Žaklina Cenić

Evo jednog sjajnog horora.Radnja romana se dešava daleke 1937-e godine na Arktiku u jednom nenaseljenom zalivu pod imenom Gruhuken.Knjiga je zaista upečatljivo impresivna,sjajna sa prelepim opisima prirode Arktika i okruženja gde je dugotrajni sneg i led.Glavni lik je dvadesetosmogodišnji Englez Džek siromašan i usamljen.On je jako usamljen i očajnički želi promene u svom životu te se odlučuje,oberučke prihvata ponuđeno mesto radio operatera u ekspediciji na Arktiku i pustolovina počinje.S obzirom da je arktičko leto kratko na pomolu su duže noći i kraći dani.Noć se lagano prikrada i uzima svoj željeni očekivani danak.Džek oseća prisustvo neke nedefinisane tamne materije,zla koje samo hoda i seje strah.Njegovi drugovi iz raznoraznih razloga odlaze jedan za drugim i na kraju Džek ostaje sam.U njegovom životu nastaje velika dilema otići ili ostati a to podrazumeva biti dovoljno hrabar i izboriti se sa vrebajućim zlom.Hrabri Džek ostaje i uspeva da preživi najstrašnije momente...

Dejan Orlić

Dnevničke zabeleške usamljenog istraživača na Špicbergu dovode vas do "Onog što hodi kroz mrak". Tamna materija je vrlo dobra materija za ljubitelje strave. Nije sam vrhunac tog žanra ali se više nećete osećati tako komotno kad padne mrak. Naročito ako ste pored mora.

Dragana J.

Prva polovina knjige je pustolovina, avantura, sa tek ponekim nagoveštajem da bi priča mogla da se pretvori u nešto strašnije. U drugoj polovini knjige dešava se upravo to - priča se pretvara u horor. Potpuni mrak iz kojeg vreba zao duh. A Džek je jedino prisutno ljudsko biće tamo... Veoma upečatljivi opisi, kao da si prisutan tamo, na mestu događaja. Sinoć sam završila sa čitanjem knjige, skoro da nisam ni spavala i ne mogu da prestanem da razmišljam...toliko ostavlja snažan utisak... Salno imaš utisak da i oko tebe nešto vreba... Plašim se i noći koja dolazi...

Miroslav Grujicic

Knjigu sam procitao u jednom dahu, zaista imam samo reci hvale na njen racun !Sjajni opisi trenutnih situacija u kojima se glavni junak nalazio, pa samim tim na trenutak i sami pomislite da ste glavni junak vi i da se sve ovo zapravo desava vama ! :)

Branka Trifković*

U prvoj polovini knjige zapitacete se da li ste sigurni da citate horor, pre je avantura koju pratimo iz Dzekovog dnevnika. U drugom delu pocinje, pak, da se oseca prisustvo zlog duha, tamne materije, nistavila ili kako god hocete to da nazovete. Drugacije je citati roman o zivom coveku koji ubija, nego roman o mrtvoj osobi koja cini sve i svasta da odbrani svoj posed. Divim se Dzeku koji je toliko vremena uspeo da prezivi sam na Gruhukenu i da ostane normalan. Izvanredni opisi prijateljstva izmedju coveka i psa. Moram priznati da mi je laknulo kada sam na kraju knjige pocitala autorkinu zabelesku da Gruhuken ne postoji. Drago mi je sto je roman kratak jer ne prija citati toliko o pritajenom zlu koje vreba na stranicama knjige i preti da vas uvuce u tamnu materiju o kojoj pisac govori. Ovo je prava knjiga za sve ljubitelje horora!