Slučajni susret menja život junakinje novog romana Sofi Kinsele
Novi roman Sofi Kinsele „Dugujem ti“ govori o jednoj porodičnoj prodavnici u Londonu i mladoj ženi koja pokušava da nađe svoj put, a možda i ljubav, dok se bori sa svojeglavim članovima porodice. Kinsela – čije je pravo ime Medelin Vikham – do sada je prodala više od 40 miliona primeraka romana iz serijala o kupoholičarki. Novi roman je takođe priča o jednoj opsednutoj ženi, samo ovog puta ne šopingom već popravljanjem tuđih života – često nauštrb sopstvenog. Autorka kaže da ime glavne junakinje – Fiksi Far – „objašnjava sve... Ona je devojka koja ulazi u vaš dom, vidi nakrivljenu sliku i mora da je ispravi.“ A onda, slučajni susret u kafiću naglavačke okreće Fiksin dotadašnji život.
Autorka nam je rekla ponešto o određenim aspektima romana u intervjuu čije vam delove prenosimo.
O Fiksi i porodičnim ulogama
Ono što je zanimljivo kod nje je što vodi porodični posao, asertivna je i ima sjajne ideje, oseća se odlično, ali onda zbog porodične situacije polako gubi sebe jer se previše divi bratu i sestri. I tako se nađu zaglavljeni u porodičnim ulogama. Zanimljivo mi je to i bila sam inspirisana ljudima sa kojima sam razgovarala, posebno u vreme Božića kada se ljudi vraćaju porodicama i ulaze u svoje stare uloge. Recimo, neko može da bude zaista uspešan, ali kada se vrati kući, on je samo „mali brat“, ili se još uvek nervira zbog sobe koja nikada nije završena. Mislim da je dinamika porodice uzburkana voda po kojoj treba ploviti i želela sam da Fiksi pliva najuzburkanijim morem jer volim da pomalo mučim svoje junakinje.
O stvaranju likova dvadesetogodišnjakinja
Mislim da je to vrlo uzbudljiv period života kada vam se prilike ukazuju na sve strane... sve je ispred vas. A meni je tako širom otvoren horizont veoma zanimljiv. Jesam se bavila i drugim temama – u prethodnom romanu „Iznenadi me“ pisala sam o braku i tome kako ga očuvati. Ali ima nečeg stimulativnog u upoznavanju stranca u kafiću i razmišljanju kuda bi vas to moglo odvesti. To je vrsta osećanja kojoj volim da se vraćam. Napustila sam posao kako bih pisala romane kada sam bila u dvadesetim i u glavi sam još uvek dvadesetogodišnjakinja koja posmatra svet odraslih.
O inspiraciji za roman
Želela sam da napišem roman o devojci koja pronalazi sopstveni glas jer mislim da u tome ima nečega veoma ohrabrujućeg i sa time mogu da se poistovetim. A tu je i ideja o upoznavanju dvoje nepoznatih ljudi koju mnogo volim, mislim da ima nečeg magičnog u osećaju da si u velikom gradu, odlaziš u kafić i kraj tebe je dečko – u jednoj verziji ti samo odeš i nikada ga više ne vidiš, ali u ovoj verziji postanete povezani.
Izvor: npr.org
Prevod: Dragan Matković
Foto: Elena Torre from Viareggio, Italia - Sophie Kinsella / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia commons
Autorka nam je rekla ponešto o određenim aspektima romana u intervjuu čije vam delove prenosimo.
O Fiksi i porodičnim ulogama
Ono što je zanimljivo kod nje je što vodi porodični posao, asertivna je i ima sjajne ideje, oseća se odlično, ali onda zbog porodične situacije polako gubi sebe jer se previše divi bratu i sestri. I tako se nađu zaglavljeni u porodičnim ulogama. Zanimljivo mi je to i bila sam inspirisana ljudima sa kojima sam razgovarala, posebno u vreme Božića kada se ljudi vraćaju porodicama i ulaze u svoje stare uloge. Recimo, neko može da bude zaista uspešan, ali kada se vrati kući, on je samo „mali brat“, ili se još uvek nervira zbog sobe koja nikada nije završena. Mislim da je dinamika porodice uzburkana voda po kojoj treba ploviti i želela sam da Fiksi pliva najuzburkanijim morem jer volim da pomalo mučim svoje junakinje.
O stvaranju likova dvadesetogodišnjakinja
Mislim da je to vrlo uzbudljiv period života kada vam se prilike ukazuju na sve strane... sve je ispred vas. A meni je tako širom otvoren horizont veoma zanimljiv. Jesam se bavila i drugim temama – u prethodnom romanu „Iznenadi me“ pisala sam o braku i tome kako ga očuvati. Ali ima nečeg stimulativnog u upoznavanju stranca u kafiću i razmišljanju kuda bi vas to moglo odvesti. To je vrsta osećanja kojoj volim da se vraćam. Napustila sam posao kako bih pisala romane kada sam bila u dvadesetim i u glavi sam još uvek dvadesetogodišnjakinja koja posmatra svet odraslih.
O inspiraciji za roman
Želela sam da napišem roman o devojci koja pronalazi sopstveni glas jer mislim da u tome ima nečega veoma ohrabrujućeg i sa time mogu da se poistovetim. A tu je i ideja o upoznavanju dvoje nepoznatih ljudi koju mnogo volim, mislim da ima nečeg magičnog u osećaju da si u velikom gradu, odlaziš u kafić i kraj tebe je dečko – u jednoj verziji ti samo odeš i nikada ga više ne vidiš, ali u ovoj verziji postanete povezani.
Izvor: npr.org
Prevod: Dragan Matković
Foto: Elena Torre from Viareggio, Italia - Sophie Kinsella / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia commons
Autor: Sofi Kinsela
