Recenzija knjige „Matematika“ Timotija Gauersa
Ako vam dan ide loše, kvalitetna fizička aktivnost vam može dati dodatnu energiju i pomoći da se oraspoložite. U mom slučaju, u situacijama kada nemam dovoljno snage da izađem iz kuće, obično pomaže dobra knjiga.
Timoti Gauers u njoj ukazuje na suštinske razlike između onih kojima pojmovi kao što su beskonačnost, zakrivljeni prostor, kvadrat broja -1, n-dimenzionalni prostor i sl. nimalo ne smetaju, i onih koji sve to smatraju samo uznemirujućim paradoksom.
Mnogi među nama dovode u pitanje svrhu promišljanja o kategorijama koje nisu predmet neposrednog iskustva. Zašto bismo se opterećivali beskonačnošću? Ona je samo simbol koji matematičari koriste kako bi označili nešto što nema kraj. Zašto bismo se mučili sa nečim što se nalazi izvan našeg trodimenzionalnog opažanja sveta? Može li nam neko pokazati četvorodimenzionalni predmet? Ako ne može, zašto bismo gubili vreme na razumevanje četvorodimenzionalne geometrije? To je uobičajeni stav. Mnogi od onih koji ga zastupaju kažu da je bog stvorio cele brojeve, a da je ostatak matematike u osnovi samo konstrukt ljudskog uma. Zašto bismo razvijali matmatički pristup svakodnevici ako je sve to samo teorijski konstrukt, ništa više od duha koji je stvorila naša mašta? Ova knjiga se trudi da nam pokaže kako je reč o dobronamernom duhu koji nam može pomoći da bolje razumemo svet oko sebe.
Ona ne govori o istoriji matematike i njenih disciplina niti se bavi raznim teoremama i dokazima u vezi sa određenim temama. Osnovna namera joj je da podstakne čitaoca da „razmišlja matematički“ ili, drugim rečima, da razmišlja apstraktno.
Ako želite da iz ugla matematičara razumete odgovore na pitanja „Šta je apstrakcija?“ ili „Zašto je važno razviti sposobnost apstraktnog razmišljanja?“, ovo je knjiga za vas.
Izvor: rkbookreviews.wordpress.com
Prevela: Jelena Tanasković
Timoti Gauers u njoj ukazuje na suštinske razlike između onih kojima pojmovi kao što su beskonačnost, zakrivljeni prostor, kvadrat broja -1, n-dimenzionalni prostor i sl. nimalo ne smetaju, i onih koji sve to smatraju samo uznemirujućim paradoksom.
Mnogi među nama dovode u pitanje svrhu promišljanja o kategorijama koje nisu predmet neposrednog iskustva. Zašto bismo se opterećivali beskonačnošću? Ona je samo simbol koji matematičari koriste kako bi označili nešto što nema kraj. Zašto bismo se mučili sa nečim što se nalazi izvan našeg trodimenzionalnog opažanja sveta? Može li nam neko pokazati četvorodimenzionalni predmet? Ako ne može, zašto bismo gubili vreme na razumevanje četvorodimenzionalne geometrije? To je uobičajeni stav. Mnogi od onih koji ga zastupaju kažu da je bog stvorio cele brojeve, a da je ostatak matematike u osnovi samo konstrukt ljudskog uma. Zašto bismo razvijali matmatički pristup svakodnevici ako je sve to samo teorijski konstrukt, ništa više od duha koji je stvorila naša mašta? Ova knjiga se trudi da nam pokaže kako je reč o dobronamernom duhu koji nam može pomoći da bolje razumemo svet oko sebe.
Ona ne govori o istoriji matematike i njenih disciplina niti se bavi raznim teoremama i dokazima u vezi sa određenim temama. Osnovna namera joj je da podstakne čitaoca da „razmišlja matematički“ ili, drugim rečima, da razmišlja apstraktno.
Ako želite da iz ugla matematičara razumete odgovore na pitanja „Šta je apstrakcija?“ ili „Zašto je važno razviti sposobnost apstraktnog razmišljanja?“, ovo je knjiga za vas.
Izvor: rkbookreviews.wordpress.com
Prevela: Jelena Tanasković
