Tatjana Radosavljević*

Odlicna knjiga! U moru mediokriteta i ljigavstine ova knjiga je zaista kao redak biser, prosto blista genijalnoscu. Nije za svakoga, potrebno je uloziti malo truda da bi se radnja mogla pratiti ali i te kako vredi pomuciti se. Desavalo mi se da se vracam na neke vec procitane delove da bih mogla da povezem sta se to dogadja. Da biste procitali ovu knjigu morate joj se potpuno posvetiti. Veoma sam zadovoljna, i prijatno iznenadjena. Preporucijem, sjajno!!!

Jelena Milosavljević- Živković

Ovo svakako nije nesto sto odgovara mojoj licnosti ali rekla bih da je ovo knjiga koja spada u ``savremene ruske klasike`` ako me mozete razumeti. Ako joj se stvarno posvetite vredi je procitati... O samoj radnji necu pisati jer to svakako mozete procitati i bez komentara...

Milan Ranisavljević

Radnja ovog izvanrednog istorijskog romana napisanog u duhu najboljih ruskih klasika smeštena je u jedno izolovano selo u velikom, hladnom Sibiru. Mestu gde „normalno“ dobija potpuno drugo značenje (ili ga pak u potpunosti gubi); dakle savršenom mestu za testiranje šta znači biti human. Jer zamislite odgovor na pitanje „Pod kojim uslovima je opravdano ubiti i pojesti drugo ljudsko biće?“ ili pak “Koliko ste daleko spremni da odete u predavanju sebe Bogu?“ Junaci ovog romana su jedna potpuno neverovatna grupa ljudi: zaglavljen Češki bataljon na putu kući preko Sibira, Pacifika, Sjedinjenih Država i Atlantika (istorijska činjenica); „skopci“-najneverovatnija hrišćanska sekta za koju sam čuo (istorijska činjenica); tunguski vrač; udovica i njen sin čiji razlog boravka u toj zabiti samo ona zna; begunac iz jednog od Arktičkih gulaga i jedan kanibal čija je misija „učiniti ovaj svet lepšim i srećnijim mestom“ (po svaku cenu jer on „ne uništava, on je samo uništenje“). Ovo je jedan od najčudnijih i najnepredvidljivijih romana koje sam pročitao; sa tako stašnim obrtima da vas podilaze žmarci. Na kraju ovo je roman o ljubavi, njenim raznim oblicima i najneverovatnijim načinima predavanja sebe toj ljubavi.