Nesporazum u Moskvi

Simon de Bovoar

Nesporazum u Moskvi

4.5Prosecna ocena je 4.5 od 5

(8 recenzija)Ostavi komentar

O knjizi

Intrigantni rukopis objavljen nakon autorkine smrti prvi put na srpskom jeziku. Dva glasa. Dva sveta. Jedan život. Nastavila je školovanje, zaklela se da će se usprotiviti svojoj sudbini: napisaće doktorsku tezu koja će podići prašinu, dobiće katedru na Sorboni, dokazaće da ženski mozak vredi isto koliko i muški. Ništa se od svega toga nije desilo. Držala je predavanja i bila aktivna u feminističkim pokretima. Ali kao i druge žene – one koje nije volela – dozvolila je da je iscede muž, sin, kuća... Novela koju Simon de Bovoar nije želela da objavi zbog očiglednih aluzija na njen privatni život sa Sartrom. Nesporazum u Moskvi govori o bračnoj krizi i krizi identiteta kroz koju Nikol i Andre, bračni par profesora u penziji, prolaze za vreme putovanja u Moskvu. Provlačeći problem komunikacije kroz celo delo, De Bovoar analizira gorke posledice starenja: propadanje tela, odustajanje od planova i seksualnog života, gubitak nade... Posledica zaoštravanja „nesporazuma“ jeste sve dublje zaranjanje u prošlost koje na kraju dovodi do zapitanosti o samom smislu ljudskog života. U brzom ritmu smenjuju se stanovišta glavnih junaka te tako paralelno stičemo uvid u muško i žensko gledište, njihove razlike i sličnosti. Simon de Bovoar je već koristila ovakav dvostruki fokus u svojim ranijim romanima, ali nikad sa tolikim intenzitetom i takvom komplementarnošću kao u Nesporazumu u Moskvi. A ona se odrekla svih svojih ambicija iz mladosti: zbog njega. Oduvek je odbijao to da vidi. Zbog njega je bila ta žena koja više ne zna kako da upotrebi vreme što joj je ostalo da proživi. Neki drugi muškarac podsticao bi je da radi, davao bi joj lični primer. A on ju je odvratio od toga. Ostala je praznih ruku, na svetu je imala samo njega, koga odjednom nije imala. Surova protivrečnost besa koji je proistekao iz ljubavi i koji ubija ljubav.

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Drama

Format:13x20 cm

Broj strana:104

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:8. avgust 2015.

ISBN:978-86-521-1917-2

Prevodilac:Gordana Breberina

Komentari (8)

Prosečna Ocena

4.50

Uroš M.

16. 12. 2021.

Sve počinje od nesporazuma u komunikaciji između Nikol i Andrea na putu u Moskvu šezdesetih godina. Prolaze kroz krizu identiteta i braka. Tim krizama smo svedoci naizmenično iz obe perspektive. Oboje su se stalno preispitivali i pitali se šta su to pogrešno uradili ili izgovorili. Šta je kamen spoticanja u njihovom odnosu? Šta ometa bistru reku da neometano nastavi da teče? <br /> Simon je sjajna. Fantastična. Genijalna. Njena svestranost se tako dobro ogleda u ovom delu – od kritike sistema u SSSR-u, preko stavova žena tog vremena do isijavanja egzistencijalizma i savršenog pisanja. Što su više likovi zalazili u prošlost pokušavajući da utvrde kada je nešto pošlo naopako u njihovom odnosu, sve je više Simon priču obavijala velom egzistencijalizma. Savšrenim pisanjem je i mene umotala u taj veo. U tome se, između ostalog, po mom mišljenju, ogleda genijalnost ove knjige – toliko je dobro i uverljivo napisana da se saživite s likovima i upletete u isti taj veo zapitanosti nad smislom života.

Aleksandra

29. 8. 2018.

Čini mi se, jedna od knjiga koju sam predugo čitala. Zapletoh se tako u tu priču o nedostajanju onog koji je pored tebe, o ljubomori, o starosti i prolaznosti stvari.

Душан Милијић

7. 11. 2015.

"СТАРОСТ ЈЕ ГРОЗНА". Ма и није баш. Ех, камо среће да сви ми дочекамо да будемо старци као што су ово двоје, да будемо оптерећени општечовечанским и политичким проблемима а не оним свакодневним: да ли деца имају шта да нам једу и колико да им одвојимо од пензије... Шалу на страну, добра је прича, мада не беспрекорна, можда је зато чувена књижевница није објавила за живота. А можда и због очигледне алузије на сопствени живот, има и тога. Новела у неким моментима делује пензионерски, мада треба имати у виду колико главни ликови имају година. Никол и Андре кажу да је старост грозна зато што имају времена на претек да се посвете решавању тог питања. Многи од тешког живота и рада заиста немају времена за таква наклапања. Кад човек у старости има времена да каже како му је живот грозан и да се још посвети размишљању о томе, нека одмах зна да му живот, уствари, није грозан, чим има времена да о томе тако предано размишља. Можда нагађам, још сам млад, а кад остарим, само ће ми се каз'ти.

Evgenija Anđelković

3. 9. 2015.

Prateći ovaj ostareli bračni par, pitam se da li godine stvarno donose iskustvo i mudrost ili nas teraju da podetinjimo? Sigurno donose strah od dosade, višak slobodnog vremena, nezadovoljstvo fizičkim izgledom, osećaj da se svemu bliži kraj a da nisu nešto naročito postigli, zajedno su a sami, muče ih obostrane sumnje da li su dovoljni jedno drugom, osećaj da ne žive nego da samo starački životare. Bore se da sačuvaju mladost, da ostanu vitalni i prisebni, umesto toga sustiže ih kolotečina i izlapelost. Zaglavljeni su u međuprostoru između onog juče i onog sutra, a kao balast vuku gomilu zaboravljenog, proživljenog i doživljenog, sećanja koja se polako pretvaraju u prah. Teško se mire sa starošću, budućnost im se može srušiti svakog trenutka. Dolazi do pogrešnih tumačenja reči, misli ili ponašanja onog drugog, do ozlojeđenosti i osećaja promašenosti. Rešenje je u razgovoru, pojačanoj komunikaciji, tako se izbegavaju nesporazumi. Svako treba da živi onako kako želi...Dragulj od romana!

Suzana

1. 9. 2015.

Putovanje sa Zapada na Istok, velika očekivanja i razočaravajuća stvarnost, srušeni ideali i susretanje sa činjenicom da se još dugo ništa neće promeniti, senka rata u sred hladnoratovske atmosfere, sve je to samo potka za sagledavanje sebe i drugog. Par koji se suočava sa sopstvenim starenjem i onim što još nije postigao niti će ikad postići, ne prepoznaje u "svojim redovima" više ono što čini suštinu neke ljubavne veze. Ona, ljubomorna na njegovu ćerku, on ljubomoran i na sopstvenog sina... Priča o nesigurnosti i samoći koja neumitno preti svakoj starosti... Grčevito hvatanje za onog drugog, teškoća u komunikaciji izazvana prećutkivanjem duboko u duši glavnih junaka dovodi čak i do prebacivanja krivice za sve neuspehe na onog drugog...

Prikazi (7)

1. 8. 2018.

Ljubavno pismo Simon de Bovoar

28. 6. 2018.

„Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar ‒ Možemo li sačuvati identitet u braku?

10. 12. 2015.

Treba li sa starošću biti sentimentalan?

9. 12. 2015.

Održana tribina Laguninog književnog kluba o knjizi „Nesporazum u Moskvi“

30. 11. 2015.

„Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar – tema Laguninog književnog kluba 4. decembra

17. 11. 2015.

„Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar – tema Laguninog književnog kluba 4. decembra

5. 8. 2015.

Prvi put na srpskom „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar

Cena:

499,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Simon de Bovoar

Simon de Bovoar je bila francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja. Rođena je u Parizu 1908. godine u buržoaskoj katoličkoj porodici. Bankrot njenog dede po majci, bankara, osramotio je celu porodicu i ostavio je u siromaštvu. Otac joj je, međutim, preneo svoju ljubav prema književnosti i studijama. Bio je ubeđen da jedino uspeh u školi može izvući njegove ćerke iz siromaštva. Sa četrnaest godina Simon de Bovoar postaje ateista i odlučuje da posveti svoj život studijama i pisanju. Pošto je maturirala, upisala je studije matematike, jezika i književnosti i filozofije na Univerzitetu u Parizu. Godine 1929, kada je imala 21 godinu, Bovoar je postala najmlađi diplomirani filozof i deveta žena koja je dobila ovo zvanje. Na Univerzitetu je upoznala Sartra, svog životnog saputnika. Nikada se nisu venčali i živeli su odvojeno kako bi izbegli laži i kako bi mogli zasebno da uživaju u ljubavnim avanturama a da one ne postanu predmet prebacivanja. Od 1931. do 1941. godine predavala je filozofiju u Marseju, Ruanu i Parizu. Putovala je sa Sartrom, najpre po Evropi a zatim i po celom svetu. Nezadovoljna nastavničkom profesijom, ona je napušta 1943. i okreće se ka književnoj karijeri. Sa Sartrom, Rejmonom Aronom, Mišelom Leirisom, Morisom Merlo-Pontijem, Borisom Vijanom i ostalim intelektualcima, 1945. godine, ona osniva časopis Moderna vremena čiji je cilj da promoviše egzistencijalizam kroz savremenu književnost. Zahvaljujući svojim romanima i esejima u kojima govori o komunizmu, ateizmu i egzistencijalizmu, stekla je finansijsku nezavisnost koja joj je omogućila da se potpuno posveti pisanju. Postaje poznata nakon objavljivanja svog najvažnijeg feminističkog dela, knjige „Drugi pol“, obimne, egzistencijalističke analize položaja žena, koja je verovatno najuticajniji feministički tekst dvadesetog veka. Simon de Bovoar je dobila Gonkurovu nagradu 1954. godine za roman „Mandarini“, u kojem opisuje sukobljene stavove pariskih intelektualaca o francuskom društvu nakon Drugog svetskog rata. Roman je posvećen Nelsonu Algrenu, američkom piscu sa kojim je bila u vezi. Od 1958. godine ona objavljuje autobiografska dela o sredini ispunjenoj predrasudama i o svom odnosu sa Sartrom. Simon de Bovoar je umrla 1986. godine i sahranjena je pored Sartra na groblju Monparnas.

Saznajte više

Slični naslovi