SanjaDJ

Meni se knjiga ne svidja. U mnogim delovima izgleda kao nasilno ubacivanje mudrosti autorke, koje inace nisu nikakve mudrosti vec uobicajne podrazumevajuce istine koje ona pokusava da predstavi kao neka neverovatna otkrica. Jedan od glavnih likova joj je life couch- jos jedan produkt savremenog sveta koji je tu da nam soli pamet svojim licnim pristupom i razmisljanjima i tretmanima disanja i jos kojekakvim kojestarijama koje su globalno postale popularne poslednjih godina.

Evgenija Anđelković

Ljubav se nalazi u nama samima. Ako je tu nema, tuđe emocije neće moći da popune prazninu. U svakom od nas se nalaze i raj i pakao, i nagrada i kazna su pitanje odluke šta će neko sebi da priušti. Najvažnije je zavoleti samoga sebe jer se bez te samoljubavi ne može voleti druga osoba, a onaj ko ne voli ne može biti srećan. Svako drugome daje koliko može ali to je nedovoljno ako je polazna tačka manjkava. Dobro je što u svakoj šteti postoji zrnce koristi, samo ga treba videti. Svaki čovek sam kreira svoju sudbinu, može da se promeni a to treba podržati. Promene u nama izazivaju promene u drugima. Treba znati oprostiti jer praštanjem olakšavamo i sebi i onome ko nas je povredio. Svako ima svoje razloge, svoje muke, svoja stradanja, a najbitnije je da uvek imamo poverenja u sebe i da stalno idemo napred i samo napred. Nije strašno pasti, pogrešiti, bitno je ustati, ispraviti grešku. A sama iskustva vode poboljšanju i svesnosti... Knjiga vredna čitanja i iščitavanja!

Evgenija Anđelković

Kad bi samo roditelji znali kako svojim ponašanjem utiču na sudbinu vlastite dece...Ali, realnost je da ono što sami nisu okusili – bliskost, iskrenost, toplinu – ne mogu ni preneti... Zbog nedostatka ljubavi u detinjstvu, ljudi postaju nesrećni i bolesni, kadri da povređuju druge...Život je dar i moramo se truditi da budemo svesni lepote postojanja. Sreća je pitanje odluke, sami odlučujemo o svom životu. Jer,radost je veća a tuga manja ako imaš s kim da je podeliš, zato treba hrabro verovati u moć Ljubavi. Čvrsto verujem da, iako je možda delić našeg puta unapred zacrtan nasleđem ili položajem zvezda u trenutku rođenja, veći deo tog puta zavisi od nas samih, naših želja i snage da ih ostvarujemo, a ne da pri prvoj prepreci pokleknemo i prihvatimo da je sve unapred predodređeno...Ovo je savremen, realan roman. Iz svake rečenice izviru emocije, duboke misli su jednostavno rečene i nagone nas na razmišljanje...Ako knjigu još niste pročitali, mnogo gubite, zato je toplo preporučujem.

Ivan*

Tesko je oprostiti. U krvi nam je da pamtimo i ne tako retko i vratimo za pretrpljeni bol, patnju. Koliko god vracali nekom za ono sto nam je uradio, ne mozemo vratiti ono sto smo zbog njega izgubili. Ova knjiga nas na poseban nacin uci da trebamo prastati, prvo sebi a kada to naucimo bice nam lako da oprostimo i drugima.

Ljiki

Prelepo... Hvala Ivana na još jednoj prelepoj životnoj priči...