Jasmina Milovanović

Život je Božji dar nama ljudima, ali mi ga, uglavnom, ne doživljavamo tako i ne cenimo ga dovoljno. Uvučeni u planiranje brakova, dece, poslova, ishrane, bivamo odvučeni od onog najbitnijeg, a to je radovanje životu. Radovanje samom bivstvovanju, postojanju... Čovek se pretvara u jednu mašinu koja radi po programu koji je neko drugi napisao, a odbija da sluša i prati svoju dušu i srce koji vape za slobodom. Kao da smo prokleti da tek kada se nađemo u nekim graničnim situacijama, počnemo da slavimo život i shvatamo šta je on u stvari. Istina je da ima ljudi koji su i za života mrtvi i koji mrtvi i umiru. Tesa, međutim, nije jedna od njih...

Orhideja

Mladost. Poletna, nezadrživa, iskrena, divlja, bezbrižna. Na svome ramenu donosi tiho skrivene tajne, ukradene poljupce, duge zaljubljene poglede i miris ljubavi i tek procvetalog života koji udišemo punim plućima. Kada zagospodarimo njenim svemogućim, nežnim godinama i moćima osećamo njenu čar, lepotu, značaj i dubinu. Svi poštujemo i cenimo heroje iz različitih razloga, zbog njihove hrabrosti, dobrote, smelosti i odlučnosti i vođeni njima želimo da verujemo u nešto. Ali kada život, oštrim, snažnim udarcima ostavlja svoje tragove, naša vera tiho počinje da nestaje i strah brzo zauzima njeno mesto. Strah koji me je obuzeo od prve rečenice divnog rukopisa autorke, preplavljenim tugom i bolom ali i iskricama lepote, pa sve do neminovnog setnog kraja junakinje, koji sam slutila. Tesa, originalna, inspirativna, i sjajna ličnost romana, suočena je sa bolešću protiv koje nije u stanju da odnese pobedu ma koliko osećala želju i mladalačku strast za životom. Ona je daleko od savršenstva, ponekad je sebična, nepristojna, iritantna, ali ton njenog glasa je prožet izuzetnom hrabrošću i smislom za humor koji nekada nudi zaborav za vreme koje kap po kap nezaustavljivo odlazi. Autorka je ponudila iskren i dragocen prikaz mlade devojke upoznavajući me sa Tesinom nadom, borbenošću i čežnjom za životom, ona ne pokazuje tračak slabosti, niti krhkost, raste i sazreva sa svakom novom stranicom knjige. Tesa ima plan, listu, ideje i želje skicirane svuda oko njene sobe, na zidu, na ostacima papira. Zar nismo svi želeli da isprobamo neku od opasnih stvari ili radnji koje nisu dozvoljene kada smo bili mladi? Ali spisak neće biti dovoljno dug, ona priželjkuje više, kako dani teku, naročito kada sazna da su neke od stvari za kojim je čeznula bezvredne u odnosu na druge. Okružena je porodicom, nesavršenom ali jedinstvenom, prijateljima, ostali karakteri poseduju neverovatnu dubinu, individualne glasove i sopstvene priče. Mlada junakinja je interesantan, kompleksan i neposredan lik čije se pripovedanje graniči sa poetičnim, ona neće pasti u očaj, ostaviće svoj trag na svetu, ne putem slave ili bogatstva, već kroz uspomenu onih koji je vole, o njoj će svedočiti njeni postupci i dela. Ponekad bih se zapitala kako roman o smrti može tako da osvetli i promeni život? Zahvaljujući bujnom, upečatljivom i dragocenom štivu, prkosno nisam želela da se oprostim sa Tesom, delovala je tako stvarno i blisko. Sada osećam bezgraničnu vrednost zdravlja koje vrlo lako može nestati, poput prašine na vetru. Nažalost, mnogi ne cene dovoljno vrednost i posebnost života. Ne seti se svako da zastane i omiriše mirisne cvetove, oseti svežinu lelujavog povetarca na koži, uživa u sigurnom zagrljaju i ljubavi porodice. Nemamo izbor da biramo vreme u kojem ćemo da zivimo, ali imamo mogućnost da promenimo sve sto bi učinilo detinjstvo bezbrižnijim, mladost rasterećenijom, a starost dostojanstvenom. Nakon čitanja ovog romana sa trajnom porukom, vaši prioriteti će se promeniti. Moji jesu i zahvalna sam zbog toga.