Filipu Davidu Ninova nagrada za 2014. godinu
Žiri Ninove nagrade, u sastavu Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Božo Koprivica, Mića Vujičić i Vladislava Gordić-Petković (predsednica), odlučio je na svom poslednjem sastanku 19. januara 2015. godine da nagradu za najbolji roman objavljen u protekloj godini u Srbiji dodeli Filipu Davidu za roman „Kuća sećanja i zaborava“ u izdanju „Lagune“.
„Želeo bih da zahvalim gospodinu Papiću iz izdavačke kuće Laguna koja je objavila moju knjigu. Uredniku Igoru Marojeviću koji je prvi čitao moj rukopis i pomogao mi da izbacim suvišno, a dodam ono što treba da se doda. Zahvaljujem i Dejanu Mihajloviću koji se potrudio da knjiga izađe na vreme. Posebnu zahvalnost dugujem žiriju, a prisustvo ogromnog broja ljudi na konferenciji za medije svedoči da je Ninova nagrada i dalje važna, pre svega za knjige. Nije dobra za zdravlje pisca jer od trenutka kada se objavi širi izbor pa sve dok ne bude poznat laureat tenzije rastu. Tih mesec dana pisac čije je delo u širem izboru uopšte ne može da radi. Ipak, čitaoci su ti koji određuju vrednost knjige. Na kraju zahvaljujem i pokrovitelju koji je omogućio da se ova nagrada dodeli“, izjavio je Filip David nakon proglašenja pobednika.
Ove godine je na konkurs za ovu prestižnu književnu nagradu pristiglo 170 romana, od kojih su u najuži izbor ušli, osim Davidovog romana, i romani Ota Horvata „Sabo je stao“ i Davida Albaharija „Životinjsko carstvo“.
Filip David je za svoj roman rekao da je njegova najličnija knjiga, uglavnom zasnovana na istinitim događajima i sudbinama, manjim delom autobiografska. „Pokušaj da se obeleže granice ljudske patnje. Pamćenje je često strašnije od zaborava. Ali, sećanje, ma koliko bolno bilo, deo je našeg identiteta, ono što čini da smo to što smo. Kao i u mojim drugim knjigama, prepliću se stvarno i nestvarno, dokumenti i fikcija.“ rekao je Filip David.
Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, „Kuća sećanja i zaborava“ je jedan od najsnažnijih romana novije srpske književnosti.
< allowfullscreen="" frameborder="0" height="338" src="//www.youtube.com/embed/jzSQi3xdW3c?rel=0" width="600">
Albert Vajs, glavni lik Davidovog romana, još od detinjstva imao je priliku da promeni svoj identitet. Pošto je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako izbegne sigurnu smrt. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je htela da ga usvoji.
„Želeo bih da zahvalim gospodinu Papiću iz izdavačke kuće Laguna koja je objavila moju knjigu. Uredniku Igoru Marojeviću koji je prvi čitao moj rukopis i pomogao mi da izbacim suvišno, a dodam ono što treba da se doda. Zahvaljujem i Dejanu Mihajloviću koji se potrudio da knjiga izađe na vreme. Posebnu zahvalnost dugujem žiriju, a prisustvo ogromnog broja ljudi na konferenciji za medije svedoči da je Ninova nagrada i dalje važna, pre svega za knjige. Nije dobra za zdravlje pisca jer od trenutka kada se objavi širi izbor pa sve dok ne bude poznat laureat tenzije rastu. Tih mesec dana pisac čije je delo u širem izboru uopšte ne može da radi. Ipak, čitaoci su ti koji određuju vrednost knjige. Na kraju zahvaljujem i pokrovitelju koji je omogućio da se ova nagrada dodeli“, izjavio je Filip David nakon proglašenja pobednika.
Ove godine je na konkurs za ovu prestižnu književnu nagradu pristiglo 170 romana, od kojih su u najuži izbor ušli, osim Davidovog romana, i romani Ota Horvata „Sabo je stao“ i Davida Albaharija „Životinjsko carstvo“.
Filip David je za svoj roman rekao da je njegova najličnija knjiga, uglavnom zasnovana na istinitim događajima i sudbinama, manjim delom autobiografska. „Pokušaj da se obeleže granice ljudske patnje. Pamćenje je često strašnije od zaborava. Ali, sećanje, ma koliko bolno bilo, deo je našeg identiteta, ono što čini da smo to što smo. Kao i u mojim drugim knjigama, prepliću se stvarno i nestvarno, dokumenti i fikcija.“ rekao je Filip David.
Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, „Kuća sećanja i zaborava“ je jedan od najsnažnijih romana novije srpske književnosti.
< allowfullscreen="" frameborder="0" height="338" src="//www.youtube.com/embed/jzSQi3xdW3c?rel=0" width="600">
Albert Vajs, glavni lik Davidovog romana, još od detinjstva imao je priliku da promeni svoj identitet. Pošto je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako izbegne sigurnu smrt. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je htela da ga usvoji.
Mnogo godina kasnije, kao učesnik na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu, Vajs luta noću njujorškim ulicama i nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i nestanka mlađeg brata Elijaha, za koga se oseća krivim jer je bio poveren njemu na čuvanje. Težak bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje. Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika: „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava.“? Ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?
Filip David diplomirao je na Filološkom fakultetu i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV. Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa TV Beograd i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jedan od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije; osnivac „Beogradskog kruga“ (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca: osnivač izdavačke grupe „Forum pisaca“; član međunarodne književne asocijacije „Grupa 99“ osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu. Napisao je više TV drama i filmskih scenarija. Objavio je tri knjige pripovedaka: „Bunar u tamnoj šumi“, „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“, „Princ vatre“, roman „Hodočasnici neba i zemlje“, knjige eseja „Fragmenti iz mračnih vremena“ i „Jesmo li čudovišta“, „Svetovi u haosu“. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio „Knjigu pisama 1992-1995“. Pripovetke i roman su između ostalih dobili sledeće nagrade: nagradu „Mladosti“, nagradu „Milan Rakić“, Bigzovu i Prosvetinu nagradu za najbolju knjigu godine, Andrićevu nagradu.
Knjige su mu prevođene na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, i na filmovima: „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“ (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za najbolji evropski film godine), „Poseban tretman“ (nagrada u Kanu), „Paviljon 6“, „San zimske noći“ (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), „Optimisti“ (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).
Knjige su mu prevođene na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, i na filmovima: „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“ (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za najbolji evropski film godine), „Poseban tretman“ (nagrada u Kanu), „Paviljon 6“, „San zimske noći“ (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), „Optimisti“ (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).
Foto: NIN
