Prikaz romana: „Z: Roman o Zeldi Ficdžerald“, autorke Teris En Fauler
Tajni život devojke koja je volela zabavu.
Ako je ikad postojao par koji je prešao sve granice i otišao u legendu, onda su to bili F. Skot Ficdžerald i njegova glamurozna žena, „flaperka“ Zelda. Sve se dešava u doba džeza. Ali u pokušaju da umanje razliku između onoga kako se predstavljaju i što zapravo „jesu“, izgubili su suštinu, neophodnu da ostanu čitavi. Skot umire kao alkoholičar u četrdesetoj godini; Zelda umire u požaru u sanatorijumu.
Pitanje pojave je krucijalno za ovaj u nekim momentima genijalan roman autorke Teris En Fauler. Ona odlično koristi biografske podatke iz Zeldinog života, i veoma vodi računa o različitim svedočenjima o njenom životu sa Skotom: da li je ona, kao što tvrdi Hemingvej, kinjila svog muža? Ili je ona, kao što u poslednje vreme tvrde biografi, bila žrtva kontrolom opsednutg muža koji je bio ljubomoran na njene umetničke talente?
Zelda, sa kojom nas upoznaje autorka, u početku je drska i samouverena, zvezda rodnog Montgomerija, uvek okružena udvaračima. Skot, vojnik sa severa – Jenki, primetio je na igranci i pozvao da izađu. Ali njihova veza nailazi na prepreke, delom jer je njen otac ne odobrava, a delom zato što je Skot neuspešan pisac, koji nije u stanju da je izdržava.
Objavljivanje knjige „S ove strane raja“ je promenilo sve. Novac je počeo da se sliva i beskonačna divlja žurka je počela. Autorka ovo neprestano druženje pripisuje Skotu i njegovoj potrebi da se pomiri sa svetom. Ali Zelda počinje da posustaje i da traži nešto što bi radila, posebno nakon rođenja njihove ćerke Skoti. Počinje da ide na časove umetnosti i baleta; piše kratke priče koje se objavljuju pod Skotovim imenom. Svedoci smo Skotovog postepenog skliznuća u alkoholizam; a Zelda, izolovana, iz dosade se upušta u aferu. Tada nastupa ludilo.
U ovom delu, međutim, roman postaje slabiji. Svako ko je čitao Zeldina pisma i prozu osetio je bogatstvo i složenost njene duše – ova žena je bila komplikovana; ona se nije samo igrala kada bi se spuštala niz gelendere i skakala u fontane. U njoj je očaj i potreba da živi na ivici, zbog čega može delovati bezosećajno. U romanu je prikazana Zelda u najboljem izdanju, kao prelepa mlada osoba koja postaje svesna ženskih potreba; ona je samouverena, jaka i zabavna. Njeno mentalno propadanje i zrele godine su predstavljene uzgred.
Fauler je prikazala ono što se njoj više dopalo – glamuroznu predstavu koja čini esenciju ovog romana.
Izvor: independent.co.uk
Ako je ikad postojao par koji je prešao sve granice i otišao u legendu, onda su to bili F. Skot Ficdžerald i njegova glamurozna žena, „flaperka“ Zelda. Sve se dešava u doba džeza. Ali u pokušaju da umanje razliku između onoga kako se predstavljaju i što zapravo „jesu“, izgubili su suštinu, neophodnu da ostanu čitavi. Skot umire kao alkoholičar u četrdesetoj godini; Zelda umire u požaru u sanatorijumu.
Pitanje pojave je krucijalno za ovaj u nekim momentima genijalan roman autorke Teris En Fauler. Ona odlično koristi biografske podatke iz Zeldinog života, i veoma vodi računa o različitim svedočenjima o njenom životu sa Skotom: da li je ona, kao što tvrdi Hemingvej, kinjila svog muža? Ili je ona, kao što u poslednje vreme tvrde biografi, bila žrtva kontrolom opsednutg muža koji je bio ljubomoran na njene umetničke talente?
Zelda, sa kojom nas upoznaje autorka, u početku je drska i samouverena, zvezda rodnog Montgomerija, uvek okružena udvaračima. Skot, vojnik sa severa – Jenki, primetio je na igranci i pozvao da izađu. Ali njihova veza nailazi na prepreke, delom jer je njen otac ne odobrava, a delom zato što je Skot neuspešan pisac, koji nije u stanju da je izdržava.
Objavljivanje knjige „S ove strane raja“ je promenilo sve. Novac je počeo da se sliva i beskonačna divlja žurka je počela. Autorka ovo neprestano druženje pripisuje Skotu i njegovoj potrebi da se pomiri sa svetom. Ali Zelda počinje da posustaje i da traži nešto što bi radila, posebno nakon rođenja njihove ćerke Skoti. Počinje da ide na časove umetnosti i baleta; piše kratke priče koje se objavljuju pod Skotovim imenom. Svedoci smo Skotovog postepenog skliznuća u alkoholizam; a Zelda, izolovana, iz dosade se upušta u aferu. Tada nastupa ludilo.
U ovom delu, međutim, roman postaje slabiji. Svako ko je čitao Zeldina pisma i prozu osetio je bogatstvo i složenost njene duše – ova žena je bila komplikovana; ona se nije samo igrala kada bi se spuštala niz gelendere i skakala u fontane. U njoj je očaj i potreba da živi na ivici, zbog čega može delovati bezosećajno. U romanu je prikazana Zelda u najboljem izdanju, kao prelepa mlada osoba koja postaje svesna ženskih potreba; ona je samouverena, jaka i zabavna. Njeno mentalno propadanje i zrele godine su predstavljene uzgred.
Fauler je prikazala ono što se njoj više dopalo – glamuroznu predstavu koja čini esenciju ovog romana.
Izvor: independent.co.uk
