„Muva“ – harizmatična Skarpeta ponovo u akciji

31. avgust 2018.

„Ne zalazi tamo, molim te. Prošlost je prošlost“, uzdiše pomoćnik okružnog tužioca Njujorka, Džejmi Berger, koji se prvi put pojavio u romanu Patriše Kornvel „Poslednja stanica“, poslednjeg iz serijala o medicinskoj istražiteljki Kej Skarpeta. Avaj, mnogi od njenih obožavatelja su skloni da se slože sa njim. Kornvel se vratila Skarpeti, bivšem glavnom medicinskom istražitelju. Međutim, impresivna autorka se našla pred podjednako impresivnim izazovom ponovnog pokretanja u akciju svoje harizmatične junakinje. Skarpetu srećemo kako čami u iznajmljenoj oronuloj kućici na Floridi. Tu je, pošto je otpuštena sa posla zbog navodne umešanosti u ubistvo zamenika policije, pronašla utočište i postala privatni forenzički konsultant. Nasilna smrt njenog ljubavnika, Bentona Veslija, briljantnog psihološkog profajlera u Ef-Bi-Aju, ispunila je neizlečivom patnjom. Kada je istražitelj Baton Ruža zamolio za savet u vezi sa nerazrešenim slučajem u kojem je bogata žena nađena mrtva od prevelike doze droge u sumnjivom hotelu, to je delovalo kao slabo odvraćanje pažnje sa njenih problema. Ipak, uskoro postaje jasno da bi to predoziranje moglo biti povezano sa nizom skorašnjih serijskih ubistava. Još jedna stvar koja remeti Skarpetin sumorni mir jeste uznemiravajuća pretnja smrću, koje je dobila putem pisma, od poremećenog i opsednutog Žan-Batista, osuđenika na smrt. Kada Skarpeti konačno dozvole da se vrati poslu, ona je žustra, samosvojna sila čija je sposobnost koncentracije i opažanja ravna onoj kod Šerloka Holmsa.

„Muva“ povezuje mnoge niti iz prethodnih romana o Skarpeti, ali i otvara nove piste za sledeću knjigu.

Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Vladimir Martinović

Podelite na društvenim mrežama:

Patriša Kornvel

Patriša Kornvel je rođena 9. juna 1956. godine u Majamiju, u državi Florida, a odrasla je u Severnoj Karolini. Otac Sem Danijel je kao jedan od najuglednijih apelacionih pravnika u SAD radio kao branilac u Vrhovnom sudu. Otac je porodicu napustio na Božić 1961. godine nakon što ih je godinama emotivno zlostavljao. Patriša se sa majkom i bratom seli u Severnu Karolinu gde majka ubrzo biva hospitalizovana zbog duboke depresije, a deca smeštena u hraniteljske porodice. U svojim kasnim tinejdžerskim godinama Patriša je bila anoreksična i depresivna. Nakon diplomiranja na koledžu Dejvidson počela je da radi za lokalne dnevne novine Šarlot obzerver. U to vreme se i udala za svog profesora engleskog jezika Čarlsa Kornvela koji je od nje bio stariji sedamnaest godina. Čarls je ubrzo prestao da predaje i postao sveštenik. Kao novinar početnik radila je gotovo sve od televizijskog programa do crne hronike. Te godine je osvojila i Nagradu za istraživačko novinarstvo koje dodeljuje Asocijacija novinara Severne Karoline. Od 1984. do 1990. godine Patriša je radila kao administrator u kancelariji glavnog patologa okruga Ričmond u državi Virdžinija. Takođe je volontirala u policijskoj stanici Ričmond. Od supruga Čarlsa razvela se 1989. godine. Rukopis za debitantsko ostvarenje Postmortem (1990) odbile su sve velike izdavačke kuće. Kada se pojavio izdavač koji je bio zainteresovan za Postmortem Patriši Kornvel je pošlo za rukom ono što dotad nikome nije – osvajanje čak pet nagrada za prvi roman. Priznanja su stigla sa obe strane Atlantika: Edgar, Creasy, Anthony, Macavity i Prix du Roman d’Aventures završili su u njenim rukama za roman u kojem je svet upoznao novu heroinu žanra, medicinsku istražiteljku Kej Skarpetu. &bdquo;Važno mi je da živim u svetu o kom pišem“, kaže ova vrlo produktivna autorka, &bdquo;ako želim da lik iz romana zna nešto ili uradi nešto, i ja želim da znam ili uradim isto to.“ Patriša Kornvel je pre nego što će početi karijeru uspešnog pisca trilera radila kao izveštač crne hronike u listu Šarlot obzerver i šest godina je provela sarađujući sa kancelarijom glavnog medicinskog istražitelja u Virdžiniji, što joj je bilo od velike pomoći kasnije, prilikom opisivanja forenzičkih metoda kojima se služi njena junakinja Kej Skarpeta. Njen angažman oko Virdžinijskog instituta za forenziku, prvog te vrste u SAD, doneo joj je mesto predsednika upravnog odbora Instituta. Patriša Kornvel živi u Ričmondu, u državi Virdžinija. Član je volonterskih grupa za pomoć žrtvama nasilja. Njeni romani su prodati u više od sto miliona primeraka, prevedeni na trideset šest jezika i objavljeni u više od sto dvadeset zemalja širom sveta.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

3. mart 2026.

Za kreativnu zabavu – bojanke „Šareni trenuci“ u prodaji od 5. marta

Uz prelepe bojanke „Šareni trenuci: Razvedri dan bojama!“ i „Šareni trenuci: Zabava u svim bojama!“ pred vama su sati zabave sa vašim mališanima. Ove bojanke sadrže raznovrsne ilustracije prilagođene deci, od životinja do zabavnih likova i predmeta iz svakodnevnog života. Pružaju

Pročitaj više