Branko

Retko mi se događa da knjigu koja je, navodno, triler i to pogotovo u vezi sa nacističkom okupacijom Pariza tako teško, s naporom i sporo čitam: previše nepotrebnih opisa, sijaset zamarajućih osvrta na parfeme i njihove čudne sastojke, premalo neke stvarne radnje, ovlašno portretirsanje LGBT kabaretske zajednice, nimalo uzbuđenja i atmosfere koju bi čitalac očekivao kada se radi o Parizu i II sv. ratu. Pišem ovo, a imam još oko stotinak strana do kraja. Možda to nije pošteno s moje strane, ali više ništa ne očekujem da se dogodi. Pitam se da li je prevodiocu bilo uopšte lako da obavi svoj posao na ovoj knjizi?

Visnja

Razočarenje, to mi je utisak. Ideja i nije loša, ali je suviše razvodnjeno. Nedostaje dinamika koju bih očekivala od romana koji se opisuje kao špijunski. Preopširno opisivanje nepotrebnog. Nema ničeg trilerskog pa ako je to žanr koji volite, ovu knjigu slobodno preskočite.

Igorski

Roman monologom i kratkim predstavljanjem otvara Klementina, vrsna prevarantkinja koja zapravo to više i nije, umetnica spravljanja individualnih parfema koja je 20tih godina prošlog veka odabrala Pariz kao svoj dom. Ono što sledi je zavodljiva priča o Klementininim ljubavima iz prošlosti u kombinaciji sa umetničkim i raskalašnim duhom okupiranog Pariza iz sadašnjosti. Život i ličnost glavne junakinje je u najmanju ruku intrigantan. Ne može vas ostaviti ravnodušnima i nagoni vas da je upoznate, da otkrijete njene misli, njena osećanja, njene poglede na svet, upoznate bliske joj osobe. Ono što ovu knjigu čini zaista posebnom je omamljujuća priča zbog koje ćete imati utisak da osećate miris Klementininog parfema i da pod prstima osećate grubost tvida njenih jedinstvenih i nesvakidašnjih odela. Šafert uspeva da ovaj roman ispuni borbenošću, snalažljivošću, privrženošću, ljubavlju, setom, tugom, gubitkom i mnogim drugim emocijama koje se međusobno dopunjuju i proizilaze jedna iz druge.

Nensi

Klementina, centralna figura ovog romana, je sve samo ne obična “devojka”. Amerikanka koja je dvadesetih godina prošlog veka zbog problema sa zakonom odabrala Pariz kao svoj dom, penzionisana prevarantkinja, upečatljivog izgleda, koja se od prve stranice se ističe kompleksnošću i živopisnom ličnošću. Za vreme nacističke okupacije Pariza, Klementina je svesna da mora biti oprezna i da ne sme da privlači preveliku pažnju. Ali za jednu takvu dinamičnu ličnost, ovaj poduhvat je gotovo nemoguć. Njen nemirni duh ima potrebu da bude koristan svom gradu i svojim prijateljima. Ono po čemu se Klementina posebno ističe je njena umešnost prepoznavanja mirisa i spravljanja jedinstvenih parfema, i upravo su detaljni opisi neodoljivih mirisa ovih parfema koji su tako jedinstveno i senzualno predstavljeni najmaestralniji deo ovog romana. Jer kao i Klementinini parfemi, ovaj roman za sobom ostavlja miris koji će vas pratiti dugo nakon što sklopite korice.

Dunja

Opis radnje ove knjige mi se odmah dopao, na žalost, malo sam razočarana. Početak je odličan i obećava, ali kako ide radnja, nekako se priča razvodjava i gubi u detaljima. Mislim da je previše opisa, nebitnih detalja, predugačka. Nije nečitljiva, dobro je zamišljena mada me nije oduševila koliko sam očekivala. Nije knjiga kojoj se vraćamo.