neko „lepo zanimanje“. Kao da kulinarstvo nije lepo zanimanje…
Žakki Diran poznaje materiju. Deset godina piše za Liberasion. Jedan je od onih novinara, znatiželjnih gurmana, zbog kojih nam svake nedelje kreće voda na usta. Ovaj dirljivi roman začinio je pričom o receptima, pričom o švargli, seljačkoj pašteti, zečjem paprikašu sa „mulukijom“. Onim što budi naša čula.
Izvor: 180c.fr
Prevod: Maja Mihajlović
Sveska s receptima u kožnom povezu poslužiće kao glavna nit priče. Uspomena na srećna vremena kad je nedeljom cela porodica uživala u ostrigama, salati od pomorandže i toplom briošu. Takođe je simbol nesporazuma koji rastu između dva sveta: sveta knjiga, čitanja i reči s jedne strane, sveta tepsija, mirisa zagorele masti i brujanja frižidera s druge strane. I najzad, u ovu svesku je otac, koji se razboleo pošto je celog života pušio žitan bez filtera, pristao da zapiše svoje recepte i trikove. Da nije nje, sin verovatno ne bi uspeo da razmrsi mrežu očevih tajni i pronađe svoj poziv.
Zahvaljujući svojim reportažama u Liberasionu, Žaki Diran istražuje kulinarski posao koji rijaliti programi pokušavaju da gurnu u elitizam i takmičenje.
Budući da se drže u tajnosti, prave vrednosti profesije – kultura učenja, razmene i prenošenja znanja – potpuno su nestale. Baš kao i oni šefovi kuhinje koji imaju toliko toga da kažu, ali ne nalaze prave reči zbog skromnosti, zbog stida što nisu visokoobrazovani. Da se ne bi našao na nekoj fabričkoj traci ili gradilištu noseći džakove cementa, Anri želi da Žilijen izabere neko „lepo zanimanje“. Kao da kulinarstvo nije lepo zanimanje…
Žakki Diran poznaje materiju. Deset godina piše za Liberasion. Jedan je od onih novinara, znatiželjnih gurmana, zbog kojih nam svake nedelje kreće voda na usta. Ovaj dirljivi roman začinio je pričom o receptima, pričom o švargli, seljačkoj pašteti, zečjem paprikašu sa „mulukijom“. Onim što budi naša čula.
Izvor: 180c.fr
Prevod: Maja Mihajlović
