Gabrijela Garsija o debitantskom romanu „O ženama i soli“
Gabrijela Garsija nije mogla ni da sanja da će njena književna karijera toliko brzo uzleteti i da će autori poput Roksane Gej govoriti o njenom romanu u superlativima.
Garsija je odrasla u Majamiju, a sada živi u Kaliforniji. Diplomirala je na univerzitetu Fordhem 2007. godine i radila za razne magazine – uključujući Njujork Tajms. Ipak, vratila se školovanju i 2015. dobila diplomu iz kreativnog pisanja na Purduu.
Tamo je, dok je radila na svojom završnom radu, upoznala buduću mentorku Roksanu Gej i rezultat svega toga je debitantski roman „O ženama i soli“ koji je već pre objavljivanja pobrao simpatije kritike.
Roman „O ženama i soli“ govori nekoliko generacija likova (i njihovim tajnama) koje žive na Kubi i u Majamiju. Priča počinje u fabrikama na ostrvu gde radnici uvijaju cigarete dok slušaju zabranjene audio knjige, a jedna od onih koja pokreće radnju romana je španski prevod „Jadnika“ Viktora Igoa. Polako dolazi do prve Kubanske revolucije.
„Bila sam na Kubi pre nekoliko godina i posetila sam izložbu u muzeju gde se nalaze pisma Viktora Igoa radnicima i borcima za kubansku nezavisnost“, rekla je autorka za Njujork Tajms. „Veoma me zainteresovao i fascinirao dijalog između pisca i jednog političkog pokreta pa sam počela da istražujem.“
Dok je istraživala književnu inspiraciju za imena cigareta – poput „Montekristo“ ili „Romeo i Julija“ – Garsija je otkrila da su poticala iz pera evropskih belih autora ili španskih doseljenika. „Počela sam da razmišljam o tome kako bi se lik poput Marije Izabel osećao u fabrici. I da li postoji način da se reči tog vremena pronađu? Kako su se priče prenosile, koliko su se menjale, ko ih je pričao? To mi je delovalo kao dobra polazna tačka i dobar deo romana se bavi upravo tim preispitivanjem priča i načinom na koji su prenošene – priče o nama koje sebi ne govorimo i one o kojima pričamo.“
Garsijina majka je Kubanka, a otac Meksikanac, pa je negde i očekivano da roman govori o rasizmu, seksizmu i klasizmu kako na Kubi tako i u Sjedinjenim Američkim Državama. Njena poetična proza živopisno govori o ovim temama i pomaže čitaocu da shvati mnoge istorijske događaje i njihov uticaj na pojedinca.
Američki deo priče nas vodi kroz svet zavisnosti od opijata. „Odrasla sam u Majamiju i mnogo volim taj grad“, kaže autorka i objašnjava zašto nije želela da stvori pročišćenu verziju priče o tom mestu. Neke od scena potiču iz njene mladosti i odlazaka u klubove, a tu je i scena koja se dogodila njenoj sestri. „Bila je u izlasku sa prijateljima i šetali su plažom kada su naleteli na telo koje je more izbacilo. Bili su maloletni i pili su pa su razmišljali da li da uopšte reaguju jer bi mogli da upadnu u nevolju. Ta scena mi je zauvek ostala u mislima.“
Roman „O ženama i soli“ je fascinatna priča koja, kako sam naslov sugeriše, govori o ženama različitih generacija i potezima koje su pravile kako bi stvorile bolju budućnost svojim ćerkama. Osvežavajuće nov glas na svetskoj književnoj sceni.
Autor: Danijel Andres Paluguaj
Izvor: miaminewtimes.com
Prevod: Dragan Matković
Tamo je, dok je radila na svojom završnom radu, upoznala buduću mentorku Roksanu Gej i rezultat svega toga je debitantski roman „O ženama i soli“ koji je već pre objavljivanja pobrao simpatije kritike.
Roman „O ženama i soli“ govori nekoliko generacija likova (i njihovim tajnama) koje žive na Kubi i u Majamiju. Priča počinje u fabrikama na ostrvu gde radnici uvijaju cigarete dok slušaju zabranjene audio knjige, a jedna od onih koja pokreće radnju romana je španski prevod „Jadnika“ Viktora Igoa. Polako dolazi do prve Kubanske revolucije.
„Bila sam na Kubi pre nekoliko godina i posetila sam izložbu u muzeju gde se nalaze pisma Viktora Igoa radnicima i borcima za kubansku nezavisnost“, rekla je autorka za Njujork Tajms. „Veoma me zainteresovao i fascinirao dijalog između pisca i jednog političkog pokreta pa sam počela da istražujem.“
Dok je istraživala književnu inspiraciju za imena cigareta – poput „Montekristo“ ili „Romeo i Julija“ – Garsija je otkrila da su poticala iz pera evropskih belih autora ili španskih doseljenika. „Počela sam da razmišljam o tome kako bi se lik poput Marije Izabel osećao u fabrici. I da li postoji način da se reči tog vremena pronađu? Kako su se priče prenosile, koliko su se menjale, ko ih je pričao? To mi je delovalo kao dobra polazna tačka i dobar deo romana se bavi upravo tim preispitivanjem priča i načinom na koji su prenošene – priče o nama koje sebi ne govorimo i one o kojima pričamo.“
Garsijina majka je Kubanka, a otac Meksikanac, pa je negde i očekivano da roman govori o rasizmu, seksizmu i klasizmu kako na Kubi tako i u Sjedinjenim Američkim Državama. Njena poetična proza živopisno govori o ovim temama i pomaže čitaocu da shvati mnoge istorijske događaje i njihov uticaj na pojedinca.
Američki deo priče nas vodi kroz svet zavisnosti od opijata. „Odrasla sam u Majamiju i mnogo volim taj grad“, kaže autorka i objašnjava zašto nije želela da stvori pročišćenu verziju priče o tom mestu. Neke od scena potiču iz njene mladosti i odlazaka u klubove, a tu je i scena koja se dogodila njenoj sestri. „Bila je u izlasku sa prijateljima i šetali su plažom kada su naleteli na telo koje je more izbacilo. Bili su maloletni i pili su pa su razmišljali da li da uopšte reaguju jer bi mogli da upadnu u nevolju. Ta scena mi je zauvek ostala u mislima.“
Roman „O ženama i soli“ je fascinatna priča koja, kako sam naslov sugeriše, govori o ženama različitih generacija i potezima koje su pravile kako bi stvorile bolju budućnost svojim ćerkama. Osvežavajuće nov glas na svetskoj književnoj sceni.
Autor: Danijel Andres Paluguaj
Izvor: miaminewtimes.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Gabrijela Garsija
