Tamo je ovde

Maja Lalević Piščević

Tamo je ovde

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(10 recenzija)Ostavi komentar

O knjizi

Morala je da ode u Njujork, da bi se vratila sebi. Znala je to. Ali nije znala šta je tamo čeka. „Ovo je Njujork. Dopuštam mu da me zadivi. Čudno je biti ovde. Slušao sam o ovom gradu i gledao ga na filmu otkad pamtim. Sada sam prvi put siguran da postoji.“ Erlend Lu, Naivan. Super. „Godinama smo u Nedeljniku tragali za kolumnistkinjom. Ali, već u prvom tekstu Maje Piščević usledilo je iznenađenje. Odmah je uspela ono što mnogima ne uspe za ceo život – da gane čitaoce. Nismo dobili kolumnu, već pisca. Brzo sam shvatio da smo svedoci romana u nastajanju. Ženski Kapor u Njujorku! I to 2016. Može li bolje?“ Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika „Neko je rekao: Nežnost je bit življenja. Ova knjiga to potvrđuje. Beograd je zaslužio ovakvu knjigu. Ona je doprinos otkrivanju tajne zašto se Beograd toliko i tako voli i zašto se ne da ostaviti ni zbog jednog Njujorka.“ Jagoš Marković „Ovo nije vodič za snalaženje u Njujorku, ovo je vodič za put ka sebi. Nema povratne karte na liniji Beograd–Njujork–Beograd po povoljnijoj ceni od ove knjige. Kako bi to na 97. stranici rekle Hana i Joja: U Njujorku si stranac samo ako se ti tako osećaš. Isto važi i za Beograd.“ Olja Bećković „U mladosti, Njujork nam je uvek bio neki metafizički Beograd u kojem se događala naša paralelna stvarnost. Sve njujorške priče, parkovi, kvartovi ili umetnici bili su neizreciv deo naših ljubavi, pesama i priča. Nije bilo potrebno živeti tamo, Njujork je bio literarni obrazac u nama. Onda je prošla ta mladost i zamenila ju je stvarnost, u kojoj je Njujork postao grad u koji se Maja odselila. I u kojem je napisala jedan divan, ličan i tajanstven dnevnik preobražaja. Pišući o Njujorku, Maja piše, meni se čini, o Beogradu koji više ne postoji.“ Srđan Šaper „Likovi koji ispunjavaju ovu suptilnu i zanosnu njujoršku slikovnicu toliko su fantastični da autorku gotovo smatram dužnom da nam ne uskrati roman ili scenario o njihovim sudbinama.“ Želimir Žilnik

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Priče, Domaći autori, E-knjige

Format:13x20 cm

Broj strana:256

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:22. mart 2019.

ISBN:978-86-521-3245-4

Komentari (10)

Prosečna Ocena

5.00

Perica Tokić

5. 11. 2020.

Pročitajte ovu knjigu i uverićete se da je Maja dramu, buru i tumbanje koje nosi energija Njujorka alhemijski pretvorila u lounge atmosferu ušuškanosti. Njoj je i ono što ne voli u Njujorku postalo podnošljivo, a nešto čak i donekle prijemčivo(dobro, \"osim baš kad mi hitna pomoć i vatrogasci zavrište iza leđa u isto vreme\"), ona je svesna da \"svaki trenutak sreće već sledećeg može da prođe\" i da se rasprši, ali je i duboko zahvalna što još nije. Zna da je snaga Njujorka u velikoj otvorenosti ali i trpeljivosti za sve što se u njemu dešava i shvata da je Njujork \"dovoljno jak da upije svaku budućnost koja mu dolazi u susret\". Samo jedan od beskrajno mnogo lepih trenutaka koje Maja opisuje je kada čuje nežne tonove saksofona kako izvode \"setnu ariju Net King Kola\" i ne samo to, ona i neprijatne, iritantne stvari sa kojima se susretne uspe da svojim stavom obavije blagošću, treba pozitivno gledati na život i dobro iskoristiti vreme jer \"vreme se topi, curi nam između gutljaja kafe\".

Ivana

2. 5. 2020.

Čitala sam povremeno kolumne Maje Lalević Piščević u Nedeljniku - onako, kada mi Nedeljnik dođe u ruke, ne baš redovno. Ali, jako sam ih volela. Ne mogu da opišem svoju radost kada sam u knjižari videla sve te kolumne na jednom mestu, među koricama jedne knjige. Preporučila bih knjigu svima. Iskrena je, topla, nostalgična, mudra. Odlično prenosi duh dva grada, Njujorka i Beograda, različite vrednosti njihovih stanovnika, različite pojave koje ih odlikuju, ali i ono što im je zajedničko. Dok smo ovde, kritički posmatramo svoju zemlju, često kukamo kako je drugde bolje i kako smo ovde zarobljeni, podrezanih krila. Ova knjiga pokazuje nam da tek kada odemo tamo gde nam srce žudi, tek tada shvatimo šta smo ostavili, šta smo imali, a bilo je dobro. Da li je domovina tamo, ili ovde, ili možda na obe strane podjednako? Sada vidim koliko je tačno i bolno ono što mi je drugarica koja već dugo ne živi u Srbiji, jedared rekla: Da, mi smo otišli, i svi računaju s time da nismo više tu, da smo tamo - a mi, mi smo srcem, emocijama uvek tu, nikada nismo ni odlazili. Divna, divna knjiga...

Nenad

17. 1. 2020.

Ovu knjigu treba čitati dozirano - tri do četiri priče dnevno, ne više. Jedino tako će se produžiti užitak u ovoj potrazi za samim sobom. Nikada nisam bio u Njujorku, a ni u Beograd ne dolazim tako često, ali mi to nije pokvarilo doživljaj. Naprotiv. Čitanje mi je samo razbudilo maštu, otvorilo sva čula i podstaklo me u želji za putovanjem, otkrivanjem i saznavanjem. Velika preporuka.

Ralence

30. 4. 2019.

Majine priče sam (pro)čitala dva puta. Prvi put redovno sam pratila kolumne u Nedeljniku, drugi put kada sam uzela knjigu i kao da je sve počelo ponovo i svaki put plovila zajedno kroz njena razmišljanja, gledala kroz njene oči, osećala sve mirise grada koji je više od grada. Knjiga nije pročitana. Čitam je i dalje....nekim pričama se vraćam kada mi je potreban spokoj, kada tražim snagu za ulazak u novi dan, kada želim da vidim slike iz nekog drugog vremena. Knjiga i priče su kao film. Napisane tako da su mi slike onoga što je Maja videla, osetila, doživela žive i tu pred čitaocem. Film koji se odvija. Hvala za ljubav koju knjiga nosi u sebi i koju je Maja podelila sa svima koji su bili otvoreni da tu ljubav osete. I hvala Laguni za ovaj divan poklon. Inače sam knjigu dobila kao poklon od jedne sjajne mlade žene koja u sebi nosi sličnu energiju i dubinu osećanja kao Maja. Očigledno ništa nije slučajno.

Jelena

27. 4. 2019.

Kada sam počela da čitam imala sam velika očekivanja. Spremila sam pakovanje maramica i umotala se u ćebe, smestivsi se pored svoja dva psa. Znala sam da će me dirnuti. Ono što nisam očekivala je da će me Maja toliko uvući u svoj svet da sledeći put kada sam podigla pogled psi su otišli, ja sam se ukočila a jutro je svanulo. Svojim pitkim i laganim stilom protkanim snaznim emocijama ogolila je svoju dušu prepunu ljubavi. Učinila je da se smejem i plačem u isto vreme. Tesko je reći više a da ne otkrijem detalje klnjige, a detalje ne zelim da otkrijem jer ovu knjigu zaista treba doziveti od korice do korice kao jedinstveno putovanje u centar sebe. Preporučujem je iskreno kao obaveznog člana svake bibilioteke. u mojoj zauzima ono posebno mesto gde mi je uvek na dohvat ruke da mogu da se vratim omiljenim delovima, koje već znam napamet, kada mi je potrebno da se oraspolozim i ponovo dozivim onaj topli osećaj da nisam sama u svojim razmišljanjima, i kao da razgovaram sa dobrim prijateljem.

Prikazi (7)

20. 10. 2019.

Sajam je počeo – Odlična poseta i mnogo zanimljivosti na Laguninom štandu

27. 8. 2019.

Kako birate knjige za čitanje? – Maja Lalević Piščević [video]

12. 6. 2019.

Maja Lalević Piščević o svojoj knjizi „Tamo je ovde“ [video]

13. 5. 2019.

Ostajte tamo ili se vratite ovde – povodom knjige „Tamo je ovde“ Maje Lalević-Piščević

18. 4. 2019.

Maja Lalević Piščević: „Cela literatura može da se svede na dve priče: čovek dolazi iz grada i stranac stiže u grad“

18. 4. 2019.

Održana promocija knjige „Tamo je ovde“ Maje Lalević Piščević [video]

19. 3. 2019.

Knjiga priča „Tamo je ovde“ Maje Lalević Piščević u knjižarama od 22. marta

Cena:

799,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Maja Lalević Piščević

Rođena je u Beogradu godinu dana pre nego što je podignut Berlinski zid. Prve godine provela je na Senjaku, uz deka Branka, koji joj je bio učitelj i najbolji drug. Vodio je u duge šetnje po Topčideru i Sajmištu pored Save i naučio je da sluša reči i tišinu. Naučio je i da piše slova dok je još bila mala da ide u školu. Kad je imala četiri godine preselili su se na Vračar, u ulicu Svetozara Markovića. Dobila je sestru Letu i krenula u školu. Nekoliko godina živeli su malo ispod poslastičarnice „Lubardić“, a posle su se preselili malo iznad. Želela je da studira medicinu, ali je tata, lekar, rekao da to nije zanimanje za žene koje žele da budu majke. U tom trenutku nije ni pomišljala na decu, ali je za svaki slučaj upisala pravo, a usput se malo igrala s glumom (Nacionalna klasa, Osam kila sreće). Kad je završila treću godinu, izašla je na prijemni za Akademiju. Bila je skoro sigurna da je neće primiti, pa nije ništa rekla tati, ali ipak su je primili i to je bio njihov prvi i poslednji veliki sukob kad je on otkrio istinu. Obećala mu je da će završiti pravo i obećanje je ispunila čim je diplomirala na Akademiji. Pokušala je jedno vreme da sedi na dve stolice, ali je advokatura pretegla i odvukla je na sud koji je isto bio neka vrsta pozorišta. 1990., kad je počeo raspad Jugoslavije, udala se za Baneta, lekara, svoju ljubav od gimnazijskih dana. Iste godine rodila se Liza (tata je bio u pravu, jako su je želeli). 1996. godine stigla je i Hana i porodica je postala kompletna. Kada je 2000. srušen Milošević, napustila je korumpirano pravosuđe i otišla u USAID jer je želela da pomogne Zoranu Đinđiću da reformiše sudstvo. To su joj bile najlepše profesionalne godine. Otkad zna za sebe volela je da piše, da čita i da igra. I danas piše i čita svakog dana, ali igra ređe i zbog toga joj je žao. 2016. godine iznenada je dobila posao u Njujorku. Dugo se lomila i na kraju otisla uz blagoslov svoje porodice. Svake nedelje je pisala kolumnu za Nedeljnik. Vratila se 2017. To je bila strašna i divna godina u kojoj je Hana preživela tešku saobraćajnu nesreću, a Liza dobila bebu Davida. Danas svi žive zajedno na Savskom vencu sa dva psa i mačorom Miu.

Saznajte više

Slični naslovi