Miljenko

Nikad nisam čitao ljepša i tačnija objašnjenja o jugoslovenstvu, što ovu knjigu uvodi u filosofska štiva…

Slobodan

Vesna živi od reči, dramaturškinja je, nisam ni sumnjao da će njene misli pretočene na 321 stranu ostaviti utisak na svakog ko bude čitao to štivo, ali ostao sam očaran, uplakan… Čitajući Vesninu knjigu pomislio sam na reku varijanti koje je mogla da koristi u svom delu i koliko je moćno, prelepo ispalo, što se opredelila baš za ovu, njenu, dokazujući meni i svakom ko to želi da razume, život je praznik – ko ga kao takvog prihvati – uspeo je.

Miroslava

Knjigu sam pročitala u dahu. Malo je reći da ostavlja snažan utisak. I stilom, i pravom merom otklona od nostalgije i patetike. Odiše na svakoj strani jasnim i nepokolebljivim stavom u odnosu na vrednosti i ljudskost. Potvrđene životom! Ova priča je svima užasno potrebna u ovom trenutku!!!

Anđelka

Potrebni su neosporni talenat, snaga, ali i neverovatna hrabrost da čovek u literarnom i u doslovnom smislu, raščlani i ogoli sve svoje intimne strahove, patnje i traume, a zatim prekomponuje te iste elemente u nešto vredno divljenja, ponosa i poštovanja. Svako od nas ko je počinjao od nule u ovoj zemlji, prepoznao se u nekom delu ove priče i dobio referencu za jednu iskrenu introspekciju.

Aleksandra

Kada se identitet, razbijen u sitne, oštre komadiće, skuplja sa poda života i pokušava ponovo da se sklopi, potrebna je nadljudska snaga… Dub Antića, Selenića i Crnjanskog prepliće se sa Vesninim Suncem, koje u svojim zracima nosi i toplinu i tugu. Sa glavom u duru, a srcem u molu, iz rasutih delića jednog života i starog sveta razbijenog ratom nastaje mozaik novog identiteta—mozaik u kojem svaka rana pronalazi svoje mesto a svaka uspomena trag.