Ljuba Zvezdarac

Moj cenjeni komšija Jovan je u pravu kada kaže da je opušteniji. Ja tačno znam smisao ove njegove rečenice. Moja majka je umrla (Bog da joj dušu prosti) pre godinu dana u 85 -oj godini i to stojećki! Dok mi je majka bila živa zazirao sam od nje i ako nije živela kod nas. Šta god da uradim, hteo sam da se to njoj svidi. I lampica stalno upaljena: Šta će reći moja majka, šta će pomisliti? A znala je da misli do poslednjeg momenta! Znate čega sam se pribojavao da ona ne sazna da neko od nas šestoro dece (tri brata i tri sestre) nije nešto bolestan, ne daj Bože. Samo da mi izguramo...dok je ona živa.....da je ne strefi neka tuga i žalost. Otišla je i sada nemamo Centrale, sve informacije slivale su se na taj njen jedan fiksni i mobilni telefon. Pošalješ joj SMS i za dva minuta dobiješ precizan odgovor a ona u 85.g.

Milena Milić

nisam jos pročitala knjigu, ali želim i hoću - najpre zato što vrlo držim do autora a i zato što je u jednom od svojh intervjua govorio, izmedju ostalog, i o sopstvenoj majci; o tome kako se (pošto se razveo), njegova mama vratila u njegov život, stigla u Beograd, uselila se u njegov stan, polako ga istisnula iz dnevne sobe i počela da dovodi svoje prijateljice ... taj deo intervjua sam prepričala mnogo puta mojim prijateljima, a posebno je duhovit Jovanov zaključak koji je glasio otprilike ovako... "otkako mi je mama umrla, živim opuštenije..."