Igor

Orvel je knjigu pisao od novembra 1943. pa do februara 1944. godine u svojoj rodnoj Velikoj Britaniji. Vojni savez sa Sovjetskim Savezom u borbi protiv nacističke Nemačke, u to vreme, bio je na samom vrhuncu. Britanci su Staljina tada obožavali, a to je bila okolnost koju je Orvel mrzeo. U Velikoj Britaniji najpre nije mogao da nađe izdavača, jer, ono što je napisano kao bezazlena dečija priča, u stvarnosti je mračna satira i žestoka optužba na račun Staljinove diktature u Sovjetskom Savezu. „Životinjska farma" je 1945. godine napokon objavljena. Majstor društvene kritike tada nije ni slutio da će „Životinjska farma" postati klasično delo političke literature. Najzanimljivija spoznaja ovog dela je da su životinje na farmi izigrane i pretvorene u robove, a da su pritom bile uverene da žive slobodu i jednakost. Bez obzira na društveno uređenje država, kako kroz istoriju, tako i danas – spoznaja da sloboda može biti gora od ropstva ostavljena je na razmišljanje svim budućim generacijama!

Filip

Životnjska "gazdinska" farma remek delo je u kome pri svakom čitanju otkrivam promakle detalje. Umetnost je napisati ovako “naivno” delo, gde onaj koji u savremenim režimima ne vidi ništa sporno, ovde verovatno i vidi običnu basnu. Za onoga ko nije te sreće, delo je poražavajući dokaz sadašnjosti, odraza prošlosti, a verovatno slike i prilike budućnosti. Ko je kreator poredka stvari na Životinjskoj farmi, je li važno?Naivno sam pomišljao da je to moćna manjina, a sada se ne mogu odupreti misli da je to potlačena, gluva i slepa većina. Obični, pasivni ljudi ili životnje, na čijim leđima se grade imperije, na krilima čijeg nedelovanja, neko kreira uslove na koje nemo pristaju. Ubrajam se u većinu, ali se i poistovećujem sa Bendžaminom koji sve vidi, kome nije pravo, a kome je život i u obliku kakav jeste, draži nego da života uopšte nema. Koji se nada da će se pojaviti neki glas, koji će upaliti makar iskru, nagoveštaj buđenja iz kolektinog bunila i preuzimanja odgovrnosti za novo sutra.

Sladjana N.

Da li je strah od prošlog i novog nepoznatog odličan recept za vladavinu podjednako loših, ako ne i gorih. Mala po obimu, ova knjiga otvara velika pitanja. Da li smena vlasti dobrobit svih ili lična korist. Da li inicijator ima dobru nameru, pa se kasnije jednostavno ne odupre porivu moći za povlašćenim životom. Knjiga stara 80 godina, jasno oslikava današnjice ljudi širom sveta, ne dajući odgovor kako izaći iz mehanizma manipulacija, laži, zastrašivanja, čiji se zupčanici okreću bez prestanka. Nagoveštava ono što i sami znamo, sudbinu izdajnik, svesnog situacije koji ćuti, velikih podanika, onih koji veruju drgima više nego sopstvenim čulima.Pa može li poštena "životinja" ikada biti stvarno slobodna.Ja se nadam da može, jer ipak sami biramo, poznajući obe strane medalje i svesni rizika, mi smo dužni da odaberemo, ako ne zbog sebe, zbog novih naraštaja koji zaslužuju jednake šanse za sve kako i navodi Major na samom početku ove istinite, zastrašujuće i nimalo bezopasne životne lektire.

Aleksandar Petkovic

Nepotrebno je ulaziti u diskusije o drustvenim doprinosu i knjizevnom stvaralastvu Dzordza Orvela, ovo je remek delo koje opisuje nasu surovu stvarnost, ono sto bih pohvalio jeste dizajn korica koji odgovara u potpunosti temi knjige, sve preporuke.

Evgenija Anđelković

Basna ili novela, na prvi pogled deluje kao naivna dečja priča. Ukratko, životinje su se pobunile protiv tiranije čoveka, pobedile i preuzele vlast na farmi. Koncept slobode, pravde, jednakosti i napretka je bio dobra zamisao, ali loše sprovedena. Vodstvo na farmi su preuzele svinje kao najpametnije među životinjama. Napoleon je postao Vođa, svi ga slušaju, slažu se s njim i onda kad se zapravo ne slažu. Vlast je slatka pa svinje manje rade, više se odmaraju i bolje se hrane. Ostale životinje moraju mnogo da rade, obroci su im sve tanji, smrzavaju se i imaju privid slobode u osećaju da rade za sebe, a u stvari im je gore nego ranije. Mali broj svinja eksploatiše sve ostale. Nema prave promene režima bez suštinskih promena društveno-političke strukture, tiranija čoveka je samo zamenjena tiranijom životinje prema životinji…Izuzetno delo, na malo strana je data satirična slika i kritika totalitarnog režima u Rusiji, ali i vanvremenska slika takvih režima bilo kad i bilo gde na svetu.