Prikaz knjige „Zimski vojnik“
Istorijska fikcija je brojnim čitaocima slatki greh. Postoji veliki broj trapavo napisanih knjiga, tako da kada se pojavi vešto napisan istorijski roman možete da mu se prepustite i uživate bez zadrške.
Ovako sam se ja osećao od početka romana Danijela Mejsona, „Zimski vojnik“, očaravajuće priče, koja se odvija u doba Prvog svetskog rata, u Austrougarskoj monarhiji. Roman počinje u centralnoevropskoj oblasti Galiciji 1915, kada dvadesetdvogodišnji student medicine pristiže vozom iz Beča, a onda na konju jaše do udaljene vojne bolnice u koju je poslat. Lucije Krzelevski, čija povlašćena poljska porodica tvrdi da potiče od „Jafeta, Nojevog sina“ sa jedne strane, i Jana Sobjeskog, kralja Poljske, sa druge, neiskusan je student medicine, fasciniran neurologijom. Međutim, Lucija ništa nije pripremilo za ono što pronalazi kada stigne u Lemnovice. „Bolnica“ je drvena crkva puna pacova i vaški, koju vodi misteriozna medicinska sestra po imenu Margaret. Druge sestre su umrle od tifusa; lekari su odavno pobegli. Njihova glavna dužnost je da sprovode amputacije na ranjenim vojnicima. Lucije, naravno, nikada nije operisao, a kamoli amputirao ruku ili nogu. U crnohumornom tonu Mejson opisuje Lucijevu prvu amputaciju u kojoj mu asistira sestra Margaret i blagonaklono ga zadirkuje: „Možda se tako radi u Beču, ali ovde u Galiciji morate da ostavite veći preklop kože... Ko vas je poučavao, pane doktore? Treba mu dati orden.“
Prva poglavlja u kojima čitamo opise bolnice, upoznajemo brojne junake i način na koji Lucije stiče obrazovanje na licu mesta – profesionalno i ljubavno – samo su neka od čudesa „Zimskog vojnika“. Student koga zanimaju neurološki slučajevi susreće čudnog, nemog pacijenta ukočenog pogleda koga nazivaju „zimski vojnik“: „Nervni šok... To je nova bolest, nastala u ratu“, kažu dva doktora koja se konačno pojavljuju u bolnici Luciju. „Njeni simptomi nemaju nikakvog smisla… U terenskim sanitetskim stanicama i pukovskim bolnicama ne slažu se čak ni oko naziva.“ Lucije izlečenje ovog vojnika postavlja kao svoju misiju.
Konačno rat pogađa i Lemnovice, poremetivši život u ovoj zabačenoj poljskoj bolnici, i raselivši njene stanovnike. Lucije se vraća u Beč – sada grad koji je „mračan, gladan i umoran od rata“ – a još uvek ga progone zimski vojnik, Margaret i sve ono što je video tamo tokom službe.
Mejson, koji je i sam lekar i autor dva romana, sa lakoćom tretira teške teme i detaljna istorijska istraživanja. Arhaična vojna terminologija daje nam bogat uvid u ratne prilike, ali nas nikada ne odvlači od likova ili priče. „Zimski vojnik“ je roman zasnovan na istorijskim činjenicama, ali nam pruža ono što mogu samo najbolji romani – stvara svet u kom se čitaoci sa zadovoljstvom gube.
Izvor: newsday.com
Prevod: Miloš Vulikić
Ovako sam se ja osećao od početka romana Danijela Mejsona, „Zimski vojnik“, očaravajuće priče, koja se odvija u doba Prvog svetskog rata, u Austrougarskoj monarhiji. Roman počinje u centralnoevropskoj oblasti Galiciji 1915, kada dvadesetdvogodišnji student medicine pristiže vozom iz Beča, a onda na konju jaše do udaljene vojne bolnice u koju je poslat. Lucije Krzelevski, čija povlašćena poljska porodica tvrdi da potiče od „Jafeta, Nojevog sina“ sa jedne strane, i Jana Sobjeskog, kralja Poljske, sa druge, neiskusan je student medicine, fasciniran neurologijom. Međutim, Lucija ništa nije pripremilo za ono što pronalazi kada stigne u Lemnovice. „Bolnica“ je drvena crkva puna pacova i vaški, koju vodi misteriozna medicinska sestra po imenu Margaret. Druge sestre su umrle od tifusa; lekari su odavno pobegli. Njihova glavna dužnost je da sprovode amputacije na ranjenim vojnicima. Lucije, naravno, nikada nije operisao, a kamoli amputirao ruku ili nogu. U crnohumornom tonu Mejson opisuje Lucijevu prvu amputaciju u kojoj mu asistira sestra Margaret i blagonaklono ga zadirkuje: „Možda se tako radi u Beču, ali ovde u Galiciji morate da ostavite veći preklop kože... Ko vas je poučavao, pane doktore? Treba mu dati orden.“
Prva poglavlja u kojima čitamo opise bolnice, upoznajemo brojne junake i način na koji Lucije stiče obrazovanje na licu mesta – profesionalno i ljubavno – samo su neka od čudesa „Zimskog vojnika“. Student koga zanimaju neurološki slučajevi susreće čudnog, nemog pacijenta ukočenog pogleda koga nazivaju „zimski vojnik“: „Nervni šok... To je nova bolest, nastala u ratu“, kažu dva doktora koja se konačno pojavljuju u bolnici Luciju. „Njeni simptomi nemaju nikakvog smisla… U terenskim sanitetskim stanicama i pukovskim bolnicama ne slažu se čak ni oko naziva.“ Lucije izlečenje ovog vojnika postavlja kao svoju misiju.
Konačno rat pogađa i Lemnovice, poremetivši život u ovoj zabačenoj poljskoj bolnici, i raselivši njene stanovnike. Lucije se vraća u Beč – sada grad koji je „mračan, gladan i umoran od rata“ – a još uvek ga progone zimski vojnik, Margaret i sve ono što je video tamo tokom službe.
Mejson, koji je i sam lekar i autor dva romana, sa lakoćom tretira teške teme i detaljna istorijska istraživanja. Arhaična vojna terminologija daje nam bogat uvid u ratne prilike, ali nas nikada ne odvlači od likova ili priče. „Zimski vojnik“ je roman zasnovan na istorijskim činjenicama, ali nam pruža ono što mogu samo najbolji romani – stvara svet u kom se čitaoci sa zadovoljstvom gube.
Izvor: newsday.com
Prevod: Miloš Vulikić
