Šta zaista znači biti usamljen, biti manjina, biti izdvojen iz društva, a usred društva? Razmišljao sam, dugo sam razmišljao o tom našem razgovoru i zaključio da me je Velja onim „Nisi naš!“ zapravo izbacio... Odakle me je izbacio? Iz jednog dela života, ideje, možda iluzije u kojoj sam živeo. To je bio početak rastanka, razlaza, razmirica, raskola. Verovatno i moje odluke da odem. Odem iz ove zemlje gde sam „ničiji“. Kad sam već ničiji i večiti usamljenik, to mogu da budem bilo gde na svetu. „U romanu Usamljenost manjine Ivan Ivanji je u potpunosti posvećen analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje. U neizbežnom rasponu između vazda varljivih binarnih odrednica (naši/njihovi, tada/sada, tamo/ovde), kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivan Ivanji rukom velikog majstora ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina dvadesetog veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko ih se u tih sedamdesetak godina nataložilo. Niko izuzev njega danas i ovde nije u stanju da piše o čitavom tom vremenskom rasponu i svim njegovim izazovima s toliko lakoće, autoriteta, uverljivosti, pa i duhovitosti.“ – Vladimir Arsenijević