U sredu, 26. avgusta u Delfi Caféu predstavljena je knjiga „Grad zvani Armagedon“, izvanredna biografija jednog grada, istorijski roman glumca, koreografa scenskih borbi i pisca Krisa Hamfriza.
Hamfriz je ljubiteljima kvalitetnih, dobro istraženih istorijskih romana poznat po romanu „Vlad – poslednja ispovest“ o Vladu Cepešu koji je Bremu Stokeru poslužio kao inspiracija za „Drakulu“, ali koji, za razliku od holivudskih vampirskih saga, nema nikakve veze sa romantičnim krvopijama već predstavlja sjajan portret jednog vremena i vladara.
U romanu „Grad zvani Armagedon“ Hamfriz se okreće propasti Vizantijskog carstva i padu Konstantinopolja 1453.
Prema rečima prevodioca Nenada Dropulića, koji je po struci istoričar, Hamfriz je čitaocima pružio pravu holivudsku avanturu kombinovanu sa odličnom književnošću, roman koji vapi da bude ekranizovan. On, prema njegovim rečima, piše filmski u najboljem smislu te reči.
„Bolje bi bilo reći, njegova priča teče kao dobar pozorišni komad, što i nije neobično budući da je Hamfriz glumac, iz pozorišne porodice. On savršeno barata istorijskim činjenicama i likovima i suvereno vodi radnju. Odličan je pripovedač i ima smisla da postavi veliku sliku – u ovom slučaju pad Carigrada – i u nju ukomponuje manje slike.“
Uz Konstantinopolj, glavni lik ovog romana je i Mehmed II koji je osvojio do tada neosvojivi grad samo zato što, rekao je Dropulić uz osmeh, nije znao u šta se upušta.
Dropulićevo mišljenje deli i vizantolog Milena Repajić koja je ocenila da je Hamfriz uhvatio „duh“ vremena i to ne samo Carigrada već i Mediterana, ali i „druge strane“ – turskih osvajača.
Oboje su podsetili da je Carigrad već bio na putu da propadne i da ga je osvajanjem Mehmed zapravo „izgradio“ i od njega ponovo napravio veličanstven grad, dragulj Bosfora.
Dropulić, koji je preveo i knjigu „Vlad“, dodao je da bi voleo da Hamfriz napiše i nastavak romana „Grad zvani Armagedon“ i ispriča priču o Mehmedu. Ali dok se to ne dogodi, on je sa vidljivim zadovoljstvom najavio da upravo prevodi Hamfrizov roman „Šekspirov buntovnik“ i da su u toku pregovori sa autorom da dođe u Beograd.
U romanu „Grad zvani Armagedon“ Hamfriz se okreće propasti Vizantijskog carstva i padu Konstantinopolja 1453.
Prema rečima prevodioca Nenada Dropulića, koji je po struci istoričar, Hamfriz je čitaocima pružio pravu holivudsku avanturu kombinovanu sa odličnom književnošću, roman koji vapi da bude ekranizovan. On, prema njegovim rečima, piše filmski u najboljem smislu te reči.
„Bolje bi bilo reći, njegova priča teče kao dobar pozorišni komad, što i nije neobično budući da je Hamfriz glumac, iz pozorišne porodice. On savršeno barata istorijskim činjenicama i likovima i suvereno vodi radnju. Odličan je pripovedač i ima smisla da postavi veliku sliku – u ovom slučaju pad Carigrada – i u nju ukomponuje manje slike.“
Uz Konstantinopolj, glavni lik ovog romana je i Mehmed II koji je osvojio do tada neosvojivi grad samo zato što, rekao je Dropulić uz osmeh, nije znao u šta se upušta.
Dropulićevo mišljenje deli i vizantolog Milena Repajić koja je ocenila da je Hamfriz uhvatio „duh“ vremena i to ne samo Carigrada već i Mediterana, ali i „druge strane“ – turskih osvajača.
Oboje su podsetili da je Carigrad već bio na putu da propadne i da ga je osvajanjem Mehmed zapravo „izgradio“ i od njega ponovo napravio veličanstven grad, dragulj Bosfora.
Dropulić, koji je preveo i knjigu „Vlad“, dodao je da bi voleo da Hamfriz napiše i nastavak romana „Grad zvani Armagedon“ i ispriča priču o Mehmedu. Ali dok se to ne dogodi, on je sa vidljivim zadovoljstvom najavio da upravo prevodi Hamfrizov roman „Šekspirov buntovnik“ i da su u toku pregovori sa autorom da dođe u Beograd.
