Promocija romana „Ina“ Krste Popovskog održana je 4. aprila u Delfi Caféu u SKC-u. O ovom delu su pored autora govorili pisac Vladimir Kecmanović i književni kritičar i pisac Predrag Brajović.
Porodica iz Hrvatske raseljena u „Oluji“ i nastanjena kraj Beograda, otac, majka i sin, sa sobom dovode i jednu „svetu“ kravu. Ali Rasina nije obična krava, koja donosi mleko i koju će izgladneli vlasnici zaklati i pojesti, već kućni ljubimac sina Vladimira. Glad i nemaština ipak će primorati porodicu da se odrekne Vladimirove ljubimice i Rasina će morati da se žrtvuje da bi oni opstali. Od njenih kostiju, potom, Vladimir, inače vajar, sastavlja skulpturu, ali i tu mora pristati na kompromis i povinovati se zahtevima svoga profesora...
U romanu „Ina“ autor nam na neobičan način govori o otadžbini, a o ovoj knjizi polemisalo se i u javnosti.
Pisac Predrag Brajović je istakao da je stil Krste Popovskog osoben, rečenice besprekorne, kao pisac ume da vas zabavi, nasmeje, ukori. „A nesuglasice proizlaze iz načina na koji posmatramo otadžbinu. Ja smatram da mi ništa nismo dužni otadžbini i da je otadžbina ono što vi stvorite, a ne ono što dobijete rođenjem. U ovom delu Krsta otadžbinu stavlja na pijedestal i misli da nema toga što ne bi trebalo da se uradi za nju.“
Autor Krsta Popovski je istakao da u „Ini“ nije iznosio političke stavove nego je lamentirao nad onim što se desilo sa otadžbinom. „Jedno je kad otadžbinu posmatrate kao geografski pojam, a drugo kad je posmatrate kroz svoj narod. Po mom mišljenju, mi smo se odrekli i dela svog naroda i dela teritorija. Ta krava Rasina u romanu poslužila mi je kao metafora za otadžbinu. Mi smo je zbog svojih slabosti sami raskomadali i to zbog stvaranja bliskosti sa onima koji nas baš i neće. Moj roman je u stvari priča o otadžbini koju smo, poput krave u romanu, pojeli“, rekao je Popovski.
Pisac Vladimir Kecmanović je nadovezujući se na razmišljanje autora Krste Popovskog rekao da Evropa kao kontrast otadžbini nije ništa drugo u konačnom zbiru nego činjenica da se vi odričete svoje otadžbine da biste postali odani otadžbini koja nije vaša. On je dodao i to da će buduće generacije koje su zbog rata raseljene, iako su rođene negde drugde, smatrati Evropu svojim otadžbinom.
Krsta Popovski (1968) diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i likovnu umetnost Zvono i izvršni urednik Književne reči. Objavio je tri knjige poezijei spev „Savez“. Piše drame i prozu.
Roman „Ina“ neće nikoga ostaviti ravnodušnim zbog svojih duhovitih i otrovnih istina, a možete ga pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
U romanu „Ina“ autor nam na neobičan način govori o otadžbini, a o ovoj knjizi polemisalo se i u javnosti.
Pisac Predrag Brajović je istakao da je stil Krste Popovskog osoben, rečenice besprekorne, kao pisac ume da vas zabavi, nasmeje, ukori. „A nesuglasice proizlaze iz načina na koji posmatramo otadžbinu. Ja smatram da mi ništa nismo dužni otadžbini i da je otadžbina ono što vi stvorite, a ne ono što dobijete rođenjem. U ovom delu Krsta otadžbinu stavlja na pijedestal i misli da nema toga što ne bi trebalo da se uradi za nju.“
Autor Krsta Popovski je istakao da u „Ini“ nije iznosio političke stavove nego je lamentirao nad onim što se desilo sa otadžbinom. „Jedno je kad otadžbinu posmatrate kao geografski pojam, a drugo kad je posmatrate kroz svoj narod. Po mom mišljenju, mi smo se odrekli i dela svog naroda i dela teritorija. Ta krava Rasina u romanu poslužila mi je kao metafora za otadžbinu. Mi smo je zbog svojih slabosti sami raskomadali i to zbog stvaranja bliskosti sa onima koji nas baš i neće. Moj roman je u stvari priča o otadžbini koju smo, poput krave u romanu, pojeli“, rekao je Popovski.
Pisac Vladimir Kecmanović je nadovezujući se na razmišljanje autora Krste Popovskog rekao da Evropa kao kontrast otadžbini nije ništa drugo u konačnom zbiru nego činjenica da se vi odričete svoje otadžbine da biste postali odani otadžbini koja nije vaša. On je dodao i to da će buduće generacije koje su zbog rata raseljene, iako su rođene negde drugde, smatrati Evropu svojim otadžbinom.
Krsta Popovski (1968) diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i likovnu umetnost Zvono i izvršni urednik Književne reči. Objavio je tri knjige poezijei spev „Savez“. Piše drame i prozu.
Roman „Ina“ neće nikoga ostaviti ravnodušnim zbog svojih duhovitih i otrovnih istina, a možete ga pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
