Prikaz romana Eda Makdonalda „Crno krilo“
U poplavi bezbrojnih naslova hiperpopularne epske fantastike roman „Crno krilo“ Eda Makdonalda ističe se kao iznenađujuće zabavna knjiga koja za promenu uopšte nije površna. „Crno krilo“ je prvi naslov iz nezavršene trilogije mračne fantastike „Znaka gavrana“ čiji treći deo izlazi ove godine u Evropi.
Iako fantazijski, Makdonaldov svet funkcioniše po uverljivim i logičnim principima, i u tom smislu je odličan primer onoga što na pomodnim kursevima kreativnog pisanja vole da nazivaju „worldbuildingom“ (građenjem sveta). Makdonald je po obrazovanju profesor istorije sa završenim postdiplomskim studijama iz srednjovekovne istorije, i to se u njegovom pripovedanju zaista i oseća. Principi društva koje on konstruiše ne samo da su uverljivi, već kroz fantazijski otklon povremeno postaje bolno očigledno koliko savremeni surovi liberalni kapitalizam suštinski podseća pre na moderni feudalizam nego na društvo u kom vlada meritokratija. Prizori radnika u fabrikama svetlosti koji skupljaju dragocenu energiju sedeći u beskrajnim nizovima razboja dok ne kolabiraju od iscrpljenosti evociraju sliku koju je nažalost vrlo lako prevesti u situaciju iz naše stvarnosti.
U Makdonaldovoj viziji stvarnosti neke društvene pojave su možda i manje perfidne u svojoj pojavnosti nego u stvarnom svetu. Tako, čin za praćenje, koja suštinski odgovara GPS-u kojim savremenog čoveka uvek prate velike kompanije poput Gugla ili Fejsbuka, u „Crnom krilu“ bar je nedvosmisleno (i duhovito) prikazana kao opasna kletva.
Zanimljivo je i da je Makdonald poznavalac mačevanja (specijalizovan za italijanski dugi mač), što je ostavilo traga i na način na koji konstruiše akcione scene u romanu koje su dinamične i realistične (a često i informativne).
Jedna od jačih tačaka knjige su njeni junaci. Zaplet prati kapetana Galharoa, dopadljivog predstavnika iz galerije razočaranih i ciničnosarkastičnih protagonista zlatnog srca, sa mračnim šarmom negde na pola puta između Geralta od Rivije i Poručnika Bluberija.
U mračnoj avanturi u kojoj će se naći, vezan za čudnog gospodara koji mu šalje eliptična i nejasna naređenja, Galharoa prati neostvarena ljubav iz mladosti, stroga čarobnica posvećena nauci do ivice ludila i fanatizma, i Nen, beznosa plaćenica koja prezire plemstvo i ceni žvakanje smole. Iako se bavi ozbiljnim temama, knjiga često ostavlja vedriji utisak, zahvaljujući stalnim duhovitim opaskama krajnje samokritičnog i autoironičnog protagoniste.
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik
Iako fantazijski, Makdonaldov svet funkcioniše po uverljivim i logičnim principima, i u tom smislu je odličan primer onoga što na pomodnim kursevima kreativnog pisanja vole da nazivaju „worldbuildingom“ (građenjem sveta). Makdonald je po obrazovanju profesor istorije sa završenim postdiplomskim studijama iz srednjovekovne istorije, i to se u njegovom pripovedanju zaista i oseća. Principi društva koje on konstruiše ne samo da su uverljivi, već kroz fantazijski otklon povremeno postaje bolno očigledno koliko savremeni surovi liberalni kapitalizam suštinski podseća pre na moderni feudalizam nego na društvo u kom vlada meritokratija. Prizori radnika u fabrikama svetlosti koji skupljaju dragocenu energiju sedeći u beskrajnim nizovima razboja dok ne kolabiraju od iscrpljenosti evociraju sliku koju je nažalost vrlo lako prevesti u situaciju iz naše stvarnosti.
U Makdonaldovoj viziji stvarnosti neke društvene pojave su možda i manje perfidne u svojoj pojavnosti nego u stvarnom svetu. Tako, čin za praćenje, koja suštinski odgovara GPS-u kojim savremenog čoveka uvek prate velike kompanije poput Gugla ili Fejsbuka, u „Crnom krilu“ bar je nedvosmisleno (i duhovito) prikazana kao opasna kletva.
Zanimljivo je i da je Makdonald poznavalac mačevanja (specijalizovan za italijanski dugi mač), što je ostavilo traga i na način na koji konstruiše akcione scene u romanu koje su dinamične i realistične (a često i informativne).
Jedna od jačih tačaka knjige su njeni junaci. Zaplet prati kapetana Galharoa, dopadljivog predstavnika iz galerije razočaranih i ciničnosarkastičnih protagonista zlatnog srca, sa mračnim šarmom negde na pola puta između Geralta od Rivije i Poručnika Bluberija.
U mračnoj avanturi u kojoj će se naći, vezan za čudnog gospodara koji mu šalje eliptična i nejasna naređenja, Galharoa prati neostvarena ljubav iz mladosti, stroga čarobnica posvećena nauci do ivice ludila i fanatizma, i Nen, beznosa plaćenica koja prezire plemstvo i ceni žvakanje smole. Iako se bavi ozbiljnim temama, knjiga često ostavlja vedriji utisak, zahvaljujući stalnim duhovitim opaskama krajnje samokritičnog i autoironičnog protagoniste.
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik
