Prikaz romana „Kamij“: Još jedan odličan triler francuskog majstora Pjera Lemetra
Za francuskog pisca Pjera Lemetra 2013. godina je bila veoma uspešna. Njegov roman o posledicama Prvog svetskog rata „Doviđenja, tamo gore“ osvojio je prestižnu Gonkurovu nagradu, dok je za triler „Aleks“ podelio sa sunarodnicom Fredom Vargasom nagradu „Bodež“ Britanskog udruženja pisaca za međunarodni triler godine.
U pogledu stila i tona, kriminalistički serijali ova dva pisca ne mogu biti različitiji. Dok Vargasov komesar Adasberg šarmantno lebdi kroz francuske predele tražeći inspiraciju u formacijama oblaka, načelnik kriminalističke brigade Kamij Verhuven se suočava sa najbrutalnijim zločinima izvršenim nad ženama.
Upozoreni ste: Lemetr ume da bude direktan. Svaki od njegova tri trilera, „Iren“, „Aleks“ i „Kamij“, uključuje pažljivo izvedene scene užasnih nasilja, scene koje je Lemetr žustro branio jer bi bilo licemerno od autora trilera da ih se stidi. Ipak – u tome je caka – zločini kojima prisustvujemo nisu uvek onakvi kako izgledaju.
Ako uspete da prevaziđete početni šok, nagrada je sjajna. Lemetr nas uvodi u lavirint prateći zanimljive likove do kojih nam vremenom bude stalo, pre svega zahvaljujući užasnim iskušenjima na kojima su se našli. Ovo je jedna od onih knjiga koje će vas držati budnim jer nećete moći da napustite te jadne ljude u trenutku kada im je potrebna pomoć. Sve je u vremenu.
„Kamij“ počinje „Prvim danom“ u 10 časova, kratkim razmišljanjem o tome kako događaji poput onog koji ćemo otkriti, mogu destabilizovati vaš život. Ovo je tipično za Lemetrov stil, spajanje neposrednosti trilera sa postmodernom otuđenošću romanopisca koji govori o „pravovremenosti slučajnosti“.
Oni čiji će se životi destabilizovati su Kamij i njegova ljubavnica An Forestje. An će se naći na pogrešnom mestu u pravo vreme – usred oružane pljačke juvelirnice. S obzirom na to da je svedok pljačke, An je brutalno napadnuta i ostavljena da umre.
Kamij je takođe prisustvovao pljački, nakon događaja, gledajući snimak kamere za nadzor. Do tada su počinioci već odavno otišli iako upoznajemo njihovog vođu koji nastavlja da nam se obraća dok se oslobađa svojih saučesnika, uklanja tragove i planira sledeći potez. Kako je sam zapazio: „Biti naoružani pljačkaš isto je kao biti glumac; veći deo dana provedete odmarajući na setu, a svoj dnevni posao obavite za nekoliko minuta.“
Lemetrovi kriminalci su najčešće skloni introspekciji i pametni. Kao i sam Kamij. To je dobro jer, poput Tuluza Lotreka, veoma je nizak i ostvaren umetnik. Ove karakteristike duguje svojoj majci, francuskoj slikarki čije preterano pušenje tokom trudnoće je oštetilo njegov život na mnoge načine.
Ali Kamij će preživeti. Ali nabrajanje svega što je preživeo samo bi pokvarilo sveukupni utisak o trilogiji koji ima kompleksnu strukturu uzroka i posledica, greha i pokajanja. Verujte Lemetru: on zna šta radi.
Izvor: smh.com.au
Prevod: Dragan Matković
U pogledu stila i tona, kriminalistički serijali ova dva pisca ne mogu biti različitiji. Dok Vargasov komesar Adasberg šarmantno lebdi kroz francuske predele tražeći inspiraciju u formacijama oblaka, načelnik kriminalističke brigade Kamij Verhuven se suočava sa najbrutalnijim zločinima izvršenim nad ženama.
Upozoreni ste: Lemetr ume da bude direktan. Svaki od njegova tri trilera, „Iren“, „Aleks“ i „Kamij“, uključuje pažljivo izvedene scene užasnih nasilja, scene koje je Lemetr žustro branio jer bi bilo licemerno od autora trilera da ih se stidi. Ipak – u tome je caka – zločini kojima prisustvujemo nisu uvek onakvi kako izgledaju.
Ako uspete da prevaziđete početni šok, nagrada je sjajna. Lemetr nas uvodi u lavirint prateći zanimljive likove do kojih nam vremenom bude stalo, pre svega zahvaljujući užasnim iskušenjima na kojima su se našli. Ovo je jedna od onih knjiga koje će vas držati budnim jer nećete moći da napustite te jadne ljude u trenutku kada im je potrebna pomoć. Sve je u vremenu.
„Kamij“ počinje „Prvim danom“ u 10 časova, kratkim razmišljanjem o tome kako događaji poput onog koji ćemo otkriti, mogu destabilizovati vaš život. Ovo je tipično za Lemetrov stil, spajanje neposrednosti trilera sa postmodernom otuđenošću romanopisca koji govori o „pravovremenosti slučajnosti“.
Oni čiji će se životi destabilizovati su Kamij i njegova ljubavnica An Forestje. An će se naći na pogrešnom mestu u pravo vreme – usred oružane pljačke juvelirnice. S obzirom na to da je svedok pljačke, An je brutalno napadnuta i ostavljena da umre.
Kamij je takođe prisustvovao pljački, nakon događaja, gledajući snimak kamere za nadzor. Do tada su počinioci već odavno otišli iako upoznajemo njihovog vođu koji nastavlja da nam se obraća dok se oslobađa svojih saučesnika, uklanja tragove i planira sledeći potez. Kako je sam zapazio: „Biti naoružani pljačkaš isto je kao biti glumac; veći deo dana provedete odmarajući na setu, a svoj dnevni posao obavite za nekoliko minuta.“
Lemetrovi kriminalci su najčešće skloni introspekciji i pametni. Kao i sam Kamij. To je dobro jer, poput Tuluza Lotreka, veoma je nizak i ostvaren umetnik. Ove karakteristike duguje svojoj majci, francuskoj slikarki čije preterano pušenje tokom trudnoće je oštetilo njegov život na mnoge načine.
Ali Kamij će preživeti. Ali nabrajanje svega što je preživeo samo bi pokvarilo sveukupni utisak o trilogiji koji ima kompleksnu strukturu uzroka i posledica, greha i pokajanja. Verujte Lemetru: on zna šta radi.
Izvor: smh.com.au
Prevod: Dragan Matković
