Jovana Miković

Neke knjige pročitane u detinjstvu umeju da odrede vaš način razmišljanja, njihove rečenice postaju vaše omiljene i primenljive u mnogim situacijama u životu. Neke knjige koje su postale vaše omiljene više nisu na istim policama ali ipak ne gubite nadu da ćete ih možda nekad naći u antikvarnici i vratiti na njihovo mesto. Ali kad zbog zanimljivog dizajna korica i golicavog naslova izaberete "Kradljivicu" a ona vam osveži osećanje od pre petnaestak godina koje je stvorila knjiga "Ðavo u Beču" (Doris Orgel) tad samo slegnete ramenima i zagonetno se nasmejete... Tad "Kradljivica knjiga" zauzme prazno mesto na vašoj polici i već mesecima unapred znate šta ćete pokloniti najboljem prijatelju za rođendan...

Marina Perić

Kada se Smrt umori radeći svoj posao nešto je vrlo pogrešno u svetu. Junaci ove knjige živeći pod represivnim režimom nalaze hrabrosti da neguju ljubav, pravičnost i milosrđe, U surovoj svakodnevici svako od njih je lučonoša koji sebi i drugima osvetljava bar deo staze kojom zajedno hode, Lizel čitanjem u podrumu i prenošenjem metereoloških izveštaja Maksu, Rudi koji se nagaravljenog lica poistovećuje sa Džesijem Ovensom i iako večito gladan deli hleb protivno svim zabranama, Hans održavanjem obećanja datog pre toliko godina, Roza dok grli harmoniku,...

Radmila Stanković

Čitajući ovu knjigu, vratila sam se u detinjstvo. Sve vreme sam se osećala kao devojčica koja čita školsku lektiru. Mislim da je knjiga, pored toga što je dirljiva i divna, pitka i prilagodljiva svim čitalačkim uzrastima, od 7 do 77 godina. I, da, liči na Malog princa, zbog ilustracija iz podruma Maksa Vandenburga, kao i na Dnevnik Ane Frank, zbog mlađane Lizel. Budući čitaoci, uživaćete svakako!

Boban Umljenović

Ako volite Malog Princa i ako ste čitali Dnevnik Ane Frank, ova knjiga je nešto poput mešavine te dve knjige.U svakom slucaju, dirljiva i lepa priča koja ce Vas pratiti godinama.

Danka Bastaja

Šta reći o knjizi, a da nije rečeno? Reći da se od knjige nisam mogla odvojiti od početka čitanja? Reći da me je uvek po zatvaranju knjige zanimalo šta će biti sa dečakom koji ima kosu boje sveće, Hansom Hubermanom sa srebrnim očima ili sa Saumech Lizel? Ili pričati o tome kako sam se uz ovu knjigu smejala, strahovala i brinula? Mogu reći i to da sam poslednje stranice knjige jedva pročitala od suza koje su se skupljale u očima. O poslednjim trenucima ulice Himel. O poslednjim trenucima osoba koje smo svi zavoleli. O smrti... Ali mislim da sve to nije važno. Najvažnije je reći da smo saznali da je i u jednoj naciji poput Nemaca u II svetskom ratu postojala jedna Lizel, jedan Rudi... I jedna smrt...