Evgenija Anđelković

Morao je da postane pesnik. To je odlučio kao trinaestogodišnji dečak, usamljen i neshvaćen. Nije voleo internat, radio je u knjižari, ali i kad je počeo da objavljuje pesme, osećao se sputano i kao u nekom ćorsokaku. Ali, znao je da mora slediti svoj unutrašnji glas. Najviše je voleo književnost i prirodu u koju je bežao kad bi ga obaveze gušile. Bio je rastrzan između potrebe za sigurnošću i želje za slobodom i nezavisnošću. Za njega je sreća bila da bude u skladu sa svetom i sa samim sobom. U svom je životu imao uspona i padova, kriza i uspeha, ljubavi i izdaja, ali razočaranja su nužna a porazi lekoviti jer oslobađaju iluzija i vode prihvatanju sveta onakovog kakav jeste. I njegovi književni likovi – Fridrih Klajn, Hari Haler, Jozef Kneht – imaju neke autorove osobine, i oni vode svoje bitke protiv sila koje im razaraju život. Herman Hese jednostavno nije mogao imati drugačiji život, samo se kroz pisanu reč mogao izraziti i tako je sve nas obogatio i oplemenio svojim delima.

D. Mučibabić

Nestrpljiva sam da pročitam ovu biografsku knjigu o svom omiljenom autoru! Iznenađena sam, takođe, što nijednom izdavaču ne pada na pamet da objavi sabrana dela ovog velikana i to sa predgovorom i onako kako ih je preveo naš veliki poznavalac nemačkog jezika i književnosti, prof. Z. Gluščević.