Miloš

Savršen istorijski roman iako dešavanja nisu istorijski istinita, spisateljica nam predstavlja kao stvarno na veoma dobar način.

Lav Lukić, 6/1, OŠ „Nikola Tesla“ Beograd

Nateran na pustolovinu, tražio sam po kartama, internetu, starim udžbenicima iz istorije, po sećanjima na pročitane knjige, prostor i vreme gde je možda mogao biti Bogom dani Bogdan, ali nije mi baš pošlo za rukom. Pomisim zbog Sekule i Mihaila da su tu negde blizu, ali me čarobnica srebrne kose baci u nerešiv rebus. Onda mislim, čim se pominje Korint, to je negde prema Grčkoj, ali pojavi se Sibin, a tako se zove na primer jedan grad u Burmi, ali i neki naši, doduše, retki sugrađani. Knez Bodin je ime vladara Duklje iz jedanaestog veka, ali ja sam čuo davno za kneza Bodu, u jednoj napuštenoj lektiri za osnovce Vladimira Nazora u njegovoj priči o guščarici Anki. Na svu moju slatku muku eto ti i zlatorunog ovna, a znam tražio ga je Jason i Argonauti i eno ih u knjizi Roberta Grevsa ,,Zlatno runo&rdquo; koju, priznajem, još uvek dobro ne razumem. Samo to runo je bilo odrano, a ovaj ovan iz neosvojivog grada je živ. Na kraju, tu je i Tadej, kome je ko zna koje pravo ime, jer Tadeji ne nose kaftan, a eto ti i njegovog gospodara Demonaja, koji ni imenom ne krije ko je samo ne znam odakle je jer sluge su mu u kaftanima, a ime mu nije sa istoka.<br /> Na kraju setim se kako u mojoj porodici ima još živih članova koji imaju dva imena. Nadenuto im je drugo ime uglavnom tokom Drugog svetskog rata da bi preživeli i pomislim kako smo grad sa dva imena, bez obzira gde je, i ja krvno vezani, pa zadovoljno pročitam do kraja.

Mihailo Trifković, 6/2, OŠ „Nikola Tesla“ Beograd

Na početku ove knjige uzbuđeni travar čije ime ne znamo dolazi kod Spesa, starešine svoga plemena, da mu prijavi čudnu životinju koju je primetio za vreme skupljanja lekovitik travki. Ta čudna životinja je po njegovim rečima bio ovan čije je runo isijavalo zlatom. U početku mu nije verovao, ali na kraju, kad je travar otišao, Spes je u sebi poverovao travaru. Kada je otišao sa ženom, vidovitom Stilbom u lov, ona je srela srebrnu ptičicu koja joj je ostavila svoje pero i rekla da osnuju novi grad koji će isijavati lepotom. Posle izvesnog vremena našli su skupu rudu i prikupili novac za pravljenje novog grada. I tako su oni našli pogodno mesto za svoj grad koji je štitio zlatoruni ovan na kapiji. <br /> U međuvremenu zli osvajač saznaje za lepi grad Bogdanu u kome svi nalaze spokoj. Šalje svoje uhode i napada grad. U toku svog istraživanja uhode Sibin i Filip padaju u iskušenje i prelaze na stranu grada. Sibinova žena i Filipova devojka Anita uz pomoć svojih natprirodnih moći i velikog zvona za uzbunu brane grad. <br /> Ova knjiga je na mene ostavila lep utisak i kada sam sam je čitao, osećao sam se kao da sam u toj priči.

Marta Dukić, 5/4, OŠ „Nikola Tesla“ Beograd

Roman „Legenda o neosvojivom gradu“ je jedna od najboljih knjiga koja je u poslednje vreme objavljena u Srbiji. Opisi su prelepi, a najdraže su mi rečenice: „Osetio se ne osvajačem grada, kao na platou onog sudbonosnog dana, već gospodarem svog života“. Najdraži likovi su mi Sibin i Tara zbog njihove dobrote. Ima vrlo mnogo likova i to me je malo zbunjivalo. Volela bih da je hrabra Dafina preživela. Knjiga nije ni previše mala, ni previše velika, a sadržaj je zaista izuzetan i pruža čitaocu uživanje. Nadam se da će u srpskoj literaturi biti još ovakvih dela, ali mislim da skoro nijedno neće biti tako divno kao „Legenda o neosvojivom gradu“.

Anđelija Mazić, 6/3, OŠ „Nikola Tesla“ Beograd

Knjiga „Legenda o neosvojivom gradu “ Gordane Maletić mi se jako dopala. Ona traži pažnju i čitanje s razumevanjem. Zanimljiva je i originalna. Čitav roman je jedna divna legenda o neosvojivom gradu Bogdani. Čitajući knjigu, shvatila sam da Bogdana predstavlja čoveka samog, ali i čitav univerzum. Mislim da je grad Bogdana nepobediv zato što je sazdan u skladu s prirodnim zakonima i zato što u njemu vlada ravnoteža. Veliku pažnju u knjizi privukao mi je zlatoruni ovan. On predstavlja nešto nama nedostupno, a za čim svi tragamo. Poruka knjige je da se moramo potruditi da održimo sklad, a čak i ako to ne uspemo, ravnoteža se uz dosta truda može ponovo uspostaviti i tada smo nepobedivi mi, naša porodica, čitav svet. Knjigu rado preporučujem i deci i odraslima.