Mesto u mećavi oslikava najizražajniji portret jednog rok umetnika u domaćoj publicistici, na suptilan način tumačeći okolnosti iz kojih je iznikao mit o Milanu Mladenoviću, gitaristi, pevaču i vođi Ekatarine Velike. Milanov značaj za srpsku i jugoslovensku rok scenu ne može se preceniti – baš kao što se ne može preceniti njegov udeo u životima svih koji su ga poznavali, kao ni uticaj koji je ostvario na generacije poklonika. Stvarajući u turbulentnom i nesigurnom vremenu, nije pronašao zaklonjeno mesto u mećavi koja je besnela oko njega. Zajedno sa jednom kompletnom postavom EKV otišao je sa scene i iz fizičkog života poražavajuće prerano, ostavljajući za sobom onu retku vrstu nasleđa koja se zasniva koliko na osobenosti umetničkog izraza toliko i na etičkoj nepotkupljivosti stvaraoca. Mesto u mećavi istinita je priča o takvom stvaraocu, atmosferi u kojoj su nastajale neobično značajne pesme, bendu izuzetnih muzičara tragične sudbine – priča potresna ali lišena patetike, lirska i dramatična u isto vreme, potkrepljena autentičnim svedočanstvima i posebno odabranim autorskim fotografijama Nebojše Babića. Ja Milana nisam nikada voleo ni zato što je bio dobar čovek, ili gitarista, ili talentovan pesnik, ili kreativan umetnik. Niti sam ga voleo zbog bilo kojih njegovih svojstava, ili osobina. Niti što mi je nešto u životu učinio. Voleo sam ga i volim ga samo zato što on jeste. I što je jedini Milan koji je ikada postojao. - Dušan Dejanović, bubnjar Katarine II