Ana Vranic Gajic

Очи нас заслепљују. Оне су препрека. Ко се сувише ослања на њих, запоставља друга чула. Нису то само уши, додир и нос. То је компас нашег срца. Овако говори Јан Филип Зендкер у Ослушкивању срца. Написао Немац који је путовао по свету. Упознавао друге цивилизације. Тема ове књиге је тражење оца који је у смирај живота напустио Америку у коју је дошао на школовање, туђом вољом. Онда остао да обезбеди породицу и вратио се у матицу. У завичај. У родну Бурму. Вукло га срце. Рурални завичај са другим аршинима. Нематиријално насупрот материјалном. Све дође на своје. Исконска потреба да будеш оно што у бити јеси. Уклопио се главни јунак у цивилизацију. Мудрост његова га вукла кроз живот. Обезбедио породицу и оставио. А онда, у смирај живота, родна груда запретена у њему проговорила. Тачније, љубав. Толико јака да је трајала пола века. И вукла као сила најјача. И отвори се живот непојмљив и његовом рођеном детету. Толико непојмљив за неверовање. И главна поента и поука за све нас: никад не спознамо ко смо. Или: наши најближи нас не спознају. Или: живот живимо неки други. Или он живи нас. Све до краја стазе, када нас компас нашег срца обузме. Књига ме зачарала. И ова, уосталом, као и свака. На путу спознаје самог себе. Никад истраженог. Никад задовољног. Увек изазиваног. Запљусну ме крај романа као таласи кад бура нагрне. Колико прича има о љубави, вечној, увек новој и никада испричаној? Нова сазнања о животу, смрти, култу љубави, рекла бих. Снага љубави која води човека кроз живот је јача од смрти. Како ли су несрећни они који то нису доживели. И да ли има подстицаја већег од снаге љубави. Прича ме потпуно разоружала. Оставила без даха. Дала снагу и наду. Веру да се коцкице ипак сложе. Тин Вин и Ми Ми су то показали. Снагом љубави и вере су осетили исконску срећу и остали вечно заједно. А њихова љубав је постала празник у Калаву. Можда сујеверје влада у Бурми. Ипак, овакву причу би ми тешко Европа, Аустралија или, не дај Боже, Америка, испричала. Остајем засењена. И научена да ценим праве аршине. Хвала аутору. Ослушнула сам срце. И звуке. И слушаћу још више. Са новим чулима.

Katarina Radonjić

Nije lako napisati komentar za ovu knjigu.Dok sam je čitala osećala sam veliku toplinu u mom srcu i duši,a na mom licu su suze bile za očekivati kada se moje čitanje primaklo kraju.Možda ne treba više ništa da kažem,uzmite je ,pročitajte,možda će još nekom poteći suze,možda i ne,ali jedno je sigurno,živećete ovu priču zajedno sa ljudima koji čine ovu neverovatno divnu knjigu.

Snežana Jovanović*

Predivna prica sa elementima bajke.Govori o petom elementu koga retki od nas spoznaju na ovakav, istinski nacin.Knjiga koja nas vraca pravim vrednostima.Cemu noge, cemu ruke kada je sve pitanje srca!Toplo je preporucujem svima!

Ana Milovanović*

Knjiga za sve nas koji smatramo da svetlo na kraju tunela postoji!

Žana Čubrilo

Knjigu sam pročitala odavno...i sad sam je kupila da je pročitam ponovo. Izuzetno snažna priča o iskrenoj ljubavi...onoj neiskvarenoj...onoj i gluvoj i slepoj...onoj o kojoj se mašta...onoj koja nikada ne može da se kupi, onoj koja može da čeka ceo život i da se ne zaboravi. Ovo je priča o jednoj duši u dva tela. Ovo je knjiga koju treba imati, jer se može čitati više puta.