Filip Metizak: „24 sata u starom Rumu“ - šetnja Rimom 137. godine nove ere
Kako se živelo u Rimu, najvećem gradu antičkog sveta u koji su se slivala blaga od Kine na istoku do Britanskih ostrva na zapadu, prestonici najmoćnije imperije koja je trajala skoro jedan milenijum, u čijoj je vlasti bilo celo Sredozemlje i najveći deo Evrope?
Istorijom Rimske imperije bavili su se mnogi njeni umni ljudi i dobar deo te građe je sačuvan, ali on se odnosi na živote vladara i njenih slavnih građana: filozofa, pesnika, dramskih pisaca, ne na obične Rimljane koji su bili anonimna većina na kojoj počiva život grada.
Danas se ta disciplina naziva društvena istorija i odnosi se na svakodnevnicu određenih epoha i kultura. Njoj se posvetio vrhunski poznavalac društvene istorije drevnog Rima i Grčke britanski istoričar Filip Metizak, koji je svojim knjigama stekao ne samo akademska priznanja već i titulu globalnog bestseler pisca. Naime, njegova knjiga „Rim za 5 dinara na dan“ doživela je 13 izdanja i prevedena je na desetak evropskih jezika.
Izdavačka kuća Laguna odabrala je Metizakovu najnoviju knjigu „24 sata u starom Rimu“ (Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika), koja je već je prevedena na više jezika, a kod nas je, i bez posebnih preporuka i reklame za manje od dva meseca, usred letnjih vrućina i školskog raspusta, stigla među najprodavanije knjige ovog izdavača.
Kako je Metizak napisao na svom sajtu, antička istorija je za njega istovremeno posao i hobi. Već tri decenije je uronjen u to doba i, kada nešto novo smisli ili pronađe, voli da to podeli sa drugim poklonicima istorije evropskog antičkog sveta.
„Ako želim neku informaciju o starom Rimu ili Grčkoj, a ne uspevam da je nađem, zasučem rukave, prikupim autentičnu građu i napišem knjigu", objasnio je Metizak kako bira teme za svoje knjige.
„Antički svet je fascinantan kao alternativni univerzum, ali taj svet nije plod mašte, već je bio stvaran i kada čitam njihove istoričare uvek pronađem nešto novo", kaže autor.
Ovoga puta Metizak je odabrao da prikaže jedan dan poznog leta 137. godine za vreme Hadrijanove vladavine kada je Rim bio na vrhuncu moći, a bogatstvo i procvat odlikovali grad koji je simbol evropske kulture i nauke.
U knjizi je svakom satu, od ponoći do sledećeg novog dana, posvećeno po jedno poglavlje koje prati život zamišljenih glavnih junaka: stražara, prevoznika, pekara, robinje, majke, carskih glasnika, učenika, senatora, vestalki, pravnika, udavača, klesara, krčmarice, časovničara, poslužitelja u termama, domaćice, pralje, kuvara, trgovaca, bludnica, astrologa, gladijatora i društvenih parazita.
Mnogi ljudi koje srećemo u ovoj knjizi ne mare za slavu i bogatstvo Rima, kaže autor u uvodu knjige, „za njih se život ne svodi na slavu carstva, već na to kako će zaraditi novac kojim će platiti stanarinu, kako će izaći na kraj s napornim rođacima i svakodnevnim izazovima kod kuće i na poslu. Rim možda jeste najveći grad na svetu, ali oni koji ovde žive i dalje moraju da se probijaju kroz gužvu, slažu sa susedima i na tržnicama pronađu dobru hranu po razumnim cenama“. Zar vas ovo ne podseća na ljude 21. veka?
Ova knjiga je rekonstrukcija života u Rimu, kaže Metizak, jer zahvaljujući arheolozima, epigrafičarima, sociolozima i pripadnicima drugih disciplina do sada se mogla steći opšta slika o životu i radu običnih ljudi pre dva milenijuma. Knjiga se oslanja na svu tu građu i izvore, posebno na anegdote, šale, besede, prepisku ljudi koji su živeli u tom vremenu. Pošto većina tih ljudi nije imala pravo da piše memoare, autor knjige je na sebe preuzeo zadatak da govori u njihovo ime.
To radi veoma spretno, zabavno i pre svega zanimljivo tako da se knjiga čita kao vodič kroz jednu daleku epohu koja čitaocu, zahvaljujući piscu, postaje bliska.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
Istorijom Rimske imperije bavili su se mnogi njeni umni ljudi i dobar deo te građe je sačuvan, ali on se odnosi na živote vladara i njenih slavnih građana: filozofa, pesnika, dramskih pisaca, ne na obične Rimljane koji su bili anonimna većina na kojoj počiva život grada.
Danas se ta disciplina naziva društvena istorija i odnosi se na svakodnevnicu određenih epoha i kultura. Njoj se posvetio vrhunski poznavalac društvene istorije drevnog Rima i Grčke britanski istoričar Filip Metizak, koji je svojim knjigama stekao ne samo akademska priznanja već i titulu globalnog bestseler pisca. Naime, njegova knjiga „Rim za 5 dinara na dan“ doživela je 13 izdanja i prevedena je na desetak evropskih jezika.
Izdavačka kuća Laguna odabrala je Metizakovu najnoviju knjigu „24 sata u starom Rimu“ (Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika), koja je već je prevedena na više jezika, a kod nas je, i bez posebnih preporuka i reklame za manje od dva meseca, usred letnjih vrućina i školskog raspusta, stigla među najprodavanije knjige ovog izdavača.
Kako je Metizak napisao na svom sajtu, antička istorija je za njega istovremeno posao i hobi. Već tri decenije je uronjen u to doba i, kada nešto novo smisli ili pronađe, voli da to podeli sa drugim poklonicima istorije evropskog antičkog sveta.
„Ako želim neku informaciju o starom Rimu ili Grčkoj, a ne uspevam da je nađem, zasučem rukave, prikupim autentičnu građu i napišem knjigu", objasnio je Metizak kako bira teme za svoje knjige.
„Antički svet je fascinantan kao alternativni univerzum, ali taj svet nije plod mašte, već je bio stvaran i kada čitam njihove istoričare uvek pronađem nešto novo", kaže autor.
Ovoga puta Metizak je odabrao da prikaže jedan dan poznog leta 137. godine za vreme Hadrijanove vladavine kada je Rim bio na vrhuncu moći, a bogatstvo i procvat odlikovali grad koji je simbol evropske kulture i nauke.
U knjizi je svakom satu, od ponoći do sledećeg novog dana, posvećeno po jedno poglavlje koje prati život zamišljenih glavnih junaka: stražara, prevoznika, pekara, robinje, majke, carskih glasnika, učenika, senatora, vestalki, pravnika, udavača, klesara, krčmarice, časovničara, poslužitelja u termama, domaćice, pralje, kuvara, trgovaca, bludnica, astrologa, gladijatora i društvenih parazita.
Mnogi ljudi koje srećemo u ovoj knjizi ne mare za slavu i bogatstvo Rima, kaže autor u uvodu knjige, „za njih se život ne svodi na slavu carstva, već na to kako će zaraditi novac kojim će platiti stanarinu, kako će izaći na kraj s napornim rođacima i svakodnevnim izazovima kod kuće i na poslu. Rim možda jeste najveći grad na svetu, ali oni koji ovde žive i dalje moraju da se probijaju kroz gužvu, slažu sa susedima i na tržnicama pronađu dobru hranu po razumnim cenama“. Zar vas ovo ne podseća na ljude 21. veka?
Ova knjiga je rekonstrukcija života u Rimu, kaže Metizak, jer zahvaljujući arheolozima, epigrafičarima, sociolozima i pripadnicima drugih disciplina do sada se mogla steći opšta slika o životu i radu običnih ljudi pre dva milenijuma. Knjiga se oslanja na svu tu građu i izvore, posebno na anegdote, šale, besede, prepisku ljudi koji su živeli u tom vremenu. Pošto većina tih ljudi nije imala pravo da piše memoare, autor knjige je na sebe preuzeo zadatak da govori u njihovo ime.
To radi veoma spretno, zabavno i pre svega zanimljivo tako da se knjiga čita kao vodič kroz jednu daleku epohu koja čitaocu, zahvaljujući piscu, postaje bliska.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
