Oliver VII: knjiga za smeh i suze
„Samo Mađari mogu da nauče mađarski jezik“, kaže stara mađarska poslovica koju sam preveo sa engleskog.
Možda je ovaj jezički fenomen zaslužan što su Antal Serb i njegova dela postala poznata izvan Mađarske tek sedamdeset godina posle autorove smrti. U domovini je odavno bio klasik kada je u ostatku Evrope tek počinjao da privlači pažnju. Nakon što je neko uspeo da njegova dela prevede na druge jezike Antal Serb je, u veoma kratkom roku, postao najtraženiji evropski pisac. Preveden je na desetak evropskih jezika, a među njima je i srpski. Nešto ranije su prevedeni Putnik i mesečina kao i Legenda o Pendragonu, a sada je pred nama njegovo poslednje delo Oliver VII, napisano i objavljeno tokom Drugog svetskog rata, rata koji će doći glave i samom autoru.
Naime, Antal Serb je, osim što je bio predani katolik, bio i jevrejskog porekla. To nikako nije moglo promaći… hm… ljudima koji su u to vreme bili na vlasti u Mađarskoj. Zbog svog porekla Antal Serb je bio izložen brojnim neprijatnostima i opasnostima. Prijatelju su mu nudili pomoć u pronalaženju lažnih isprava i napuštanu zemlje. Antal Serb je, želeći da deli sudbinu svoje generacije, odbio ovu pomoć. Deportovan je u koncentracioni logor Balf gde je u januaru 1945. prebijen na smrt. Posle nekoliko dana logor je oslobođen.
Tako je u četrdeset trećoj godini života prestalo da kuca srce jednog od najznačajnijih književnih figura mađarske dvadesetog veka. Njegova supruga, Klara Balint, ga je nadživela i živela sve do 1992. godine.
Oliver VII je treća Serbova knjiga prevedena na srpski jezik. Englesko izdanje je doživela tek 2007. godine, tako da ni mi u Srbiji ne kaskamo mnogo za svetom kao što imamo običaj.
O čemu se radi u ovoj zavrzlami? Mislim da je zavrzlama prava reč kojom može da se opiše knjiga. Glavni junak je Oliver VII mladi i lepi kralj izmišljene evropske kraljevine Alturije. Njegovi podanicu su više romantični nego praktični ljudi koji žive od izvoza sardina i vina.
Upravo taj romantizam naroda Alturiju je doveo do bankrota. Državna blagajna je prazna i kralj je prinuđen da celokupan izvoz sardina i vina preda u ruke stranoj korporaciji čije se sedište nalazi u susednoj Norlandiji.
Norlanđani su manje romantični, a više praktični narod tako da imaju dovoljno novca da podmažu sve šrafove alturske kraljevine kako bi bez problema dobili ono što im po pravu bogatijeg pripada.
Kralj Oliver VII čini ono što vladari malih država obično i rade kada se njihovo kraljevstvo nađe u opasnosti – pobegnu.
Oliver VII lično organizuje državni udar protiv samog sebe kako bi mogao da, nesputan kraljevim obavezama, upozna pravi život običnih ljudi. On u tom upoznavanju običnog sveta postaje deo običnog lopovskog sveta. Romantičan, kakvi su svi Alturijanci, Oliver se zaljubljuje u pripadnicu jedne male bande prevaranata iz Venecije. Kao deo jedne njihove prevare, inkognito kralj Oliver mora da se pretvara da je kralj Oliver i da sam sebe vrati na tron.
Deluje sasvim šašavo, ali takva i jeste knjiga Oliver VII.
Oliver VII je bajkovita politička satira sa elementima avanturističkog romana. Dosta se razlikuje od njegovih ranije prevedenih dela. Tako da, ako ste već čitali Serbova dela, sada imate prilike da upoznate drugačijeg autora.
Knjiga je pisana pitkim stilom prožetim duhovitim opaskama i aforizmima. Čita se u jednom dahu, a verujem da će većina, nakon prvog čitanja, poželeti da kroz ovu avanturu prođe još jednom.
Međutim, kao i mnoge šaljive knjige i Oliver VII je veoma ozbiljan. Ovo je roman koji se bavi i istraživanjem identiteta. Kako smo postali ono što jesmo i kako na to što jesmo utiče ono što drugi misle o nama. Oliver želi da odustane od uloge kralja koja mu je nametnuta kako bi, zapravo, na kraju tu ulogu dobrovoljno prihvatio kao deo svog izbora.
Imajte na umu dok čitate ovu gorko-slatku knjigu da ju je autor pisao dok su mu je nad glavom visio mač. Ili da metaforu svedem na realniju sliku – Oliver VII je napisan dok je autor bio pred streljačkim vodom.
Uživajte u čitanju jer Oliver VII upravo to pruža.
Piše: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
Možda je ovaj jezički fenomen zaslužan što su Antal Serb i njegova dela postala poznata izvan Mađarske tek sedamdeset godina posle autorove smrti. U domovini je odavno bio klasik kada je u ostatku Evrope tek počinjao da privlači pažnju. Nakon što je neko uspeo da njegova dela prevede na druge jezike Antal Serb je, u veoma kratkom roku, postao najtraženiji evropski pisac. Preveden je na desetak evropskih jezika, a među njima je i srpski. Nešto ranije su prevedeni Putnik i mesečina kao i Legenda o Pendragonu, a sada je pred nama njegovo poslednje delo Oliver VII, napisano i objavljeno tokom Drugog svetskog rata, rata koji će doći glave i samom autoru.
Naime, Antal Serb je, osim što je bio predani katolik, bio i jevrejskog porekla. To nikako nije moglo promaći… hm… ljudima koji su u to vreme bili na vlasti u Mađarskoj. Zbog svog porekla Antal Serb je bio izložen brojnim neprijatnostima i opasnostima. Prijatelju su mu nudili pomoć u pronalaženju lažnih isprava i napuštanu zemlje. Antal Serb je, želeći da deli sudbinu svoje generacije, odbio ovu pomoć. Deportovan je u koncentracioni logor Balf gde je u januaru 1945. prebijen na smrt. Posle nekoliko dana logor je oslobođen.
Tako je u četrdeset trećoj godini života prestalo da kuca srce jednog od najznačajnijih književnih figura mađarske dvadesetog veka. Njegova supruga, Klara Balint, ga je nadživela i živela sve do 1992. godine.
Oliver VII je treća Serbova knjiga prevedena na srpski jezik. Englesko izdanje je doživela tek 2007. godine, tako da ni mi u Srbiji ne kaskamo mnogo za svetom kao što imamo običaj.
O čemu se radi u ovoj zavrzlami? Mislim da je zavrzlama prava reč kojom može da se opiše knjiga. Glavni junak je Oliver VII mladi i lepi kralj izmišljene evropske kraljevine Alturije. Njegovi podanicu su više romantični nego praktični ljudi koji žive od izvoza sardina i vina.
Upravo taj romantizam naroda Alturiju je doveo do bankrota. Državna blagajna je prazna i kralj je prinuđen da celokupan izvoz sardina i vina preda u ruke stranoj korporaciji čije se sedište nalazi u susednoj Norlandiji.
Norlanđani su manje romantični, a više praktični narod tako da imaju dovoljno novca da podmažu sve šrafove alturske kraljevine kako bi bez problema dobili ono što im po pravu bogatijeg pripada.
Kralj Oliver VII čini ono što vladari malih država obično i rade kada se njihovo kraljevstvo nađe u opasnosti – pobegnu.
Oliver VII lično organizuje državni udar protiv samog sebe kako bi mogao da, nesputan kraljevim obavezama, upozna pravi život običnih ljudi. On u tom upoznavanju običnog sveta postaje deo običnog lopovskog sveta. Romantičan, kakvi su svi Alturijanci, Oliver se zaljubljuje u pripadnicu jedne male bande prevaranata iz Venecije. Kao deo jedne njihove prevare, inkognito kralj Oliver mora da se pretvara da je kralj Oliver i da sam sebe vrati na tron.
Deluje sasvim šašavo, ali takva i jeste knjiga Oliver VII.
Oliver VII je bajkovita politička satira sa elementima avanturističkog romana. Dosta se razlikuje od njegovih ranije prevedenih dela. Tako da, ako ste već čitali Serbova dela, sada imate prilike da upoznate drugačijeg autora.
Knjiga je pisana pitkim stilom prožetim duhovitim opaskama i aforizmima. Čita se u jednom dahu, a verujem da će većina, nakon prvog čitanja, poželeti da kroz ovu avanturu prođe još jednom.
Međutim, kao i mnoge šaljive knjige i Oliver VII je veoma ozbiljan. Ovo je roman koji se bavi i istraživanjem identiteta. Kako smo postali ono što jesmo i kako na to što jesmo utiče ono što drugi misle o nama. Oliver želi da odustane od uloge kralja koja mu je nametnuta kako bi, zapravo, na kraju tu ulogu dobrovoljno prihvatio kao deo svog izbora.
Imajte na umu dok čitate ovu gorko-slatku knjigu da ju je autor pisao dok su mu je nad glavom visio mač. Ili da metaforu svedem na realniju sliku – Oliver VII je napisan dok je autor bio pred streljačkim vodom.
Uživajte u čitanju jer Oliver VII upravo to pruža.
Piše: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
Autor: Antal Serb
