U knjižari Delfi u SKC-u u utorak, 24. maja predstavljena je nova knjiga Petra Grujičića „Gospodari vremena“. Grujičić se već afirmisao kao uspešan dramaturg koji je osvojio Sterijinu nagradu i nagradu Filmskog festivala scenarija u Vrnjačkoj banji, a „Gospodari vremena“ su njegov treći roman.
O romanu pored autora govorili su filmski reditelj Radivoje Raša Andrić i dramaturškinja Gordana Goncić, dok se u publici našao veliki broj kolega iz sveta filma. Roman je uvršten u poznatu ediciju „Meridijan“ koju uređuje Igor Marojević.
Junak romana „Gospodari vremena“ je mladi Dobrica Lukić, dobitnik milionske premije državne lutrije nekoliko dana pre početka Drugog svetskog rata. „On je univerzalni junak. Tako je koncipiran da čitalac može da se poistoveti s njim. A to je najveći izazov u pisanju“, rekao je Grujičić.
Autor je prvobitno napisao sinopsis za scenario, a zatim ga je pretočio u roman. „Ova priča je istorijski roman, jer roman nudi tu mogućnost da rekonstruišete na neutralan način jedno davno vreme, da ga transformišete, naročito ako je to vreme ostavilo neke posledice koje se i danas osećaju, koje su oblikovale današnjicu i vreme koje je usledilo. Priča je veoma filmična, a publika voli da knjiga poseduje dinamiku koju ima film.“
Ono što prema mišljenju reditelja Raše Andrića izdavaja ovu knjigu jeste činjenica da veoma plastično i uverljivo dočarava Beograd tokom Drugog svetskog rata, a to nije čest slučaj u srpskoj literaturi. Autor, smatra Andrić, uspešno i vešto vodi radnju preplićući stvarne događaje sa fiktivnim i mešajući prošlost sa budućnošću, sreću sa nesrećom, pobedu sa porazom.
Dramaturškinja Gordana Goncić prepoznaje da je roman veoma neobičan i nosi elemente eskperimenta. Njoj je veoma zanimljiva slika noćnog života, pre svega beogradskih pozorišta tokom okupacije u kojima su se izvodile predstave u stilu stendap komedija. Nju je zadivila i lakoća kojom je Grujičić napisao ovaj roman koji odlikuje besprekoran pripovedački stil.
Junak romana „Gospodari vremena“ je mladi Dobrica Lukić, dobitnik milionske premije državne lutrije nekoliko dana pre početka Drugog svetskog rata. „On je univerzalni junak. Tako je koncipiran da čitalac može da se poistoveti s njim. A to je najveći izazov u pisanju“, rekao je Grujičić.
Autor je prvobitno napisao sinopsis za scenario, a zatim ga je pretočio u roman. „Ova priča je istorijski roman, jer roman nudi tu mogućnost da rekonstruišete na neutralan način jedno davno vreme, da ga transformišete, naročito ako je to vreme ostavilo neke posledice koje se i danas osećaju, koje su oblikovale današnjicu i vreme koje je usledilo. Priča je veoma filmična, a publika voli da knjiga poseduje dinamiku koju ima film.“
Ono što prema mišljenju reditelja Raše Andrića izdavaja ovu knjigu jeste činjenica da veoma plastično i uverljivo dočarava Beograd tokom Drugog svetskog rata, a to nije čest slučaj u srpskoj literaturi. Autor, smatra Andrić, uspešno i vešto vodi radnju preplićući stvarne događaje sa fiktivnim i mešajući prošlost sa budućnošću, sreću sa nesrećom, pobedu sa porazom.
Dramaturškinja Gordana Goncić prepoznaje da je roman veoma neobičan i nosi elemente eskperimenta. Njoj je veoma zanimljiva slika noćnog života, pre svega beogradskih pozorišta tokom okupacije u kojima su se izvodile predstave u stilu stendap komedija. Nju je zadivila i lakoća kojom je Grujičić napisao ovaj roman koji odlikuje besprekoran pripovedački stil.
