Miloš Korolija

Znam za bolje... Ne želim ovu knjigu da poredim za njegovim "Leto noći" koji je biblija za horor žanr, ali "Pesma boginje Kali" je stvarno boranija, jedva izdržah da je pročitam do kraja.

Aleksandar Ristić

Odavno nisam pročitao knjigu ovako brzo. Ne, ovo ipak nije horor roman. Ovo je mnogo više od toga. Ovde je horor između redova i u mračnim uličicama pored kojih čitalac, zajedno sa Robertom, prolazi. Ovo je maestralno delo prepuno suspensa i narastajuće tenzije koja naprosto vuče čitaoca da čita dalje i dalje i dalje. Ovo je pravo osveženje u vreme letnjih vrućina jer naprosto gomila hladnoću i zebnju u čitaocu, ledi kosti i krv u žilama svojom tihom jezom. Nepodnošljiva vlaga i sparina Kalkute u doba monsuna me opsedaju noćima nakon čitanja. Knjiga zaista zavređuje pažnju svih onih senzitivnijih čitalaca koji traže više od krvi u hororu i više od pukog trošenja vremena u čitanju. Preporučujem.

Ognjen Janjić

Ne toliko strasna, više podseća na krimić... Mislim da ova knjiga nije baš onaj tip horora koji bi se dopao nekome ko traži delo kao sto je "Leto noći". Kada bih se uplašio neke scene u ovoj knjizi mogao bi da počnem i da se bojim da mi nebo ne padne na glavu. Jedva 3 zvezdice.

Dunja Rašić *

Jedinstveni, mračni opisi Kalkute i zastrašujućeg kulta boginje Kali su ono što čini ovu knjigu drugačijom od tipčnog američkog akcionog romana. Pesma boginje Kali vodi čitaoca kroz kišom i smradom natopljene ulice Kalkute čije podzemlje krije hram strašne Kali, žderačice duša, krvožderne indijske boginje rata i nasilne smrti. Den Simons opisuje Kalkutu kao grad bola i tuge, tamnu pukotinu u tkanju stvarnosti kroz koju kuljaju užasi nekog drugog sveta- sveta mnogorukih božanstava drevne Indije koja seju ludilo i smrt uništavajući sve pred sobom... Suočen sa njima, naivni idealista Robert Luzak završava kao slomljena figura, senka svoje senke osuđena na večitu borbu protiv zavodljive pesme smrti i bezumlja koja nagriza njegov um boreći se da ga zauvek zatruje i uništi svojom tamom... Pesme boginje Kali.

Aleksandar Gvozdenović

Ova knjiga je jedna od onih koje čoveka nateraju da se dobro zamisli pred kupovinu sledeće. Da li ste osetili sta je pravi strah? Da li mislite da ne može ništa da vas šokira? Sva ta pompezna najavljivanja padaju u vodu kad pročitate ovu knjigu. Kod šoka su zasigurno bili u pravu. Ko god da je očekivao bilo šta zanimljivo od ove knjige, mnogo je pogrešio, samim tim se i šokirao da put do oporavka neće biti nimalo lak. A strah? Ne znam da li ću na ovom primeru uspeti tačno da preciziram koja vas doza straha očekuje na ovim stranicama, ali ja mislim da je strah koji ćete preživeti ravan onom kad silazite niz stepenice, pa se plašite da ne padnete, a imate ogradu sa obe strane. Da ne pominjem prelaženje ulice na crveno. To je već strah za poštovanje. Izuzev dvadesetak stranica Mamandadzijeve priče i petnaestak stranica vezanih za Viktorijin nestanak, sve ostalo nije vredno pomena. Ponovna i ponovna, pa možda i neprekidna opisivanja jada, bede, prljavštinje i mizerije Kalkute vas na svakoj sledećoj strani teraju da se "okanete" ove knjige. I da. Kiša, prokleta kiša. Teško ćete naci neku "suvu" stranu. I na kraju zaplet koji pisac nije uspeo ni približno da odplete. Kao da je kraj pisao neko ko sa ovom knjigom nije imao previše dodira. Ova knjiga će od mene dobiti dve zvezdice samo iz poštovanja prema piščevom trudu koji je, nažalost, uložio u ovo delo. Možda će najzanimljivije biti to, što na kraju vam ipak predlažem da pročitate ovu knjigu, samo iz tog razloga kako bi vam svaka sledeca knjiga bila prava radost i okrepljenje. Pravo uživanje.