lenka

Žao mi je nedužnih, ali se pitam ima li takvih u preljubi? Svi budu prevareni. Neko u svojim očekivanjima, neko u postupcima, a neko u odlasku. Prevara, to je zavođenje i ostavljanje. Ponekad ti biraš, a nekad biraju tebe. Za ulogu zavodnika ili ostavljenog? Priznajem da je prvo opasno uzbudljivo, a drugo očajno tužno. Sve zajedno veoma, veoma teško. Treba li da pristaneš?

Dragana Danilović

Kada postoji čvrsta i sveta ljubav između dvoje ljudi, tu preljuba nema šta da traži. Čvrsta i sveta ljubav nije osećanje, već načelo. Preljuba je bolna, bilo za onog ko vara ili ko je prevaren. Ne znači sreću. Znači jedno trenutno stanje svesti kojim se pokušava popuniti praznina. I jedno kratko vreme ostavlja utisak da je popunila prazninu a nije, to je privid. Sve je prolazno, pa i to novo što se preljubom dobija. A svako dobija ono što sam izabere.

Silvana Mancic

Iz ruke najbolje spisateljice mogu se stampati samo najbolje knjige,a o preljubi sta reci,teska rec za tako divnu zabranjenu i neuzvracenu ljubav.Neko uvek bude ostavljen.

Mirjana Kiževski

Gotovo bolno iskren u nekim svojim delovima, novi “Roman o preljubi” Isidore Bjelice poziva čitaoca na preispitivanje, na suočavanje sa manje ili više svesnim misaonim i emotivnim damarima prevarenog bića. U ključu svog prepoznatljivog spisateljskog stila, autorka otvoreno komunicira sa čitaocima, vešto ih vodeći kroz melodramatične storije preljuba. Premda poznata od pamtiveka, problematika preljube svakako je i ranije razmatrana u umetničkim delima, uključujući i tvorevine stvaraoca umetnosti na našim prostorima. Međutim, možemo reći da je (tek) u “Romanu o preljubi” to literarno “seciranje” ljubavne izdaje, te razvijanje dileme šta i kako dalje nakon nje, učinjeno na savremen, bridak i upečatljiv način.

mareziluka

Mislio sam da cu dozivotno biti hrabar... da me niko nikada nece saterati u cosak, izmaci tlo pod nogama. u samo jednom malom trenutku, onom sitnom mikro delicu vecnosti uspela si. ne znam da li sam bio zaslepljen ili glup kada sam ti bezgranicno verovao do tada. Zeleo sam svim svojim bicem da taj osecaj poverenja nikada ne prestane. Nije mene povredilo to sto di na momenat pozelela necije nepoznate dodire, koje sam ti toliko puta pre toga pruzio. Nije me ni povredilo to sto si mozda strastvenije osetila necije telo, znoj, uzdah. Ostao sam nem i porazen saznanjem da vise nikom ne pripadam i da vise niko nije samo moj. potpuni samac u ovom nerazumnom svetu, otrnut od topline koja me je smirivala. Toliko sam da nisam znao kako cu sutra? Kome da se obradujem, koga da pozelim, kome da dam deo svojih iskrenih misli , deo svojih nadanja i strahova? Sve sam ti mogao oprostiti, samo to nikako ne... da me u delicu sekunde ostavis poput usamljene breze cije lisce u prolece nezeleni vec opada tiho cekajuci svoj kraj. Odlucio sam, nikad te vise necu pozeleti ni sanjati jer si zauvek ukrala moju hrabrost i od mene napravila slabica koji u drugima trazi ono sto smo samo mi imali.