Prikaz romana „Sicilijanski lavovi“: Portret poslovne dinastije
Marljivo izučivši devetnaesti vek u svojoj državi, italijanska spisateljica Stefanija Auči (1974) verodostojno je prikazala nekoliko društvenih slojeva, od kojih čitalac najviše može saosećati sa – ženama. Da, one se što se ove knjige tiče mogu nazvati klasom za sebe, budući da se u jednom patrijarhalnom socijumu, kakav je južna Italija s kraja osamnaestog i duž devetnaestog stoleća, ne pitaju baš previše prilikom donošenja odluka. Tako je čitaocu, ne samo ženskoj publici, lako da se poistoveti sa očajanjem Đuzepine – majke jednog od glavnih junaka romana, Vinčenca, i supruge drugog, Paola – pred sopstvenim životom, kao i podvojenom ulogom koju je prisiljena da trpi Vinčencova žena Đulija, koju muž voli, ali se prema njoj povremeno despotski ponaša.
Od predstavnika slojeva koji su prikazani u romanu verovatno je najteže poistovetiti se sa pripadnicima aristokratske klase koji u svojoj dekadenciji ispoljavaju različite vidove licemerja i dvostrukog morala. Na primer, preziru one od kojih se zadužuju samo da bi u drugim prilikama delovali bogato iako su i u ekonomskoj, ne samo etičkoj dekadenciji. A zadužuju se kod nekih od već spomenutih likova: za početak, kod braće Florio, Paola i Injacija, koje će i kad se budu ponižavali pred njima smatrati nižima od sebe i zvati ih dođošima sa Kalabrije, koju su ovi napustili krajem osamnaestog veka, iznureni siromaštvom i čestim zemljotresima u toj trusnoj regiji.
Paolo i Injacio čine začetak sloja ključnog za roman „Sicilijanski lavovi“, onog koji uspeva da od skromnog imetka, preko posla sa začinima, docnije sa uvoznom svilom, a na kraju i kupovinom poseda bivših lokalnih bogataša, svojom marljivošću, strpljenjem, čvrstinom, inteligencijom i oprezom, na tuđem terenu izgrade poslovnu imperiju. Prateći trgovačke delatnosti braće Florio, i sina jednog od njih, Vinčenca, autorka uspeva da iz drugog plana, upečatljivo a diskretno, opiše razdoblje od sedamdeset godina u Italiji koje datira pre njenog ujedinjenja, kontekstualizujući na ključnim mestima (na počecima dugih poglavlja) društveno-političku situaciju trenutka i uverljivo prikazujući socijalne promene, kao i one u načinima poslovanja u dotičnoj epohi. S obzirom na to, užitak ljubiteljima istoriografske proze je bezmalo zagarantovan.
S druge strane, Stefanija Auči je dovoljno vešta spisateljica da uspon dinastije (!) Florio prikaže na način da nam ona može ličiti na uspešnu grupaciju koja ostvaruje ambicioznu dugoročnu strategiju u uslovima liberkapitalističkog poslovanja, dok – u skladu s običajem dobre, savremene, istoriografske proze – kad govori o prošlosti aludira i na sadašnjost, čime se uvećava univerzalnost dela. Potonje je samo jedan od razloga da glavni junaci budu sloj romana s kojim se nije ni najmanje teško poistovetiti, uprkos njihovom rastućem bogatstvu i imovinskoj razlici u odnosu na glavninu čitalaca.
Najveći deo romana posvećen je Vinčencu, koji uspeva da nadogradi imetak i učvrsti ugled koje su stekli njegov otac i stric Paolo i Injacio. Međutim, završetak „Sicilijanskih lavova“ ne znači i kraj priče o Florijevima. Naime, ovo nije samo prvi roman Stefanije Auči nego i predložak nastavka – „Zime lavova“, koji je takođe objavila Laguna i čiji prikaz čitaoce uskoro očekuje na istom mestu.
Autor: Domagoj Petrović
Od predstavnika slojeva koji su prikazani u romanu verovatno je najteže poistovetiti se sa pripadnicima aristokratske klase koji u svojoj dekadenciji ispoljavaju različite vidove licemerja i dvostrukog morala. Na primer, preziru one od kojih se zadužuju samo da bi u drugim prilikama delovali bogato iako su i u ekonomskoj, ne samo etičkoj dekadenciji. A zadužuju se kod nekih od već spomenutih likova: za početak, kod braće Florio, Paola i Injacija, koje će i kad se budu ponižavali pred njima smatrati nižima od sebe i zvati ih dođošima sa Kalabrije, koju su ovi napustili krajem osamnaestog veka, iznureni siromaštvom i čestim zemljotresima u toj trusnoj regiji.
Paolo i Injacio čine začetak sloja ključnog za roman „Sicilijanski lavovi“, onog koji uspeva da od skromnog imetka, preko posla sa začinima, docnije sa uvoznom svilom, a na kraju i kupovinom poseda bivših lokalnih bogataša, svojom marljivošću, strpljenjem, čvrstinom, inteligencijom i oprezom, na tuđem terenu izgrade poslovnu imperiju. Prateći trgovačke delatnosti braće Florio, i sina jednog od njih, Vinčenca, autorka uspeva da iz drugog plana, upečatljivo a diskretno, opiše razdoblje od sedamdeset godina u Italiji koje datira pre njenog ujedinjenja, kontekstualizujući na ključnim mestima (na počecima dugih poglavlja) društveno-političku situaciju trenutka i uverljivo prikazujući socijalne promene, kao i one u načinima poslovanja u dotičnoj epohi. S obzirom na to, užitak ljubiteljima istoriografske proze je bezmalo zagarantovan.
S druge strane, Stefanija Auči je dovoljno vešta spisateljica da uspon dinastije (!) Florio prikaže na način da nam ona može ličiti na uspešnu grupaciju koja ostvaruje ambicioznu dugoročnu strategiju u uslovima liberkapitalističkog poslovanja, dok – u skladu s običajem dobre, savremene, istoriografske proze – kad govori o prošlosti aludira i na sadašnjost, čime se uvećava univerzalnost dela. Potonje je samo jedan od razloga da glavni junaci budu sloj romana s kojim se nije ni najmanje teško poistovetiti, uprkos njihovom rastućem bogatstvu i imovinskoj razlici u odnosu na glavninu čitalaca.
Najveći deo romana posvećen je Vinčencu, koji uspeva da nadogradi imetak i učvrsti ugled koje su stekli njegov otac i stric Paolo i Injacio. Međutim, završetak „Sicilijanskih lavova“ ne znači i kraj priče o Florijevima. Naime, ovo nije samo prvi roman Stefanije Auči nego i predložak nastavka – „Zime lavova“, koji je takođe objavila Laguna i čiji prikaz čitaoce uskoro očekuje na istom mestu.
Autor: Domagoj Petrović
