Nepodnošljiva lakoća postojanja

Milan Kundera

Klasici / Ljubavni / Komedija / Drama / Ekranizovane knjige

Nepodnošljiva lakoća postojanja

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(4 recenzija)Ostavi komentar

O knjizi

„Besramno pronicljivo. Razgaljujuće subverzivno i duhovito.“ – Independent Koja osobina – težina ili lakoća – više odgovara ljudskoj egzistenciji? I gde se ozbiljnost završava da bi ustupila mesto neozbiljnom, i obrnuto? Godina je 1968. Sovjetski tenkovi ulaze u Prag, gušeći političke slobode i snove o promeni. A Tereza je ljubomorna. Njena ljubomora, ukroćena tokom dana, budi se noću, prerušena u snove koji su zapravo pesme o smrti. Tomaš je rastrzan. On voli Terezu, ali ne može da se odrekne svoje sklonosti ka neverstvu. Sabina je Tomaševa omiljena ljubavnica; ni ona ne voli da se vezuje. Kada joj novi ljubavnik Franc postane ponizno veran, ona nestaje iz njegovog života da bi na kraju našla samo „nepodnošljivu lakoću postojanja“. Sa umetničkim osećajem za paradoks, Kundera ispisuje veličanstvene stranice na kojima se spajaju razigranost i dubina, san i refleksija, ljubav i politika. Sama smrt tu ima dvostruko lice: blage, sanjive tuge i okrutne crne farse. Jer roman kojim je Kundera stekao svetsku slavu takođe je meditacija o smrti – smrti pojedinaca, ali i mogućoj smrti stare Evrope. „Mračno i briljantno ostvarenje.“ – Ijan Makjuan

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Klasici, Ljubavni, Komedija, Drama, Ekranizovane knjige

Format:13x20 cm

Broj strana:376

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:22. januar 2025.

ISBN:978-86-521-5520-0

Prevodilac:Olja Petronić

Komentari (4)

Prosečna Ocena

5.00

miloš

5. 6. 2025.

‘Nepodnošljiva lakoća postojanja’ je roman koji istražuje filozofske koncepte identiteta, slobode i sudbine kroz živote svojih likova. Kundera vešto kombinuje lične priče s političkim kontekstom, pružajući čitaocu dubok uvid u ljudsku prirodu. Oduševeljen sam.

Milena J.

2. 6. 2025.

Čitajući „Nepodnošljivu lakoću postojanja”, saosećala sam se sa Tomašom i Terezom. Njihova borba između ljubavi i slobode podstakala me da preispitam sopstvene dileme i izbore.

Radmila

30. 5. 2025.

Kundera piše o ljubavi i slobodi na način koji ostavlja trag u duši.

Kata Tadić

26. 2. 2025.

Postoji li nešto teže od lakoće? Kundera do detalja analizira ljudsku dušu, pokazujući da teret nije ono što nosimo, već ono što nam izmiče. Tomas bira lakoću, ali ga ona ne oslobađa. Tereza bira težinu, ali je ona ne vezuje. U tom vrtlogu ljubavi, izdaje, politike i slučajnosti, ostaje pitanje da li je život lakši kada ga ne shvatamo ozbiljno ili je baš tada najteži? Kundera ne nudi odgovore, a njegovi junaci su istovremeno slobodni i zarobljeni, jureći ono što ne mogu da zadrže. I dok se sudbine prepliću, jasno je da je lakoća iluzija, a sve što radimo ostavlja trag, čak i ono što mislimo da je beznačajno. Knjigu zatvaram s osećajem da sam razumela nešto važno, ali ne mogu tačno reći šta. Možda je i to Kunderin trik, da nas natera da se pitamo da li smo ikada zaista birali ili su naši izbori samo privid slobode u svetu koji ne prašta ni lakoću, ni težinu.

Prikazi (3)

17. 3. 2025.

Maštamo, učimo i rastemo – jubilarno 50. izdanje časopisa Bukmarker u svim Delfi knjižarama

3. 2. 2025.

Šta smo čitali u januaru 2025. godine – 5 književnih preporuka

20. 1. 2025.

Roman koji je Milanu Kunderi doneo svetsku slavu: „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ od 22. januara u knjižarama

Cena:

1.099,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Slika 0 - Nepodnošljiva lakoća postojanja

Milan Kundera

Milan Kundera (1929–2023) rođen je u Brnu. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To će iskustvo značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju – i kod nas poznatu FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Na FAMU je Kundera kao asistent i docent predavao svetsku književnost. Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa kod nas dobro poznatim filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških Literarnih novina. Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman Šala i zbirka pripovedaka Smešne ljubavi – ugledale svetlo dana u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka. Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo. Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Njegove pripovetke i romani biće u toku tih dvadeset godina objavljivani na češkom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavačkoj kući Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Biće prevođene širom sveta u velikim tiražima. Pisac slavan u čitavom svetu bio je u isto vreme zabranjen i prećutan u svojoj domovini. U toku tih dugih dvadeset godina Milan Kundera u Francuskoj pronalazi svoju novu, drugu domovinu. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlučno odbija etiketu „disident“ koju mu novinari nastoje prišiti. Svakako da je u njegovom slučaju „kulturna asimilacija“ bila značajan deo i njegove književne poetike. Na češkom jeziku objavio je romane: Šala (1967), Život je drugde (1973), Oproštajni valcer (1973), Knjiga smeha i zaborava (1978), Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) i Besmrtnost (1990); zbirku pripovedaka Smešne ljubavi (1968) i dramu Žak i njegov gospodar (1971). Na francuskom jeziku objavio je romane: Usporavanje (1995), Identitet (1997), Neznanje (2000) i Praznik beznačajnosti (2013); kao i knjige eseja: Umetnost romana (1986), Iznevereni testamenti (1993), Zavesa (2005) i Susret (2009).

Više o Autoru